On & ja RAZLIKE?

Žene se loše orijentišu, muškarci se teže izražavaju, one imaju bolju moć zapažanja, oni talenat da sagledaju celinu, žene vole da ćaskaju i prepričavaju i najsitnije detalje, a oni su škrti na rečima…
L&Z vam otkriva medicinsko objašnjenje za muško-ženske razlike: reč je o drugačijoj neurološkoj konfiguraciji!

Njega zavede ono što vidi, nju ono što oseti
„Kad muškarcu pokažete fotografiju žene koja mu se dopada, područje mozga odgovorno za vid odmah se ‘zapali’, istovremeno, zona povezana sa erekcijom radi sto na sat“, objašnjava američki antropolog Helen Fišer. Nasuprot tome, pred neutralnom fotografijom (pejzaža ili neprivlačne žene) aktivira se samo moždana zona u kojoj se nalaze centri za vid. Kako isti test deluje na žene? Crvena lampica pali se u delu mozga odgovornom za pažnju, emocije, motivaciju i memoriju.

On se muči da nađe reči, ona je maher za ćaskanje

„Tačno je da devojčice pre progovore nego dečaci, jasnije izgovaraju glasove i sastavljaju složenije rečenice“, tvrdi Helen Fišer. Istraživanja potvrđuju i da žene imaju lepši stil izražavanja, bolji osećaj za odabir reči i konstrukciju rečenice. Kod žena, dok govore, rade obe hemisfere mozga, dok je kod muškaraca angažovana samo leva strana. To bi takođe moglo da objasni i činjenicu da su smetnje u govoru ili čitanju mnogo ređe kod žena.

On sagledava panoramu, ona zumira stvari 200%

„Muškarac nije sposoban da pronađe šećer ako na stolu stoji još nešto“, šali se francuski doktor Patrik Lemoan. Ovo je možda preuveličano sagledavanje problema, ali nije netačno. Po teoretičarima evolucije, to je rezultat drevnog nasleđa bivših ratnika-lovaca. Muškarac je nekad bio prinuđen da gleda na preriju s visine, kao celinu, kako bi izdaleka uočio neprijatelja. Sagledavanje celine, koje bolje ide muškarcima, u stvari je trag tog vremena u savremenoj epohi. Iako neurologija ne objašnjava baš sve, neke naučne studije potvrdile su da se muškarci „gube“ pred zavodljivom ženom, ne primećujući pri tom detalje, dok žene odmah detektuju sitnicu koja obara s nogu ili, naprotiv, kvari sve.

On u glavi ima GPS, njoj treba kompas

Desnu hemisferu, odgovornu za prostornu spoznaju i globalno rezonovanje, mnogo više koriste muškarci. Žene više koriste levu hemisferu, specijalizovanu za jezik i analitičko rezonovanje. „Muški osećaj za orijentaciju povezan je sa specifičnom koncentracijom bele mase“, objašnjavaju američki neuropsihijatri Rakel i Ruben Gur. Loš učinak ženskog unutrašnjeg kompasa, paradoksalno, jeste posledica jedne prednosti: žene imaju 15 posto više sive mase u odnosu na muškarce. Sivu masu čine tela nervnih ćelija, pa nam taj bonus od 15 posto olakšava da memorišemo, analiziramo i raščlanjujemo „sto na sat“ sve što nam se pojavi pred očima. Tako se žene vrlo lako sete gde se nalazi neki predmet, dok muškarcima to teško polazi za rukom. Međutim, ovaj naš adut ne olakšava nam poimanje prostora.

On je sposoban samo za jednu radnju, ona je „multifunkcionalna“
Ako čita novine, beskorisno je predlagati mu gde biste mogli da izađete na večeru. Zbog specifične moždane konfiguracije, on može da se koncentriše na samo jednu stvar. Po nekim naučnicima, to je rezultat razlike u gustini snopova vlakana koji povezuju dve hemisfere. Gušći u ženskom mozgu, taj snop istovremeno aktivira više moždanih zona, omogućavajući tako realizaciju više aktivnosti. Ali, neka druga istraživanja dala su drugačije objašnjenje: dok sluša nekog, muškarac koristi samo jednu hemisferu a žena obe.

On rešava jednačine, ona ima digitron u glavi
Ženski mozak snabdeven je digitronom koji služi za izračunavanje kalorija ili popusta na rasprodajama, ali ne i za postizanje zadivljujućih uspeha u oblasti kvantne fizike! Ova konstatacija zasnovana je na rezultatima ispita iz matematike, obaveznog za američke maturante. Tokom 20 godina, rezultat je bio nepromenljiv: dečaci su rešavali neverovatno komplikovane jednačine. Učenice su, međutim, pokazivale više uspeha u računanju „iz glave“.
Uprkos svim ovim istraživanjima, neki naučnici smatraju da je funkcionisanje mozga individualno i da postoje velike razlike i kod osoba istog pola. Oni su dokazali da svaka osoba na različit način aktivira svoje mreže neurona nezavisno od toga što su predmeti opažaja isti.

Mozak pod lupom
Tačno je da je muški mozak veći od ženskog, što je i logično, jer i veličina drugih organa zavisi od težine tela. Ali, ne postoji nikakva veza između intelektualnih kapaciteta i zapremine mozga, insistira Ketrin Vidal. Ajnštajnov mozak je, uostalom, bio za 10 posto manji od prosečnog. Danas znamo da za intelektualne kapacitete nije bitan broj neurona, već tip i broj veza koje se uspostavljaju između njih.

Tekst: Bojana Janjušević; Foto: Shutterstock