Da li su muževi zahtevniji od dece?

 Istraživanje je pokazalo da gotovo polovina žena smatra da su muževi zahtevniji od dece. Zašto?

Majka sam troje dece. Ali, kada se moje prijateljice raspituju o mojoj porodici, obavezno pitaju: a četvrto? Pritom misle na mog supruga. Da smo u prilici da stisnemo ruke i presečemo opkladu, kladila bih se da bar 90 odsto vas vrlo često svoga životnog partnera naziva dodatnim detetom. Da li su muževi zaista zahtevni poput dece?

Da li su muževi zahtevniji od dece?

Majčinstvo je stresno: danas se ne plašimo da o tome otvoreno govorimo. Znati da ste odgovorni za jedan (ili više) drugih života, nečije zdravlje i blagostanje uopšte nije lako. Pored ovih, imamo i niz stvari koje treba da uradimo: od dojenja do vožnje na treninge, od ranog razvoja do zakazivanja vakcinacije, od kupovine cipela do beskrajnog pranja veša, kupovine školskog pribora u poslednjem trenutku… Zbog ove gomile obaveza, sklone smo da same sebe i naš prethodni život jednostavno potisnemo. U suštini, na taj način samo povećavamo svoj stres jer se odričemo jedinih zadovoljstava. Da li su muškarci u istoj situaciji?

Emisija American Today sprovela je anketu u kojoj je učestvovalo 7.000 majki i zamolila ih da ocene koliko je njihov život stresan na skali od 1 od 10. Rezultat je bio u proseku 8,5, što znači da su majke pod priličnim pritiskom. Ali, osim što su ocenjivale koliko su pod stresom, one su označavale i najveći izvor svog stresa. Čak 46 % majki je odgovorilo da su njihovi muževi zahtevniji od dece i da im često predstavljaju izvor stresa.

Zašto su muževi izvor stresa?

Iako istraživanje nije novijeg datuma, napravljeno je 2013. godine, i dalje je aktuelno. Prema nekoliko drugih studija, muškarci u proseku više pomažu u domaćinstvu i vaspitanju dece nego pre 10-20 godina. Ali problem je što se osnovni koncept još uvek nije promenio, jer i dalje kažemo da otac/muž pomaže, a ne samo da pere, na primer. Ne, jer je u nama tako duboko zakodirano da su žene i majke odgovorne za vođenje domaćinstva i vaspitanje dece, a suprug tu može da bude samo pomoć, a ne ravnopravan partner.  I upravo u tome leži problem.

Svaka majka mora da bude sposobna za multitasking. Igrate se sa starijim detetom dok dojite mlađe. Stavljate bebu da spava u nosiljci dok pišete članak. Dok pevamo uspavanku, već sastavljamo listu za kupovinu u našim glavama. Za jedno jutro možemo da ispletemo svu Barbinu kosu, napravimo autoput, očistimo kupatilo, pa čak i skuvamo ručak. U poređenju sa ovim, većina očeva (a pardon manjina!) ili brine o deci ili se igra sa njima, ili obavljaju kućne poslove, sve odjednom? Prosto je nemoguće. Da ne govorimo o tome da prosto ne pamte sve obaveze koje deca sa sobom nose. Volela bih da upoznam oca koji opominje suprugu da je sutra pregled u savetovalištu. Upravo zbog ovoga žene nekako prećutno osećaju da je to sve njihova obaveza.

Šta nas sve kod muževa nervira?

Učesnice istraživanja su istakle i da ih najviše nervira kada njihove muževe stalno na nešto upozoravaju. Ništa ne može tako brzo da podigne pritisak kao kada pitate muža zašto nešto nije uradio, a on kaže „jer nisi rekla“. Kada nama neko saopštava da nema skuvanog ručka, da je korpa za veš puna ili da treba usisati?

Upravo to je, zaključak je istraživanja, razlog zašto žene često o svojim muževima pričaju kao o deci, i zašto ih doživljavaju kao zahtevnije od potomaka: jer je neophodno da im delegiraju zadatke i vagaju njihove sposobnosti, baš kao što rade sa decom.