Umetnost ZAVOĐENJA

Ivanu Marković smo nedavno upoznali kao Keti Kit, učiteljicu bruleske. Pre dvadesetak godina otišla je iz Beograda, a sada se vraća, odlučna da u srpskoj ženi probudi uspavanu senzualnost i ženstvenost.

Moj put je bio trnovit, neobičan, komplikovan, ali autentičan i ispunjen životnom radošću. U Srbiji me i danas prepoznaju na ulici, jer se filmovi u kojima sam igrala često emituju na domaćoj televiziji (Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Maturanti). Međutim, ja sam pripadala generaciji R’n’R i, kada je on sahranjen, otišla sam u Španiju i započela karijeru u novinama El Pais i El Mundo, a zaim i u ženskom magazinu Marie Claire. Danas živim na relaciji Španija-Engleska, gde mi studira kćerka.

L&Z: Na www.burleska.net može se saznati puno o burleski. No, kako biste onome, ko nije imao prilike da to pročita, objasnili šta je zapravo burleska?
Ivana: Burleska nekome izgleda isključivo kao vrcavi, provokativni, erotični ples, u kome može doći i do svlačenja, ali ona je nešto mnogo dublje i sveobuhvatnije. To je zabavna, ironična igra erotskog zavođenja, u kojoj žena ne zavodi muškarca, već samu sebe, kako bi se osećala samouvereno i uživala u samoj sebi – onakvoj kakva jeste.

L&Z: Koliko ste se, kao žena, promenili kad ste zakoračili u taj svet?
Ivana: Posle prvog kursa kojem sam prisustvovala, potpuno sam i drastično promenila mišljenje i stav o samoj sebi. Ne samo da sam razvila samopouzdanje, već sam uspela da prevaziđem snažnu projekciju, koju sam nosila duboko u sebi, na nesvesnom nivou, o tome kako izgleda i kako se ponaša tzv. „privlačna žena“. Svaka žena, bez obzira na građu ili godine, privlačna je i intrigantna, naravno – samo pod uslovom da je toga i sama svesna.

L&Z: Kako uspevate da u to ubedite žene koje dolaze na kurseve burleske, kad im mediji non-stop poručuju da „ako hoćeš da budeš poželjna, moraš da budeš vitka, zategnuta, preplanula, sa savršenim osmehom i blistavom kosom“?
Ivana: Pre svega, treba znati da na kursu nema nikakvog ubeđivanja. Žene se osete poželjnima upravo zahvaljujući vragolastim i zabavnim pozama pin-upa, uče kako da senzualno hodaju, pomeraju kukove ili grudi, ramena i ruke; kako da skinu rukavice, a da to izgleda provokativno; kako da koriste i da se skrivaju iza velikih lepeza od nojevog perja… Dakle, žene uz pomoć nekih malih gestova počinju da otkrivaju senzualnost u sebi. Morate priznati da ihtome niko nikada nije učio!

L&Z: Koliko je prošlo vremena od vašeg prvog susreta sa burleskom do organizovanja kurseva?
Ivana: Sve je počelo prošlog novembra, kada sam kao posmatrač prisustvovala kursu burleske u Milanu. Kad otkrijem nešto pozitivno, odmah poželim da to podelim sa drugim ljudima. Kao što sam 1993. godine, kada sam pročitalaknjigu Alhemičar, koja mi se izuzetno dopala, u roku od tri meseca postala agent Paula Koelja za zemlje Istočne Evrope, tako sam posle kursa burleske, samo sedam dana kasnije, uradila intervju sa učiteljicom burleske u Milanu (igrom slučaja, ženom sa ovih prostora). Već u aprilu sam, u Beogradu, organizovala prvi kurs.

L&Z: Da li se, zahvaljujući burleski, promenio vaš emotivni život?
Ivana: Nije se popravio, već se potpuno promenio. Sada, kada više sebe ne doživljavam kao inferiornu u odnosu na neke naizgled „savršene“ žene, moje samopouzdanje je tako jako da – moram da budem iskrena – sa 46 godina za menen je zainteresovano više muškaraca nego kad mi je bilo 26. No, pošto moj cilj nije da me muškarci opsedaju, prezadovoljna sam zbog činjenice da se sama sebi veoma dopadam. Uživam u sebi, naučila sam da se smejem na svoj račun i to me čini neverovatno opuštenom i šarmantnom.

L&Z: Na kakav prijem nailazi burleska u našoj sredini?
Ivana: Žene su, na našim prostorima, oduvek bile ugnjetavane, u kutku kuće, zadužene za brigu o deci, hrani i pokućstvu. Kad sam došla na ovaj svet, moja majka je, čuvši da je dobila devojčicu – iako govori četiri jezika i godinama je živela u inostranstvu – rekla: „Rodila se još jedna mučenica“. Ta misao me je, na podsvesnom nivou, pratila sve donedavno, kad sam postala svesna ove kolektivne karme, koju žene na Balkanu nose u sebi. Nikada se nisu radovale tome što su žene, niti su mogle da samosvesno stanu iza sebe, jer su uvek bile u funkciji muškarca i njegovih potreba. Kod nas su žene „teške“, a ne mekane i ženstvene kao Francuskinje (u toj zemlji se ženska lepota ceni). Snažne su, ali nekako „muški snažne“, a ne ženski. Reč je o potpuno različitim kategorijama. „Ženska snaga“ podrazumeva mekoću, nežnost, suptilnost, a ne robusnost, inat i tvrdoću. U tom smislu, učesnice kurseva burleske, koji su održani u Beogradu, uživale su u novoj ulozi u kojoj su se iznenada našle. Sve su rekle da su se puno smejale, fantastično provele, upoznale i zavolele skrivene delove svoje ženstvenosti.

L&Z: Interesantno je da bi vaši stavovi imponovali feministkinjama, a – s druge strane – teško da bi im se dopala forma, u kojoj ih plasirate. Da li sebe smatrate „borcem za ženska prava“?
Ivana: Zvuči paradoksalno, ali i sami smo svesni da je feminizam doneo mnogo problema ne samo ženama, već i muškarcima. Zašto? Zato što je izabrao potpuno pogrešne, muške, grube metode, koji nisu svojstveni ženskoj prirodi.