Zaljubljeni zauvek: Tajne srećnih parova

O večnoj ljubavi maštamo, ali ona ne pada s neba. Pa ipak, ona postoji – samo treba poraditi na svojoj vezi!

Foto: Guliver/Thinkstock

Znate onaj trenutak u filmovima kada glavni junak svoju voljenu čvrsto pritisne na grudi i izjavi joj ljubav ”do kraja života”? Da li vam se desilo da uzdahnete i pomislite: ”E, upravo to želim!”, ali se istovremeno plašite da takvo dvoje ljudi koje niko ne može da razdvoji postoji samo na bioskopskom platnu. Ipak, želja za (do)životnim partnerom biološka je realnost: prema jednoj novijoj studiji skoro 90 posto mlađih od trideset godina izjavljuje da im je vernost najvažnija u vezi: ”Ako bi me partner varao, to bi za mene bio ozbiljan problem”. Kako, dakle, da ostvarimo famoznu, večnu ljubav? Kako da se pobrinemo da se seksualni nagoni ne umešaju i zavedu nas ili partnera na stranputicu?

Sju Džonson, poznata američka klinička psihološkinja, kaže da ne treba da brinemo. Ona je ubeđena da u našim genima nije zapisano švrljanje nego vernost. ”Možda nije svako od nas stvoren za vezu koja bi trajala celog života, ali po prirodi smo monogamni”, piše ona u svojoj knjizi Love Sense. The Revolutionary New Science of Romantic Relationships (Smisao ljubavi. Revolucionarna nova nauka o romantičnim vezama). Naravno, njoj su poznati i argumenti koji ne govore u prilog tome: samo sedam posto sisara živi monogamno – zašto bismo mi bili jedan od retkih izuzetaka?

Najviše na svetu želimo jednu jedinu, veliku ljubav. I to uopšte nije čudno: vernost nam je u genima. Otkrivamo ljubavne strategije zahvaljujući kojima vaše srce nikad neće prestati ubrzano da kuca.

Kliknite za nastavak teksta.

Foto: Freedigitalphotos.net

Članak se nastavlja posle reklama

PROBUDITE HORMON MILOVANJA

Poverenje u vezi dovodi do rutine i – dosade! Zašto onda uzbuđenje ne bismo potražili s nekim novim? Jer nas to ne čini srećnima. Naprotiv. ”U našoj je prirodi da najviše volimo da se vežemo za jednu osobu na duži vremenski period”, kaže Džonsonova. To znači: želimo seks, i to puno seksa, ali sa jednim partnerom, i to onim koji je naša velika ljubav ”za ceo život”.
Džonsonova dokaze za to traži u funkcionisanju hormona oksitocina. On preplavi naš mozak kad god prema nekome osećamo bliskost, svejedno da li u trenutku orgazma ili prilikom razmenjivanja nežnosti na kauču. Prema najnovijim istraživanjima, dovoljno je čak da pomislimo na voljenu osobu i nivo oksitocina raste. To je tako snažan osećaj da mu emocije koje nas obuzmu tokom jednovečernje afere nisu ni približne.
Ako s partnerom za jednu noć ipak doživimo veoma intenzivne emocije, onda je prema Džonsonovoj to bilo više od seksa – doprlo je do srca. ”Ljudska priroda je takva da iz telesne bliskosti lako i nezaustavljivo izrasta veza ili naklonost.” I obrnuto: aktuelna anketa na Univerzitetu u Čikagu pokazala je da što je naša veza jača i stabilnija, to smo zadovoljniji seksom.

Foto: Freedigitalphotos.net

NIKO NE ŽELI DA BUDE SAM

Ali zašto onda varamo? Zašto čovek kog volimo završi u krevetu s koleginicom? Prema Džonsonovoj, zato što je naša veza oduvek bila slaba, ili je takva trenutno te se osećamo usamljeno. Naravno da postoje i nepromišljeni trenuci najčešce povezani s konzumacijom alkohola, kad sve zaboravimo a kasnije se kajemo. Ili se možda jednostavno ne odvija sve kako treba: možda smo još jednom tresnuli vratima i po stoti put mu rekli ”idiote”. Možda smo suviše često bili sami na putu, razgovarali o tome onoliko koliko se mora, a ne kako je zaista bilo. Sigurno je, međutim, zapostavljena jedna stvar: uzajamna podrška. Da li se možda desilo da je partner pričao o stresnoj situaciji sa svojim roditeljima, a da je vaš površni komentar glasio: ”Što im ne kažeš da te nerviraju?”. To ne pomaže, vec samo stvara osećaj ”ovde me niko ne razume” i ”sam/a sam”.
Efekat otuđenja još se više pojačava ako su u igri dva najveća neprijatelja veze: kritika i povlačenje. Naravno da smemo da se bunimo ako je partner ostavio otvorenu pastu za zube. Ali mora vam biti jasno: kritika osobe koju volite najteže pada. Pogotovo ako pritom stalno naglašavate određene partnerove osobine i tražite da ih on promeni. ”Neprestano kritikovanje garantuje da će naš partner u strahu dospeti u defanzivu i pokušati da se povuče”, objašnjava Džonsonova. Svako od nas želi da bude voljen takav kakav jeste. Ako je taj osećaj doveden u pitanje, potražićemo ga na drugom mestu.

Foto: Freedigitalphotos.net

NEMA POVLAČENJA

Ako pre nego što pređete u napad proverite koliko vas njegove mane zaista nerviraju i kojim mu tonom to treba saopštiti, već ste ispravno postupili. I nemojte se prilikom svake svađe povlačiti! Jer to govori ”ne želim da se sukobljavam s tobom”. ”Bilo kakva reakcija bolja je od nikakve”, tvrdi Sju Džonson. Osim da se tako povređeni bacite u tuđe naručje! Razlog je i to što se na taj način najčešce više gubi nego što se dobija. Uzbuđenje trenutnog obožavanja brzo splasne, a povređenost ume da potraje. Duže od sećanja na seks s nepoznatom osobom traje osećaj u duši koji jasno daje do znanja da više niste prava osoba za svog partnera. To je jedan od razloga zašto je gotovo nemoguće voleti dvojicu istovremeno. Bez obzira na to što smo možda, u fizičkom smislu, apsolutno verni jednom partneru, drugi će uvek biti s nama u krevetu, i u našim mislima. A to smeta. Jer, glavni junaci, oni s početka teksta, imaju doduše dve ruke, ali samo jedno srce da ga predaju.