Zašto je gledanje u oči najbolja predigra?

Zašto nam se dešava da o nekome kome smo se divili, ili sa kim smo imali zabavnu komunikaciju ili flert preko društvenih mreža, steknemo potpuno drugačiji utisak kad ga sretnemo – kad ga pogledamo u oči? Ili da uhvatimo pogled nekoga koga uopšte ne znamo i prosto ne možemo da prestanemo da tražimo kontakt pogledom, jer se osećamo kao uključeni u struju?

Foto: Gulliver/Thinkstock

Jer pogled sve govori.

U očima možemo da pročitamo sve one uzbudljive i skrivene poruke, koje je teško preneti takvim intenzitetom na neki drugi način.

Kad nas neko svlači pogledom, osećamo se kao goli. Pocrvenimo i imamo želju da se pokrijemo rukama, a onda se saberemo i zauzmemo izazovniji stav, izlažući se bezobraznom pogledu – odgovarajući na izazov.

Ni jedna reč nije pala, možda više nikad nećemo ni sresti onoga ko nas je tako ogoljavao svojim pogledom, ali telo nam govori da se među nama nešto desilo. Ne bismo se osećale uzbuđenije ni da smo se sa njim pola noći ljubili i milovali.

Kontakt pogledom je nezamenljiva vrsta predigre. Navodi nas da umiremo od želje za dodirom, da proverimo sve ono što naslućujemo.

Nije fraza da nam od nečijeg pogleda zastaje dah, nego izveštaj o tome kako nam reaguje telo. Udahnemo i zadržimo dah, osećamo kako nas podilaze trnci, uzlupa nam se srce i – spremni smo.

To je bila predigra i posle takvog uvoda, ono glavno dolazi kao okašanje, kao kiša posle užasno sparnog i teškog dana, koji smo jedva podneli i osećali smo da ćemo iskočiti iz kože, ako ne dođe do nekog razrešenja. Do katarze. Pljuska. Seksa.

Pročitajte i… Savršena predigra uz pomoć 8 jednostavnih saveta

Toliko često izbegavamo da nekog pogledamo u oči, iz milion razloga. Ne želimo da on vidi ono što je moguće pročitati u našem pogledu, jer tu piše da možda nešto krijemo, da nam je neprijatno, ili da imamo nameru da budemo neprijatni, da nam je dosadno ili da se suzdržavamo. Oklevamo da pogledamo nekog pred kim osećamo slabost i ko nas privlači i odvraćamo pogled ako saopštavamo neprijatne istine, da bismo poštedeli sebe izraza u očima onog ko mora sa njima da se suoči.

Moćan je pogled. U prisnosti smo uvek u stanju da gledamo u oči. Nema te neprijatne istine, tog bola i te namere koju ćemo pokušati da sakrijemo od onog pred kim smo otvoreni, ranjivi, onakvi kakvi smo.

Pogled poziva na smeh i dobro raspoloženje, pogled nas priprema za loše vesti, pogled izražava ljubav, nežnost, brigu i pažnju. Pogled čita sva osećanja, ali takođe ih i izražava.

I zato je najuzbudljivije flertovanje ono u kome se igramo pogledima. A kad igra pređe liniju pogleda, kad se nekome približimo i onjušimo ga, onda možemo zaneto da žmurimo i gledamo slike u svojoj glavi.