LJUBAVNA PRIČA: Zamalo da se udam za ženskaroša

Iako me je Stevanka, bivša devojka mog verenika Željka, upozorila na to da on nikada nijednoj devojci nije bio veran, odlučila sam da to zanemarim i da se udam za njega. Slepo sam mu verovala. Na dan našeg venčanja, u želji da ga iznenadim, otišla sam do njegovog stana koji je uskoro trebalo da postane naše ljubavno gnezdo a tamo… Zatekla sam svog verenika u Lenkinom zagrljaju

Padala je sitna kiša, žurila sam držeći u jednoj ruci kišobran a u drugoj tašnu. Probijala sam se kroz gužvu hodajući bliže zgradama da me automobili ne bi isprskali. Glava mi je bila prepuna misli o prestojećem venčanju, o gostima koje treba pozvati i o hiljadu važnih sitnica.
Gotovo sam naletela na nepoznatu, mladu ženu pod kišobranom.
– Izvinite – promrmljala sam pokušavajući da je zaobiđem. – Nešto sam se zamislila…
– Izvinite vi, gospođice Olivera – trgla sam se jer je znala moje ime.
– Da li se poznajemo? – upitala sam. – Ne mogu da se setim…
– Nismo se dosad sretale ali znam vas iz viđenja – odgovorila je nepoznata mlada žena. – Zovem se Stevanka…
– Žao mi je, zaista ne mogu da se setim…
– Bila sam Željkova devojka pre vas. Zabavljala sam se s njim pre nego što ste se pojavili u njegovom i u mom životu.
Zainteresovano sam je pogledala. Setila sam se da se moj verenik pre mene zabavljao sa nekom devojkom ali nikada je nije spominjao, a ja nisam imala razlog da se raspitujem.
– Željko i ja se zabavljamo duže od dve godine – rekla sam. – Zaista ne znam… Da li je ovaj naš susret slučajan, gospođice, ili ste me namerno sačekali? – direktno sam je upitala.
– Nije slučajan! Sačekala sam vas jer sam čula da ste se verili sa Željkom i da ćete se uskoro venčati.
– To je tačno – klimnula sam glavom. – Ali, ne vidim kakve to veze ima sa vama? Možda želite da mu se vratite?
– Ne, Olivera! – uzviknula je. – Verujte mi, to je poslednje što bih želela! Kroz te muke ne bih želela ponovo da prolazim! Jedva sam preživela zabavljanje sa Željkom i teško sam se oporavila kada smo se razišli! Nemam ništa protiv vas, naprotiv, spasli ste me mučenja koje sam trpela dok sam bila s njim, pa bi trebalo da vam budem zahvalna. I jesam, verujte mi! Uostalom, zato odlučila da vas presretnem i da porazgovaram sa vama. Želim da vam blagovremeno otvorim oči da biste doživljavali sve ono što sam ja s njim doživela. Zašto ne bismo ušle u kafić na kafu a ja ću vam ukratko ispričati o čemu se radi. Biće to dragocene informacije pod uslovom da mi poverujete.

Priča Željkove bivše devojke

Naravno, pristala sam i uskoro smo sedele jedna naspram druge.
– Sa Željkom sam se, uz manje prekide, zabavljala tri godine – počela je Stevanka. – To je bilo ozbiljna veza, verili smo se i planirali smo brak. U početku sam mislila da sam izvukla glavni zgoditak ali ubrzo sam primetila da mi se i prijatelji podmehuju, da razmenjuju značajne poglede a mene sažaljivo gledaju. Dugo mi je trebalo da nagovorim najbolju drugaricu da mi kaže o čemu se radi. Naime, Željko me je od prvog dana bestidno varao, čak i sa mojim prijateljicama! Uvek je održavao veze sa više devojaka, jedna je bila stalna a ostale rezervne. Neko vreme bila sam jedna od „rezervnih“, onda sam se izborila za mesto stalne a kasnije, kad je upoznao vas, ste me „smenili“ a ja sam se pridružila ostalima, opet sam bila jedna od „rezervnih“.
– Hoćete da kažete da se Željko, iako je bio sa mnom, i dalje redovno viđeo sa vama? – upitala sam.
– Dobro ste razumeli, Olivera – potvrdila je. – Željko je ženskaroš. Za njega bi neki psihijatar verovatno rekao da zbog pojačanog seksualnog nagona mora da bude sa više žena. Ipak, ne radi se o tome, dobro poznajem Željka! On zavođenje doživljava kao lov. Uživa u tome, za njega je zavođenje droga i, što je rizičnije, njemu je interesantnije.
– Ne razumem šta podrazumevate pod „rizičnim zavođenjem“? – upitala sam.
– To je kada vam zavede najbolju prijateljicu ili neku drugu žensku osobu s kojom ste veoma bliski. Takve „uspehe“ Željko smatra najznačajnijim, veoma se trudi da ih postigne a onda se hvali u krugu svojih prijatelja koji su isti kao on. Razumete li me, Olivera?
– Razumem, ali to mi zvuči neverovatno! Ne mogu da poverujem da je Željko takav!

– To i jeste njegovo glavno oružje – ubeđivala me je moja sagovornica. – Jedva sam skupila hrabrost da vam kažem kakav je vaš verenik i kakva vas budućnost očekuje ako ostanete s njim. Što dalje od njega, to bolje za vas.
Ostavila je na stolu novčanicu za kafu koju je popila, ustala je i brzo izašla iz kafića ostavivši me zbunjenu i zapanjenu da razmišljam o onome što mi je rekla.
– Više gluposti u životu nisam čuo! – glasno se nasmejao Željko kada sam mu ukratko prepričala razgovor sa Stevankom. – Zar ti nije jasno da je ta žena luda? Koja bi se normalna žena tako ponašala? Čudim se tebi što si pristala da sa njom uđeš u kafić i da je slušaš!.
– Htela sam da je saslušam samo zato što mi je pričala o tebi – dostojanstveno sam mu odgovorila. – Zanima me sve što je u vezi sa tobom! Udaću se za tebe i provešćemo zajedno ostatak života.
– Ne treba da se raspituješ o meni, Olivera. Ovde sam, pitaj me sve što te zanima. Kunem ti se da ću na svako tvoje pitanje odgovoriti.
– Da li si se pre mene zabavljao sa tom Stevankom? – odlučila sam da iskoristim ukazanu priliku.
– To nije bilo zabavljanje! – odmahnuo je. – Mislim, nije bilo ozbiljno. U to vreme izlazio sam sa više njih i nijedna mi ništa nije značila.
Gledala sam ga pravo u oči i u njima sam videla poštenje i ljubav. Poverovala sam mu.
– Da li si se verio sa Stevankom?
– Nisam!
– Da li si joj obećao brak?
– Zar me smatraš ludim, Olivera?
– Odgovori na pitanje! – zahtevala sam. – Jesi li joj obećao brak?
– Nisam!
– Da li je tačno da si počeo da se zabavljaš sa mnom u vreme kad sa Stevankom još nisi raskinuo?
– Nije.
– Znači, nisi se jedne večeri nalazio s njom a druge sa mnom?
– Zar misliš da bih to mogao? Zaljubljen sam u tebe! Imaš li još glupih pitanja, najdraža?
– Nemam! – odmahnula sam.
Prišao mi je zagrlivši me, i počeo je strasno da me ljubi.
Dok me je na rukama nosio do kreveta, ludu Stevanku i njene intrige potpuno sam zaboravila.

Dan mog venčanja

– Dakle, šta vas dve mislite o tome? – upitala sam mamu i sestru pošto sam im sve ispričala. – Ako je njena priča bar delimično istinita, to je strašno!
– Ta ljubomorna ludača voli ga još uvek! – iznela je svoje mišljenje moja sestra Lenka. – I misli da još uvek može da mu se vrati.
– Lenka je u pravu – saglasila se moja mama Vida. – Željko ti je lepo rekao da sa njom nikada nije bio u ozbiljnoj vezi. Međutim, ta Stevanka je opsednuta njime i kada je saznala da je Željko pred ženidbom, po svaku cenu želi da spreči vaše venčanje. Treba da veruješ čoveku koga voliš – završila je.
– Dobro – zaključila sam. – Razgovaraću sa Željkom i već od sutra počinjemo pripreme.
Na dan venčanja odlučila sam da još jednom svratim u Željkov stan koji je od nekadašnjeg momačkog preuređen u ljubavno gnezdo u kojem ćemo provesti naredne godine i decenije. Uprkos verovanju da na dan venčanja nevesta ne treba da vidi mladoženju pre nego što stanu pred oltar, želela sam da mu još jednom kažem koliko ga volim i da se dogovorimo o nekim sitnicama.
Otključala sam ulazna vrata svojim ključem. Pošla sam pravo u spavaću sobu jer sam bila sigurna da se još nije probudio. Prizor koji se ukazao pred mojim očima može da se uporedi jedino sa košmarom. Naime, u bračnom krevetu zatekla sam svog mladoženju sa mojom rođenom sestrom Lenkom! Zatamnilo mi se pred očima, posrnula sam, ali sam krajičkom svesti znala da moram da sačuvam svest. Izgovorila sam sve što mi je na pamet palo a onda sam izjurila iz stana proklinjući ih. Spakovala sam svoje stvari u dva kofera, sela sam u auto i odvezla se.
U prvih mah nisam znala kuda idem, želela sam samo da budem što dalje od njih. Onda sam se setila neudate tetke u Kragujevcu i odvezla sam se tamo.
Tetka Mari sam sve ispričala. Sirota žena bila je šokirana.
Smestila sam se kod nje odlučivši da pokušam da nađem neki posao.
– Tamo se više ne vraćam! – rekla sam tetki koja me je podržala.
Na sreću, brzo sam našla posao u bolnici jer sam kvalifikovana medicinska sestra. Na poslu sam bila ćutljiva i povučena, ni sa kim se nisam družila. Loše iskustvo navelo me je na to da nikome ne verujem.
Pošto sam bila mlada i lepa, slobodni lekari počeli su da me obasipaju pažnjom, ali sam se pretvarala da ih ne primećujem. Bilo mi je dosta muškaraca za ceo život.
Šta su moji roditelji rekli mnogobrojnim zvanicama nije me zanimalo. Pobegla sam čvrsto odlučivši da se u rodni grad nikada više ne vratim.

Sestra mi se udaje

Dugo sam odolevala nasrtajima ali Vitomir je bio posebno uporan u iskazivanju naklonosti prema meni. Visok i zgodan, uvek nasmejan i dobro raspoložen, ipak me je privukao. Jednoga dana ušao je u našu zajedničku prostoriju u trenutku kada sam spustila slušalicu posle telefonskog razgovora sa mamom koja me je nazvala da mi kaže da će se Željko i Lenka venčati i da me oboje pozivaju na svadbu.
– Pređi preko svega, Olivera, i dođi na venčanje! – nagovarala me je mama. – Lenka ti je jedina sestra, bližeg roda od nje nemaš!
– Neću doći! – kratko sam rekla, prekinula vezu i rasplakala sam se istog časa.
Vitomir me je ugledao kako plačem.
– Šta se dogodilo, Olivera? – zabrinuto me je upitao prilazeći mi.
Mada sam ga cenila a u njegovom društvu bilo mi je prijatno, i dalje sam ga držala na odstojanju i smatrala sam da ga se moja prošlost ne tiče. U stvari, mislila sam da on ne bi razumeo to što mi se dogodilo.
– Ne tiče te se! – grubo sam rekla brišući suze.
– U pravu si! – odmah se saglasio. – Izvini što sam pitao. Želeo sam da pomognem…
– Niko mi ne može pomoći! – zajecala sam. – Vitomire, izvini što sam bila tako neprijatna prema tebi, nisi to zaslužio… Žao mi je…
Uhvatio me je za ruke i nagnuo se prema meni.
– Olivera, znaš da mi se sviđaš – tiho je rekao. – Odbila si i moje prijateljstvo i moju ljubav… Nisam insistirao, stekao sam utisak da si preživela šok i da ti je potrebno vreme da preboliš…
– Tvoj utisak je dobar, Vitomire! – tiho sam priznala. – Nemoj da se ljutiš na mene.
– Ne ljutim se, Olivera – nastavio je. – Zašto mi ne kažeš šta te muči? Možda ipak mogu da ti pomognem?
Ćutala sam a on me je snažno zagrlio. Zbunila sam se, to je bilo prvi put da me je neko poljubio otkako sam raskinula sa Željkom. Moje telo je odmah reagovalo, odgovorila sam mu na poljubac. Kad me je pustio iz zagrljaja, oboje smo otežano disali.
– Sad možeš sve da mi ispričaš – rekao je i učinila sam to.
Tešio me je poljupcima i zagrljajima.
– Olivera, veoma cenim to što si odlučila da mi sve kažeš – rekao mi je. – Nisi imala sreće ali sa mnom će biti drugačije. Udaj se za mene i obećavam ti da te nikada neću razočarati.
– Oh, Vitomire, volim te, ali kako da ti verujem? – zavapila sam. – Toliko sam propatila u prošlosti i plašim se da ponovo rizikujem! Ne znam šta da radim, ne mogu da se odlučim…
Držeći me za ruke, zagledao mi se duboko u oči.
– Olivera, život je izazov, isuviše je kratak da bi se uludo gubilo vreme – ozbiljno je rekao. – Ti si moja životna prilika i ja sam se već odlučio!
Zagledala sam se u njegovo lice i kao da sam odjednom progledala, tek tada sam počela da shvatam koliko mi znači taj mirni i strpljivi Vitomir, uvek pun razumevanja i iskrene ljubavi. I na samu pomisao da bih mogla da ga izgubim, srce mi se toliko stegnulo od bola da sam pomislila da ću umreti.
U tom trenutku sam odlučila.
– Osećam da govoriš istinu i da treba da ti verujem! Neću više bežati. Od sada ćemo biti zajedno, to je jedino što želim! – bacila sam mu se u zagrljaj.
Naravno, pojavila sam se na sestrinom venčanju držeći pod ruku svog budućeg supruga. Odlično sam se osećala a kako je bilo mladencima kada su me ugledali, to oni znaju.