TRAŽI SE: Strejt dasa – ekstra klasa!

Dosta mi je tih prostaka i primitivaca“, rekla je moja tridesetogodišnja sestra Milica nakon sudara koji sam joj organizovao i ljutito tresnula tašnu na sto. Posle samo nekoliko dana, podjednako iznervirana, vratila se iz neuspešnog izlaska i izjavila: „Grad je preplavljen mlitavcima i feminiziranim dečkićima bez inicijative“.

Žikica Milošević će pokušati da, i nama i Milici, objasni šta se to dešava sa muškarcima. Želimo mu mnooogo sreće!

Sve je počelo sa dugokosim tipovima Talas feminizacije muškaraca započeo je šezdesetih, hipi revolucijom, odricanjem mišića i muževnog izgleda (u modi su bili mršavi muškarci i gotovo niko nije odlazio u teretanu!). Mnogo toga kod muškaraca je bilo „ženstveno“, pa i duga kosa. Otpozadi, zbog istovetnog načina odevanja, iste konstitucije i iste dužine kose, nisi mogao prepoznati ko je u vezi muško a ko žensko. Tek spreda, i to zahvaljujući tome što su muškarci imali bradu. Danas, pak, gej populacija i gej kultura postaju sve zanimljivije i intrigantnije širokim masama. Džek Devenport, britanski glumac, lepotan, srećno oženjen i srećno heteroseksualan, izjavio je da voli da izlazi u gej klubove i diskoteke sa prijateljima koji takođe nisu gejevi, samo zato što se tamo sluša najbolja muzika i opušteno se đuska! 

Bekam u roze gaćicama Dejvid Bekam je pre tri godine otkrio da voli da nosi ružičasti donji veš, a čovek je ultimativni hetero seks-simbol, ikona strejt muževnosti i metroseksualnosti, oženjen lepoticom i otac trojice sinčina! Hmmm… nešto tu zaista ne štima, barem ne na način na koji smo navikli. Stoga ćemo razmotriti dve hipoteze o tome kako će se svet heteroseksualaca kretati pod ogromnim, neskrivenim uticajem homoseksualne kulture koja sve više osvaja i one delove muškog sveta koji do danas nisu bili izloženi promenama. 

Metro tipovi sa stilom Već izvesno vreme govori se o metroseksualcima, strejterima koji liče na gejeve. Oni znaju sve o parfemima i unutrašnjoj dekoraciji. Više nisi „ženski petko“ ako sam kupuješ košulje, a to ne radi tvoja žena. Više nisi seka-persa ukoliko zidove u svom stanu obojiš pastelno, da liče na kuće iz latino serija. Ne odlučuju više samo žene o svim onim pločicama u kupatilu, tapetama, slikama, foteljama… Muškarci se zanimaju za modu, koriste kremice i losione za kožu i kosu. Oni sporije „propadaju“ – kreme protiv bora i za zatezanje tela sa koenzimima Q10 zaista čine svoje, frajeri dugo izgledaju zategnuti i mladi. Plastične operacije i botoksi više nisu samo za „zaludne manekenke i glumice“, već i za uspešne direktore i menadžere koji bi da ostanu večito mladi, i da večito „zavode“ svoje klijente, poslovne partnere, a i sekretarice. Sve je manje „balkanskih drvoseča“ koji misle da je najlepši muški miris – „znojavo pazuho“ i „socijalističkih direktora“ kojima je debljina bila zaštitni znak, isto koliko i fotelja ilicrni automobil sa šoferom. Sada su svi tip-top, u odelima koja kao da je birao neki gej stilista, u teretanama i salonima za masažu.
Pored toga, poželjno je biti empatičan, razumeti tuđe emocije, što je donedavno bila tipično ženska osobina, dok je muškarcima priličilo da budu egoisti i da buldožerski guraju napred, za blagodet svoje porodice, ne razumevajući tuđe brige i osećanja. Danas, muškarci razumeju druge, razumeju sebe, teše se… Sve je više muško – ženskih prijateljstava.

Teško je bilo biti muško!
Slabost je postala poželjna muška osobina. Oni ne moraju više da budu „granit i mermer“ koji svuda i uvek prolazi bez emotivne ogrebotine. Mogu i da kuvaju, i da se igraju sa decom, i da budu „bebisiterke“, dok ste vi na nekom neodložnom poslovnom ručku, i da se rasplaču a da ih prijatelji i komšije ne ismevaju. Sve što je bilo „gej“ i „neprihvatljivo“ ponašanje „mekušaca“ i „ne-pravih muškaraca“, sada je, najednom, dozvoljeno i poželjno. I hvala bogu na tome. Teško je glumatati „stenu“ koja se razume u popravke kola i nikada je ne iznenadi kvar motora ili uvek biti pripravan da popravljaš strujna kola po kući. Sada te niko ne smatra „ne-muškarcem“ ukoliko, prosto, pozoveš majstora. Ako imaš šatiranu kosu, pramenove, ili si ofarban u nekoliko boja, to više ne znači da si „postao žena“, već da si „in“, kao, na primer, mnogi popularni fudbaleri.

Gej će spasiti strejt!
Ukoliko se šališ na onaj „smešan“, „ne-mačo“ način, to više nije problem. A gej humor i jeste vrlo smešan. Pa nisu oni zabadava dobili naziv „gay“, iliti – veseo. U SAD je snimljena serija o petorici homoseksualaca koji su stručnjaci za stil („Queer Eye for the Straight Guy“). Transformišu jednog strejt-strejt muškarca u stilski brušenog gej-strejt tipa (muškarca koji i dalje voli žene, ali ima mnogo prefinjenije manire). Dakle, eto, priznajemo da je gej potkultura pozitivno uticala na preobražaj strejtera. Toliko da će neko biti „bolji tip“ ukoliko usvoji makar neke gej manire. Zaključak je – gej će spasiti strejt? E, pa, ne sasvim. Postoji i druga strana medalje.

Gej će upropastiti strejt!
Strejt mesta za provod u svetu su postala „out“ i u strejt klubovima izgleda više ne možete dobro da se zabavite. U najposećenijim strejt klubovima sve se svodi ili na „house“ bez reči, elektronsku muziku, na crnce gole do pojasa sa zadenutim pištoljima (napolju) ili na obnažene pevačice turbo-folka. Razlog ovog udara elementarne sirovosti ili bežanja u apstrakciju jeste – strah da ne budete „prozvani“ kao gej. Toliko ih je na svakom koraku, toliko se otvoreno pokazuje njihova potkultura, da postaje gotovo vladajuća. I kako svaka akcija izaziva i reakciju, tako se finoća, stil ili pitka pop muzika takođe tumače kao nešto „nemuževno“, i pokušava se pobeći od toga – u što sirovije ponašanje.
Finoća se sve više markira kao „nemuževna kategorija“, i kao takva se izbegava.

Svinja ili šonja?
Žene takođe vremenom stiču odbojnost prema novom gej trendu koji se previše razmahao. Da bi bile sigurne da pored sebe imaju strejt muškarca, biraju „sirove tipove“. Barem desetak brakova koji su sklopljeni u poslednje vreme, a kojima sam bio svedok, nastali su između, na prvi pogled, „ultrafinih“ devojaka i (na prvi pogled) sirovijih momaka.
Muškarci više nego ikad beže od finih manira jer se žene sve češće pitaju: „Da nije ovaj… ‘onaj’?“. A mi, da bismo izbegli potencijalne probleme, uvek ćemo se potruditi da se ponašamo što više „mačo“, odnosno neuljudno. Nema ničeg goreg nego da, čak i ako ne budeš proglašen gejem, budeš nepravedno nazvan šonjom, ili, ne daj Bože, degradiran u „prijatelja“ (najniža tačka za svakog muškarca, čini mi se!).
Što kaže Selenić u jednoj svojoj knjizi: „Mnogo mi je fin ovaj, il’ je peder, il’ je Vojvođanin!“. Upravo zato Crnogorci, Bosanci i Hercegovci odavno imaju najviše uspeha kod žena sa severa Srbije, što je za ostale muškarce najbolji pokazatelj poželjnog kursa prema lepšem polu.
Ali, samo da znate, drage moje, naše „fine muškarce“ uvek spopadaju strankinje iz „emancipovane“ Evrope, i to ne zato što su prepoznale u nama „kvalitet finoće“, već što smo mi, ipak Balkanci. Ma koliko bili fini i uglađeni, za njih smo, svi odreda, egzotični poluprimitivci, ratnici, luđaci koji se tuku sa Amerikancima, patrijarhalni šovinisti i, naravno, homofobi.

„Korak napred, dva nazad“
Nekada se svaki momak koji je prišao devojci smatrao potencijalnim udvaračem. Znalo se zašto se prilazi curi i zašto se okreće njen broj telefona. Sada devojke takve gestove tumače kao „želju za druženjem“, te se tako i ponašaju. Muškarci su stoga primorani da preduprede ovaj fatalni ženski zaključak pa odbacuju manire i primenjuju „brutalniju taktiku“ i sve se svede na banalno i bahato samoreklamiranje.
Sve više se zatvaraju u muška društva u kojima se toči pivo i gleda fudbal, a žene posmatraju kao seksualne objekte. Svi kukaju na račun „prevelike dobrote“ i popustljivosti muškaraca, i zaklinju se na konačni, „brutalni odgovor“ ženama. Vrhunac je parodija na pomenutu seriju o superiornim i stilski uglađenim homoseksualcima koji „sređuju“ hetero momka da bude bolji, elegantniji, veštiji, „stilskiji“. Naime, serija „Straight Plan for the Gay Man“ govori o četvorici strejt prijatelja koji oblikuju homoseksualca tako da može da prođe u društvu kao hetero. Uče ga lošim manirima, da ne vodi računa o odevanju, da svoju kuću uređuje „siromašno“ i aljkavo… I, povrh svega, vaspitavaju ga da naduva svoj ego do krajnjih granica da bi prikrio svoje mane! Ma, je l’ to slika idealnog strejtera?!

A šta nam je radio Čola?!
Stare navike gube privlačnost, a nove se pojavljuju i brzo stiču „pravo građanstva“. Polovi se i dalje ne razumeju, kao što se i generacije ne razumeju niti će se ikada razumeti. Pogledajte starog Zdravka Čolića, na omotu albuma „Šta mi radiš“ , iz 1983. Karmin na ustima, crveni kožni sako i leptir mašna. I usput, vrhunski strejt zavodnik! E, da. Neko drugo, prošlo vreme! Vreme kada su se svi bar deklarisali kao strejteri. A danas… Danas „u bašti cveta više cvetova“, pa se i sama „bašta“ menja… Nagore ili nabolje, prosudite sami! Pa, snađite se i vi, drage naše čitateljke, a i ti, slatka moja sestro.