Zašto nemate sreće u ljubavi i kako to promeniti?

Sreća u ljubavi često dolazi slučajno. Ali skok na ovaj „talas sreće“ može biti veoma težak. Otkrivamo vam zašto nemate sreće u ljubavi.

Uspešne veze se stvaraju, a ne pronalaze se, saglasni su psiholozi. Kada imamo previše opcija, stalno razmišljamo o prilikama koje propuštamo.

Ako želite da pronađete najboljeg partnera, nikada nećete uložiti dovoljno truda da napravite najbolju osobu koja je trenutno pored vas. To je efekat Tindera. Zašto gubiti vreme na razvijanje veze kada možete pronaći drugu opciju samo jednim potezom?

Zašto nemate sreće u ljubavi i sposobnost procene potencijalnih partnera

Često ne razumemo kako pravilno proceniti potencijalne ljubavnike. Posle mnogo godina braka, svako od nas zna da nam je partner na primer ljubazan, empatiačn i inteligentan.  Međutim, kada se prvi put upoznajemo, ne obraćamo pažnju ni na jedan od ovih kvaliteta. Privlače nas zbog sasvim drugih razloga- fizički izgled, interesovanja… Istinska veza nastaje kasnije, iz međusobnog poverenja, podrške i ljubavi.

Mnogi parovi često čuju uzvike: „Tako ste srećni što ste se našli!“ Nije baš tako. Da, našli su se, ali su onda sami svoju vezu pretvorili u zajednicu koju svi žele. Sreća ove vrste nas zatiče mnogo češće nego darovi sudbine.

Misli o budućnosti

Kada se fokusiramo isključivo na ono što se dešava pre venčanja, zaboravljamo šta se dešava posle. Naime, nakon toga se rađa pravi brak, i počinje sreća u ljubavi.

Uspešan finansijer, nazovimo ga Troj, smatrao je sebe najsrećnijim i najsrećnijim čovekom na svetu kada je počeo da izlazi sa manekenkom. Njegovi prijatelji su takođe bili inspirisani, pa čak i pomalo zavidni. Sreća se nastavila i kulminirala tokom venčanja, koje je uveliko prenošeno na svim društvenim mrežama.

A onda je život počeo. Ako pretpostavite da osoba koja izlazi sa manekenkom ima dominantan tip ličnosti i voli da bude u centru pažnje, ne možete pogrešiti. Ali kada su se negde pojavili zajedno, Troj se osetio zaboravljenim. Fotografi su hteli da uslikaju njegovu prelepu ženu na crvenom tepihu, a on je zamoljen da se udalji. Kada su ušli u restoran, svi su gledali u nju, a ne u njega. Sreća se završila veoma skupim razvodom.

Zašto nemate sreće u ljubavi i kako to promeniti?

Ako ste slobodni, pronalaženje pravog partnera može izgledati kao beskrajno minsko polje. Antropologinja Helen Fisher, koja je postala jedan od svetskih stručnjaka za ljubav, i dalje je oduševljena ovim osećanjem: „Pokušavate da osvojite najneverovatniju nagradu koju možete dobiti – životnog partnera i šansu da pošaljete svoj DNK u budućnost. Iako stalno zabavljanje može izgledati kao pravi posao.“

Helen je naučna saradnica na Kinzi institutu za proučavanje pola, roda i reprodukcije i glavna naučna savetnica za sajt za upoznavanje match.com. Svi koji razgovaraju sa njom žele da znaju kako je tehnologija promenila ljubav. I dok ona kaže da je 40% slobodnih ljudi izlazilo sa nekim koga su pronašli na mreži, i dalje stoji pri tome da tehnologija uopšte ne može da promeni ljubav.

Naš mozak je osposobljen da traži ljubav, a antropološka istraživanja nam govore da se 90% bilo koje interakcije među ljudima dešava neverbalno. Kada ste sa nekim,  mozak uskače u situaciju i govori vam koliko je ta osoba dobra za vas.

Promenite predstavu o idealnom partneru

Fisherova smatra da je previše izbora loše za ljubav. Kada provodimo mnogo vremena na mreži, osećamo se preopterećeno jer je novi kandidat udaljen samo jedan klik. Ona savetuje da pogledate 5-9 profila na sajtu za upoznavanje, a zatim zastanete i razgovarate sa najmanje jednom osobom. „Idite na sastanke, ostanite entuzijastični i zainteresovani. Što više upoznajete nekoga, više vam se može dopasti“, naglašava ona.

Ako želite da imate sreće u ljubavi, potrebno je da proširite svoju listu preferencija. Na primer, Fisherova je otkrila da na sajtovima za upoznavanje ljudi često postavljaju previše specifične zahteve za potencijalnog partnera, a onda ipak nađu zajednički jezik sa potpuno drugom osobom. To je kao da kažete da želite da gledate ozbiljan BBC dokumentarac, a zatim da gledate 10 epizoda „Prijatelja“. Da li ste sigurni da znate šta će vas usrećiti? Algoritmi nekih sajtova za upoznavanje sada počinju da uzimaju u obzir ne samo ono što kažete, već i ono što radite.

Mi stvaramo svoju sreću kada idemo tamo gde nas može naći. Ako volite operu, idite češće u pozorište. Ako volite umetnost, vreme je da posetite muzej. Ako vas zanima novac, idite tamo gde se imućniji ljudi češće okupljaju.

I sama Fisherova je bila udata kao mlada žena, ali se ubrzo razvela i više se nije udavala. Provela je 30 godina u bliskoj ljubavnoj vezi sa muškarcem mnogo starijim od nje, a nakon njegove smrti imala je još nekoliko afera. Sada se zabavlja sa drugim muškarcem i pokušava da shvati kako se uklapaju. Mnogo joj se sviđa, ali imaju različita interesovanja. Helen pokušava da shvati da li je ovo valjan razlog za raskid ili samo karakteristika na kojoj će se morati poraditi zarad srećne veze.

Zašto nemate sreće u ljubavi? Prihvatite biološku osnovu ljubavi

Kao i svi drugi, Helenželi da shvati šta će je učiniti srećnom u vezi. Prema njenom mišljenju, mogu se razlikovati tri vrste ljubavi: seksualna želja, romantična osećanja i vezanost za partnera. Svaki od njih ima biološku osnovu.

Na primer, evolucioni razlozi seksualne želje su očigledni, jer bez nje evolucije jednostavno ne bi bilo. Antropolog smatra da su privrženost i unutrašnja želja toliko razvijeni da partneri mogu da tolerišu jedni druge dok ne podignu dete.

Ali šta je sa romantičnim osećanjima o kojima se stvaraju mitovi i legende i o kojima su napisana najbolja Šekspirova dela? Helen tvrdi da je to i jedna od naših unutrašnjih želja. Ona i njene kolege izvele su neobičan eksperiment, proučavajući moždanu aktivnost ljudi koji su duboko zaljubljeni. Naučnici su otkrili da je hormon dopamin povezan sa romantičnom ljubavlju.

U osnovi mozga postoji mala fabrika dopamina. Nalazi se pored oblasti koje regulišu žeđ i glad. To su osnovne unutrašnje želje, ne možete ih se otarasiti.

Romantična ljubav je mnogo jači podsticaj od seksa ili naklonosti. Kako objašnjava Helen, mi ne tonemo ako neko ne želi da ima seks sa nama. Ali kraj divnog romana može izazvati bes, pa čak i dovesti do samoubistva. Možete to nazvati sindromom Romea i Julije – „ovako umirem sa poljupcem“.

Kada razmišljamo o sreći, često se setimo najprimitivnijih primera. Dobitak na lutriji, nema saobraćajnih gužvi na putu do aerodroma ili redova čekaonici kod lekara. Sve ovo nam se čini pravim uspehom, jer takve slučajnosti se teško propuštaju. Međutim, u većini slučajeva, sreća je mnogo manje blistava. Možda je ključ uspeha u vezi razumevanje da bilo koji izbor koji napravimo nije ništa drugo do obostrano korisna razmena.