Kako EQ utiče na vaš život

Koncept emocionalne inteligencije može nam pomoći da iskoristimo svoja osećanja kao najbolje saveznike. Osnivača i predsednika Centra za emocionalnu inteligenciju dr Predraga Nikića pitali smo ono što nas najviše zanima. Naravno, sve o partnerskim vezama i problemima.

Nema ljudskog odnosa u kojem ne učestvuju emocije. Nauka je često posmatrala emocije u trenutku kada se javi konflikt i razmatrala načine njegovog prevazilaženja koji bi pomogli da individua „preživi“. Rađanjem koncepta emocionalne inteligencije moguće je emocije koristiti kao motivator i pozitivan pokretač u partnerstvu, roditeljstvu, menadžmentu, liderstvu…

dr Predrag Nikić, Centar za emocionalnu inteligenciju www.emocionalnainteligencija.com

NE ZNAM ŠTA MI JE?
Prepoznati i osvestiti osećanja Mnoga osećanja sejavljaju a da ih mi nismo svesni, tako da je osvešćivanje emocija od velikog značaja. Važno je naučiti kako da se one kontekstualno izraze. Ako vas partner povredi, potrebno je prepoznati taj osećaj, prići mu i pokušati to komunikacijom rešiti. Najčešće sve progutamo pa se pojavi ljutnja koju nosimo u sebi i prenosimo na druge. Tokom života izgrađuje se matrica emocionalnih odgovora koje je važno prepoznati i menjati. Primer za to je muškarac koji nije u stanju da ispoljava emocije jer je u detinjstvu dobijao mnogo puta poruku „dečaci ne plaču“. Zato on reaguje burno i agresivno dok su u pozadini druge emocije. U većini životnih situacija u kojima se neko osetio emocionalno povređen, ispostavilo se da ga partner nije povredio sa namerom. Ukoliko dođe do usaglašavanja između aktera, njihov odnos može da se promeni nabolje. Zato je neophodno biti svestan svojih osećanja i osećanja ljudi koji nas okružuju, partnera, dece, kolega na poslu.

ZAŠTO SAM LOŠE RASPOLOŽENA?
Menjanje raspoloženja Osim emocija, kao reakcija na događaje, bitan je i emocionalni status osobe koji ima kontinuitet i konstantnost – ono što zovemo raspoloženje. Ono se definiše već u ranim godinama života na osnovu komunikacije sa roditeljima. Kvalitetan kontakt u ranom detinjstvu je baza sigurnosti i garancija za stabilno i pozitivno raspoloženje osobe. Zahvaljujući sagledavanju raspoloženja sa aspekta emocionalne inteligencije moguće je upustiti se u izazov menjanja raspoloženja. Korisno je posmatrati sopstveno raspoloženje, na primer, pismenim registrovanjem na svakih pola sata ili sat. Zatim, možemo raditi na popravljanju raspoloženja obraćanjem pažnje na sadržaje koje „unosimo“. Govor, reči koje ponavljamo, muzika koju slušamo i sl. utiču na naše raspoloženje. Često se dešava da ljudi koji pate zbog svoje potištenosti, istovremeno uživaju upravo u tugaljivim sadržajima i kažu „najviše volim te setne i tužne pesme“. U našoj kulturi se neguje predrasuda da nije dobro mnogo se radovati jer to može da nam donese nesreću – „Ko se mnogo smeje, plakaće“ i „Nemoj da se mnogo raduješ, da ne urekneš“.
Muzika može u velikoj meri da popravi osnovno raspoloženje. Kada pevate, morate emotivno da se uključite. Ako pevate lepe pesme i ponavljate lepe reči, vi takođe ponavljate i te emocije i to vremenom prerasta u novo raspoloženje. Više se ne smatra da je poželjno negovati „urođeno“ raspoloženje ako je ono opterećujuće za individuu, čak ni da prevazilažnje takvog raspoloženja stvara kreativnu energiju i vredna umetnička dela. Sve ovo se, naravno, tiče zdravih ljudi koji žele da upravljaju svojim emocijama, da ih izraze i da ne trpe zbog njih.

ŠTA DAJEM, A ŠTA DOBIJAM?
Veze i partnerstvo Veze i partnerstvo nisu svakoj osobi neophodni, ali jesu izazov za rast i kvalitet više. Kada je reč o vezama, važno je znati da postoji razvoj i pad, ne postoji status kvo. Stagnacija je u stvari pad, a za zaustavljanje propadanja veze potrebno je uložiti jednako energije kao za rast i razvoj, čega možda nismo uvek bili svesni kada je to bilo potrebno. Partnerstvo pruža sigurnu i zaštićenu atmosferu koja omogućuje rekonstrukciju ličnosti i problematičnih aspekata, jer omogućuje da se repariraju ranije traume i nezadovoljavajući odnosi.

U partnerskom odnosu često se pitamo koliko dajemo, a koliko dobijamo. Od svog partnera očekujemo određene postupke, i svoja očekivanja treba da izrazimo. Ne treba da težimo ljubavi u kojoj volimo i ništa ne očekujemo. Međutim, očekivanja ne treba da budu izražena kroz zahtev i moranje, ali ih je potrebno iskazati, kao i osećanja povodom njih, inače se ona multiplikuju. Treba postupati po poslovici „ne odlazite na spavanje posvađani“.

KAKO DA ZNAM KO JE PRAVI?
Ključ uspešne veze Pre svega to je sistem vrednosti i životna filozofija sa što više dodirnih tačaka. Životna filozofija se ne menja lako i na njenoj osnovi je izgrađena čitava ličnost tako da je ona veoma važan činilac u vezi. Optimista i pesimista će teško naći zajednički jezik u dužem vremenskom periodu. Neke različitosti omogućavaju da se partneri razvijaju. U svakoj vezi postoji aspekt koji je savršen i u kom se uživa, aspekt koji mora da se prevazilazi i usaglašava i segment koji mora da se prihvati jer se nikada neće promeniti. Pre nego što se partneri odluče na brak, bilo bi dobro da provedu sedam dana zajedno sami da bi se zaista upoznali, jer tokom zabavljanja upoznaju se samo lepe strane. Osim ljubavi, za partnerstvo je bitno postati svestan svog sistema vrednosti i filozofije i potrebe za razvijanjem, ali važno je i pružiti pomoć partneru u njegovom razvoju i omogućiti mu da se izrazi.

DA LI JE TO ZA CEO ŽIVOT?
Da li još uvek verujemo u veze za ceo život? Mi smo biološka bića i kada postanemo svesni svojih reakcija, požude i emocija, i prihvatimo ih, lakše ćemo se nositi sa iskušenjima veze. Ako vidite zgodnog muškarca na plaži u kafiću treba da osvestite svoje stanje požude ili interesovanja za tu osobu i da ih prihvatite u sklopu prihvatanja sebe kao ljudskog bića. Ako biste dozvolili da se u vama rodi pomisao da je to prava osoba za vas, ne biste bili u pravu, jer tu osobu ne poznajete. I šta ako biste takve privlačne osobe sretali svakoga dana, kako biste s tim izašli na kraj? Potrebno je prihvatiti biološku dimenziju sopstvene ličnosti. Požuda je normalna, ali kada odlučujete da li ćete reagovati ili ne – to već ima veze sa moralnošću. Ukoliko se, na primer, nađete na žurci i vatreno plešete sa kolegom, normalno je da se desi da osetite strast, ali važno je da razmišljate o tome da li bi otpočinjanje bilo kakvog odnosa sa tom osobom doprinelo vašem razvoju i da li bi to povredilo nekoga ko vam je drag. Takođe, obično u tom trenutku znate veoma malo o aspektima te osobe koji su bitni za vezu. Ako je vaša veza u odumiranju i vi zaista upoznate osobu sa kojom imate više toga zajedničkog, nije isključeno da je potrebno napraviti rekapitulaciju života, pa i veze u kojoj se nalazite. Tada je korisno zapitati se u kakvoj se situaciji nalazite sada. U trenutku kada se okrećete nekoj novoj osobi, pogrešno je reći „on to meni nije pružio…“, već pre „možda nisam bila otvorena za neke sadržaje…“.

ZAŠTO ME NE VOLI DOVOLJNO?
Ljubav je stanje, a ne nagrada koju dajemo nekome ko je ispunio naša očekivanja. Ljubavlju u stvari nagrađujemo sebe. Voljeno biće je u funkciji našeg osećanja ljubavi i ne treba stalno da odmeravamo količinu emocija koje mu upućujemo, upoređujući ih sa njegovim osećanjima. Vi ćete izražavati ljubav samim tim što volite i tako ćete „otopiti led“, ukoliko niste bili zadovoljni količinom ljubavi koju ste dobijali. Ne možete kinjiti nekoga da vam pruži ljubav, to je potpuno pogrešno i izaziva suprotnu reakciju od onoga što želite. Ne moramo da se osećamo loše, ali možemo da pokažemo i damo partneru ono što i mi želimo da dobijamo od njega.

ZAR JE SEKS BAŠ TOLIKO VAŽAN?
Granice intime Kada su muškarac i žena u seksualnoj vezi, oni otvaraju vrata svoje intime onako kako to ne rade prema drugima. Ta bliskost i snaga seksualnog otvaranja pruža sigurnost koja može da maskira sve ostale loše aspekte veze i to je razlog zašto opstaju i loše veze. U emotivnim vezama, seksualnost se po intenzitetu doživljava na sličan način kao afektivna veza sa roditeljima u najranijem detinjstvu. Mladi ili emotivno labilni ljudi kada raskidaju veze imaju osećaj gubitka svog identiteta kao malo dete koje gubi majku prema kojoj nema jasne granice. Oni nisu u stanju da inkorporiraju u svoju ličnost ono što je u vezi bilo vredno, naročito bliskost i intimnost, i da ih dožive kao deo sebe koji ne mogu da izgube raskidom sa partnerom. Partneri nam u stvari pomažu da pronađemo sebe. Odrasli ljudi zahvaljujući svom iskustvu najčešće nauče da sličnu bliskost mogu da ostvare i sa drugim osobama. Ukoliko neko popušta u svojim odnosima sa suprotnim polom pred prvim impulsom seksualnosti i na tome se zadržava, to je kao da svakoga dana kopa rupu od 5 cm na drugom mestu zbog čega nikada neće biti u stanju da iskopa bunar i dođe do vode.

ŠTA AKO ON…?
Kontrolisanje partnera i nedostatak poverenja Treba da radimo na sebi kada je u pitanju naš sopstveni osećaj sigurnosti. Potreba za kontrolom ukazuje na nedostatak sigurnosti i ima korene u detinjstvu, ali moramo naučiti da ne projektujemo svoju nesigurnost na partnera, da pokušamo da kontrolišemo sebe a ne drugu osobu.

Ono od čega strahujemo kao da prizivamo i omogućujemo da se to desi. Oni koji su u strahu stalno će primećivati elemente koji mogu da izazovu strah kod njih. Kada je reč o bazi sigurnosti koju smo dobili od roditelja, uvek treba da mislimo da su nam oni pružili sve što su mogli da nam pruže i da roditelji obično daju najviše od sebe. Mi sami možemo da reprogramiramo ono što nam se ne čini korisnim i sagledamo stvarnost onakvu kakva jeste, te da ne dozvoljavamo da nam izmiču lepi delovi stvarnosti. Ponekad se uverimo da lepo u svom životu vidimo samo kroz tuđe oči. Kao kada vam dođe gost i vi mu pokažete grad u kojem živite i vidite oduševljenje u njegovim očima zbog lepota koje vi u sopstvenom gradu više i ne primećujete.

DA LI DA TRAŽIM I ŠTA DA TRAŽIM?
Tražiti partnera ili očekivati da se stvari dese Najvažnija su dva stava: „radi stvari u granicama prijatnosti“ i „priđi i ne čekaj da ti priđu“. Lakše je sedeti i čekati jer prilaženje zahteva hrabrost i suočenje. Traga onaj koji zna šta želi. Ako osećate potrebu za kreativnošću, tražite način da se izrazite, ako osećate potrebu za partnerom, tražite ga, ali ne idealnog nego odgovarajućeg. Ne postoji idealni već samo odgovarajući partner. Idealno nam sigurno ne bi odgovaralo, jer bi tražilo i od nas da budemo idealni, a to već znači mnogo tenzije.