Seksualna anoreksija: Šta je to i kako je prevazići?

Veliki broj ljudi preodično se suočava sa smanjenim libidom, dok se manji broj ljudi generalno plaši seksa ili nimalo ne uživa u njemu. Termin seksualna anoreksija prvi put je upotrebljen 1975. godine od strane Nejtana Hare, američkog psihologa i sociologa.

Od tada, ovaj relativno mlad koncept se aktivno proučava i periodično pojavljuje u radovima mnogih naučnika. Međutim, to još uvek nije zvanično mentalna bolest.

Seksualna anoreksija: Šta podrazumeva i kako je prevazići?

Pod seksualnom anoreksijom podrazumeva se strah od intimnosti i duboko gađenje prema njoj. Osoba koja razvija tešku anksioznost zbog seksa plaši se i da ima intimni odnos, ali i da započne novu vezu. Ideja da ih neko dodiruje kod ovih ljudi stvara mešavinu besa i užasa.

Ovaj poremećaj suprotstavlja se zavisnosti od seksa, a oba stanja predstavljaju opsesivne misli o seksu. Ova stanja čine čoveka nemoćnim i imaju ogroman uticaj na njegov život. Stručnjaci ne znaju zbog čega do ovog poremećaja dolazi, ali je poznato da se može javiti još u detinjstvu. Sa druge strane, poremećaj se može javiti i u odraslom dobu, a može se desiti i muškarcima i ženama. Neki od fizičkih i psihičkih razloga koji mogu uticati na pojavu ovog poremećaja su: hormonski poremećaji, trudnoća, porođaj, dojenje, konzumiranje nekih lekova, umor, seksualno uznemiravanje, silovanje, strogo versko vaspitanje, nedostatak poverenja, loša iskustva u ranijim vezama.

Uz seksualnu anoreksiju često se javlja i osećaj stida po pitanju intimnosti. To se dešava kada osobe zabrane sebi da razmišljaju o tome, potiskuju svoje seksualne fantazije i želje i kažnavaju se kada to ispliva na površinu. Ovakvo ponašanje može biti posledica strogog vaspitanja gde su roditelji ili staratelji nametnuli detetu ideju da je seks zlo i loše.

Zbog ovog poremećaja, osoba nema intiman život i gubi mogućnost da iskusi ozbiljnu, normalnu vezu sa partnerom. Seksualne želje i osećanja su potpuno normalan ljudski instink, svi ih osećaju samo na različite načine. Za otkrivanje seksualne anoreksije ne postoji konkretan test i zbog toga ju je vrlo teško ustanoviti. Najčešće se ova dijagnoza uspostavlja putem razgovora sa pacijentom.

Kada je razlog za pojavu ove bolesti fizičke prirode, na primer hormonski poremećaj ili određen tip terapije, lekovi za normalizaciju testesterona ili estrogena mogu pomoći prilikom lečenja. Osim toga, lekovi mogu pomoći i kada dođe do erektilne disfunkcije ili do početka menopauze kod žena. Kod onih koji su ovo stanje zadobili zbog nekog traumatičnog iskustva poput silovanja, od najveće pomoći je razgovor sa psihologom.