Finansijski wellness: Kako reagujete na nepredviđene troškove?

Ako nepredviđeni troškovi i vama stvaraju glavobolju i remete vam finansijske planove, onda je ovo tema koja će vas zanimati.

Piše: Karolina Herbut

Na konsultacijama i putem poruka često mi se javljaju ljudi kojima nepredviđeni troškovi redovno remete planove.  Zato im je teže da odvoje sa strane za štednju ili onoliko koliko žele da bi otplatili dugove, jer uvek iskoči neki nepredviđeni trošak.

Ti troškovi mogu biti različite vrste, ali poenta je da će ih uvek biti. Ponekad nepredviđeni troškovi nisu ni toliko iznenadni, nego jednostavno zaboravimo da bliska osoba baš tada ima godišnjicu ili rođendan, zaboravimo da nam rata baš tada dolazi na naplatu i slično. Dakle, nekad je do nas – naprosto, zaboravimo.

Pročitajte i… Finansijska savetnica otkriva kako da upravljamo svojim novcem (i koristimo ga pametnije)

Nepredviđeni troškovi: Šta možemo uraditi?

Ako krajem ili početkom meseca izdvojimo malo vremena  da isplaniramo šta nas tog meseca čeka, onda ćemo s većom verovatnoćom tačno predvideti kako će se narednog meseca kretati naš budžet.

Naravno, zaista ima nekih troškova koje ne možemo unapred da predvidimo, kao što je vanredni zdravstveni pregled ili intervencija, nešto se pokvari na autu, u kući, itd.

Verujem da vam to zvuči poznato.

Ono što je bitno da znamo u vezi s neočekivanim troškovima jeste da koliko god da ne možemo predvideti da li će se i kada desiti, velike su šanse da će uvek biti NEKOG vanrednog troška. Ako nešto ne vidimo, ne znači da ne postoji.

Vanredni trošak vam neće poremetiti budžet ako isplanirate novac za nepredviđene troškove u određenom procentu u odnosu na ukupne prihode. Da li 10%, manje ili više,  ostaje vama da istražite koji procenat vam daje dovoljno prostora za manevrisanje.

Kada u budžetu predvidite novac za nepredviđene stvari – više ništa neće pomerati vaš budžet. Ako nepredviđenih troškova nije bilo – SJAJNO, to znači da taj novac sada možete odvojiti sa strane za rezervu, koja vam je dodatni backup u slučaju vanrednih troškova.

To je tako sa mesečnim budžetom, a tako je i sa planiranjem većih ulaganja.

Daću vam i jedan lični primer…

Nedavno sam imala veće ulaganje – uvođenje gasa u kuću koja ima više od 100 m2. To je vrednost od više hiljada evra. Pre nego što sam ušla u taj projekat, tražila sam pismenu ponudu i dobila je. Ipak, u odnosu na ponudu, odmah sam računala da obezbedim dodatnih 10-20% tog iznosa, jer po pravilu skoro UVEK iskrsne dodatni trošak.

Dakle uvek mora da se ostavi malo prostora da vam budžet diše. Ako dobijete ponudu 3.000 evra za nešto, dodajte bar 10-20% da ćete platiti još nešto na to. I obrnuto. Ako imate budžet 3.000 evra, onda treba da budete u nekom okviru do oko 2.500 evra, da bi vam ostalo 500 evra za vanredne troškove koji se mogu pojaviti.