Ljubav je zakon: LGBT osobe još uvek izložene diskriminaciji

Organizacija za lezbejska ljudska prava LABRIS pokrenula je medijsku kampanju „Ljubav je zakon“ sa idejom da javnost informiše o setu zakona koji je doprineo poboljšanju položaja LGBT osoba – ukazujući istovremeno na probleme slabe implementacije postojećih zakona.

U protekloj deceniji pravni okvir Srbije se u velikoj meri izmenio i donet je set zakona koji je doprineo poboljšanju položaja LGBT osoba. Međutim, i pored prilično zadovoljavajuće pravne regulative, LGBT osobe su izložene visokom stepenu diskriminacije. Pored problema slabe implementacije postojećih zakona, postoji jedna izuzetno velika pravno neuređena sfera u kojoj su LGBT osobe apsolutno diskriminisane i potpuno pravno nevidljive.

Zato je LABRIS, organizacija za lezbejska ljudska prava, u želji da ispravi ovu diskriminatornu praksu, 2010. godine uposlio tim pravnih eksperata i ekspertkinja koji je izradio tekst zakona o registrovanim istopolnim zajendicama i sve ovo je inkorporirano u sam model zakona. Ono što su vrsni pravni stručnjaci ponudili u formi zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu jeste pravno tehnički odgovor na problem koji realno postoji.

Osim toga, LABRIS već dve godine kontinuirano radi sa državnim institucijama (zdravstvo, školstvo i policija), pokušavajući kroz različite edukativne metode da senzibiliše državne institucije i umanji diskriminaciju sa kojom su LGBT ljudi svakodnevno suočeni.

Tokom poslednje dve decenije došlo je do pravnog priznavanja istopolnih zajednica u Evropi. Trenutno šest, od 47 zemalja članica Saveta Evrope, dozvoljavaju istopolnim parovima zaključivanje braka pod jednakim uslovima.

Treba dodati da je 15 zemalja članica usvojilo neku vrstu zakona koji dozvoljavaju istopolnim parovima da registruju svoje veze, uz različit nivo prava koji uz to ide. Van Evrope, Južna Afrika, Kanada, Argentina, Meksiko Siti i nekoliko federalnih država u okviru SAD-a priznaju istopolni brak. Dokle se stiglo u borbi za LGBT prava govori i to što je ove, 2013. godine prvi put aktuelni predsednik Amerike javno podržao gej i lezbejski brak.

Brak između dve istopolne osobe je tema koja uvek podiže mnogo prašine. U Srbiji, međutim, ne bismo to mogli da tvrdimo jer se u oblaku guste magle nad Zakonom, teško uočavaju problemi sa kojima se zbog nesenzibilne zakonske prakse suočavaju gejevi i lezbejke.

Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava jer njihov odnos nije pravno prepoznat. Iste takve zajednice života između dva lica različitog pola su uređene, a kada se radi o licima istog pola ne postoje nikakve odredbe koje bi njihov odnos regulisale.

Kako bi se uklonila, ili bolje rečeno ublažila, ova praksa, moraju se implicirati pravo na izdržavanje, zaštitu od nasilja u porodici, pravo nasleđivanja, pravo da partner/ka bude smatran/a članom porodice u slučaju bolesti partnera/ke i dakle sve ono sto je inače regulisano i spada u regulativu braka u heteroseksualnim odnosima.