Šta je socijalno sagorevanje i kako se nositi s tim

Šta je socijalno sagorevanje? U današnjem dinamičnom, međusobno povezanom svetu, društveni zamor postaje uobičajen problem.

Prema Britanskoj fondaciji za mentalno zdravlje, 74% ljudi u zemlji bar jednom u životu osetilo je da su preopterećeni interakcijom sa drugim ljudima. Rezultati brojnih studija pokazuju da društvene mreže mogu uticati na nivo anksioznosti i depresije.

A drugo britansko istraživanje pokazalo je da 70% mladih doživljava socijalno sagorevanje i prezasićenost zbog pritiska onlajn zajednica. Dok je socijalizacija važna za opšte zdravlje i dobrobit, sve je dobro u umerenim količinama. U suprotnom, postoji rizik od preopterećenja ako pokušavamo da komuniciramo sa svima odjednom. Tako dolazi do sagorevanja.

Šta je socijalno sagorevanje: Koji su simptomi

Ovo je stanje u kome se osećamo umorno  iscrpljeno od komunikacije. Pored emocionalne i fizičke iscrpljenosti, u glavne simptome socijalnog sagorevanja spada i razdražljivost. Delimično, ovaj osećaj blagostanja je posledica činjenice da dobijamo previše podsticaja od drugih ljudi koji žele da „ugrabe“ deo našeg vremena i pažnje. Dakle, naša prirodna reakcija je da se isključimo.

Socijalno sagorevanje može da promeni ne samo naše raspoloženje, već i naše ponašanje. Trudimo se da se zaštitimo, pa pokušavamo da se izolujemo ili postanemo razdražljivi i kratkih živaca. Svaka osoba ima svoj limitirajući nivo socijalizacije, nakon čega se komunikacija iz plodne i zabavne pretvara u zamornu. Dakle, ne postoji univerzalna granica koja bi omogućila izbegavanje socijalnog sagorevanja. Neko se oseća odlično u šetnji sa prijateljem, ali na velikoj zabavi želi da se sakrije ispod kreveta. Sve zavisi od prirode i nivoa introvertnosti ili ekstrovertnosti.

Kako izbeći društveni zamor

1. Postavite razumna ograničenja

Postavite ograničenje na društvenim mrežama i držite ga se da bi vaša društvena baterija bila napunjena. Na primer, stvorite naviku da proveravate svoj raspored na početku svake nedelje i birate na koje sastanke ste spremni da potrošite svoje vreme i energiju. A koje želite da pomerite. Kada to radite, uzmite u obzir ne samo društvene događaje, već i svoje kućne i radne obaveze.

Pokušajte sve da isplanirate tako da kontakti s drugim ljudima budu smisleni. Možda ćete nekoliko nedelja rado prisustvovati različitim događajima, a neke želite da ostanete kod kuće. Ovo je dobro. Glavna stvar je da prilagodite raspored svojim potrebama i zapamtite da lične granice moraju biti ne samo postavljene, već i zaštićene. To je jedan od ključnih koraka da se spreči socijalno sagorevanje.

2. Promenite format i trajanje komunikacije

Možete podesiti vreme, trajanje i format bilo koje komunikacije da biste sprečili socijalno sagorevanje. Na primer, umesto da se prisiljavate da opušteno ćaskate na zabavi i ostanete do samog kraja, unapred odlučite da ćete svratiti na samo jednu čašu ili se ograničiti na desert. Ovo će uštedeti energiju.

Osim toga, ništa vas ne sprečava da promenite planove. Na primer, ako imate večeru sa prijateljima svakog petka, ali smatrate da ste previše umorni ove nedelje, pomerite sastanak za subotu ili ga jednostavno preskočite. Ili, kada nemate dovoljno energije za komunikaciju licem u lice, pozovite svoje prijatelje na ćaskanje putem video poziva.

3. Govorite o svojim potrebama iskreno i jasno

Kada osetite da će nastupiti socijalno sagorevanje, upozorite one oko sebe da vam je potreban odmor. Tako se spasavate od poplave pozivnica koje niste u stanju da prihvatite. U isto vreme, pokušajte da budete prijateljski i iskreni. Na primer, možete da kažete: „U poslednje vreme sam se stvarno umorio, pa želim da sada više vodim računa o sebi.“

Pored toga, možete naznačiti period nakon kojeg ćete ponovo biti raspoloženi za komunikaciju. Samo nemojte žuriti pokušavajući da ugodite svima, i nemojte praviti prekratku pauzu. Dajte sebi onoliko vremena koliko vam je potrebno. Ako razumete da ste spremni da prisustvujete samo nekim sastancima, na primer, sa malim brojem učesnika, recite to direktno.

Kako povećati samopouzdanje ako ste imali teško detinjstvo