Kako prevazići ljubomoru?

U društvu postoji polarni odnos prema ljubomori. S jedne strane, ljubomora se smatra znakom prave ljubavi. S druge strane, ovaj osećaj pripisuju samo nesigurnim ljudima. A kako prevazići ljubomoru?

Osećaj ljubomore čini da istovremeno doživljavamo bes, mržnju, anksioznost, zavist, očaj, nepoverenje. Ljubomora može nastati ne samo u odnosu na partnera, već i na prijatelje, roditelje, braću, sestre. Možete biti ljubomorni ne samo zbog druge osobe, već i na posao, hobije, čak i na telefon ili računar, za kojim voljena osoba provodi sve svoje slobodno vreme.

Iza ljubomore krije se strah od gubitka u nadmetanju sa drugom osobom, objektom ili aktivnošću. Ovo je strah da nekoj važnoj osobi postoji nešto vrednije od vas i od vremena sa vama. Ljubomora podstiče sumnju u sebe i drugu osobu.

Ljubomora je normalno ljudsko osećanje, kao i zavist ili bes, i svako ga doživljava u ovom ili onom stepenu.

Ovo osećanje je često praćeno stidom, osuđuje se u društvu, pa je ljudima obično teško da priznaju da su ljubomorni. Mnogi ljudi uopšte ne žele da dožive ljubomoru, jer je to bolan osećaj, pa ga negiraju i potiskuju. Međutim, nemoguće je nikada ga upoznati.

Kako prevazići ljubomoru i šta je izaziva?

Najčešće je ljubomora povezana sa niskim samopoštovanjem. Zaista, ljudi sa niskim samopoštovanjem češće će biti ljubomorni od ljudi sa stabilnim samopoštovanjem. Kada čovek ne ceni sebe, posebno se plaši da izgubi u konkurenciji. Međutim, to nije jedini razlog.

Čovek se prvi put susreće sa ljubomorom u detinjstvu. Na primer, deca uzrasta od pet godina mogu iskusiti neprijateljska osećanja prema roditeljima istog pola. Ovaj fenomen ima ime – Edipov kompleks (kod dečaka) i Elektrin kompleks (kod devojčica). Ovo je normalna faza u razvoju deteta. Tada se sukob rešava: devojčice prestaju da budu ljubomorne na tatu na mamu, a dečaci na mamu na tatu. Oni se više ne takmiče sa roditeljima, već, naprotiv, žele da budu kao oni. Štaviše, ako je dete posebno provelo ovaj period (na primer, nije imalo drugog roditelja), onda može doživeti emocije koje nisu bile u detinjstvu, može intenzivnije da živi u odraslom dobu.

Narušeno poverenje u odnos roditelj-dete može biti uzrok ljubomore. Na primer, ako odrasli ne vode računa o detetu, ignorišu njegove potrebe, ostave ga na miru, daju ga drugim rođacima ili se razvedu. Takvo iskustvo u čoveku uliva globalno nepoverenje i strah da može biti napušten. Ovaj strah se projektuje na naredne veze.

Negativna iskustva u romantičnim vezama takođe mogu doprineti ljubomori. Na primer, partner je prevario osobu. Ako se veza nastavi, onda iskustvo neverstva ostavlja „ranu vezanosti“. Može da podseća na sebe sa strahom i bolom, a manifestuje se u obliku ljubomore. Ako je par raskinuo, onda ovo iskustvo može podstaći nepoverenje prema sledećim partnerima i izazvati ljubomoru.

Ponekad partneri mogu namerno da izazovu jedno drugo na ljubomoru. Najčešće se to dešava kada se osoba ne oseća važnom i pokušava da poveća svoj značaj, da dobije „dokaz ljubavi“. Razlog može biti ista ljubomora, na primer, zbog partnerovog nedovršenog odnosa sa prvim, koji se manifestuje u obliku neodređenih granica – čestih poziva, stalnih zahteva za pomoć.

Kako pobediti ova osećanja?

1. Prvo, priznajte sebi da vam je osoba na koju ste ljubomorni važna i da ne želite da je izgubite.
2. Pokušajte da prihvatite osećaj ljubomore. Ne stidi se zbog njega, ne smatraj ga slabim ili lošim.
3. Tokom napada ljubomore, nemojte odmah početi da rešavate stvari sa partnerom. Dajte sebi vremena da se smirite, udahnite . Pokušajte da se ne ponašate iz besa: ne krivite voljenu osobu, ne vičite na njega.
4. Umesto toga, pokušajte da priznate svoju ranjivost i podelite svoje strahove. Recite svom partneru da se osećate nevažnim, neprocenjivim. Iskreni i smireni razgovori o osećanjima može pomoći da se prekine obrazac odbacivanja krivice. Uostalom, što ste više ljubomorni i bacate optužbe na svog partnera, on se više pravda i udaljava od vas. Ovo povlačenje vas čini više uplašenim, jer dobijate potvrdu svog straha od gubitka voljene osobe.
5. Pokušajte da shvatite šta će vas smiriti. Formulišite kako partner može da se brine o vama i ponudite mu ove opcije. Na primer, voleli biste da svako slobodno veče ne provodi samo sa prijateljima, već da nađe vremena da bude sam sa vama.
6. U zdravoj vezi, normalna reakcija partnera biće odgovor na vaš zahtev, pokušaj podrške, uveravanja. Ako osoba ignoriše vaše potrebe, poriče, kaže da nešto nije u redu sa vama, ovo je signal za uzbunu. Da biste razumeli zašto vaš partner ne primećuje vaša osećanja, možete pokušati da razgovarate o tome sa psihologom.Ako postane jasno da partner ne daje razloge, a vi i dalje doživljavate ljubomoru, onda je vredno istražiti odakle dolazi ovaj osećaj. Možda se nešto slično dogodilo i u vašoj porodici. Na primer, tata je imao ljubavne veze, znao si za to i sada ne veruješ da se neko ne može promeniti. Možda ste i sami doživeli izdaju. I iako vam se čini da ste već zaboravili i otpustili ovu priču, ovo iskustvo nastavlja da utiče na vas, manifestujući se u vidu ljubomore i ne dozvoljavajući vam da steknete poverenje u vezi. Onda je ovo i povod da odete kod psihologa i analizirate svoju priču.