Da li treba forsirati monogamiju?

Kako god divno iskustvo da pružaju, veze mogu da predstavljaju i zamku za pojedinca jer on u njoj može da izgubi sopstvenu ličnost i identitet kao i pravac u kojem ide.

Kad se javi želja da steknete neku perspektivu, uobičajeno je da tražite savet od svog partnera, ali ako postoji razlika u razmišljanjima, ili vam u vezi nešto škripi, veliki je izazov da ostanete na zemlji dok ste u isto vreme „upleteni” s nekim drugim.

Monogamija može biti sjajna posledica duboke povezanosti, ali može biti i loša strategija za sticanje ljubavi i poverenja.

Evo izazova: koliko duboko možete da uronite u odnos sa nekim a da u isto vreme razvijate sopstvenu svest i nastavite da cenite sebe kao pojedinca?

Monogamija bi trebalo da bude cilj koji donosi dublju želju za povezivanjem a ne očekivanje koje treba da ostvarite. Posvećenost i privrženost nekome nije loša stvar ali veze su previše često sačinjene od izbora koji su iznuđeni, nametnuti ili posledica lažnih ideala o ljubavi. Ljudi se zatvore u seksualnu ekskluzivnost nadajući se da će to ispuniti njihove najdublje želje.

Kad je reč o zabavljanju, ljudi često tragaju za „pravim” u praktično svakoj osobi sa kojom imaju čak i površnu vezu. Zato mnogo samaca često kaže, „Izlasci su tako teški, zašto ne mogu već jednom da naiđem na pristojnu osobu?”

Zato što uzalud traže dublju povezanost istoremeno stvarajući lažna očekivanja za nešto što bi trebalo da bude privremeno, zabavno i bezbrižno. Zašto traćiti toliko energije i biti razočaran u nekoga ko ne igra glavnu ulogu u vašem životu?

Bolja strategija za postizanje dublje veze jeste da govorite istinu i sebi i drugoj osobi svakoga dana, fokusirajući se na vezu a ne na emotivno olakšanje izbegavajući da govorite samo ono što drugi žele da čuju. Primenjivanjem ovih „pravila” možete da dostignete dublji nivo povezanosti.