25+ I SINGL: Kada prvi dejt krene naopako…
Znate one situacije kada kao da se ceo svemir uroti protiv vas? E pa, kolumnistkinja magazina JOY Mina Aleksić nedavno je prošla kroz takvo iskustvo…
Veoma je bitno ostaviti dobar utisak na prvom sastanku. Zalepila sam flastere da me ne žuljaju moje najlepše (i najneudobnije!) sandale i naoružala se vrhunskim raspoloženjem. To što nisam primila platu već… ko zna koliko? – nije smelo da me poremeti.
Imala sam dejt sa stvarno kul momkom i sve je jednostavno moralo proći savršeno. Dok sam se vozila ka kafiću i s dugaricom preko telefona detaljno razrađivala detalje – šta sam obukla i koliko sam uzbuđena – ispred mene odjednom je iskočla fluorescenta ”lizalica”… Policija! Zakočila sam i iste sekunde bacila telefon iz ruku, kao da nisam razgovarala. ”Znate li zašto sam vas zaustavio?”, pitao me je policajac, a ja sam tužno klimnula glavom. Počeo je da mi objašnjava kako nisam smela da telefoniram (kao da ja to ne znam, ali bilo je jače od mene), a moje pravdanje i kukanje nije pomoglo.
Totalno sam se unervozila, a pritom sam i kasnila na sastanak. Na kraju sam saznala da je kazna manja ako se plati na licu mesta. U istom trenutku dok mi je kroz glavu prolazila ta informacija, ugledala sam svog partnera za dejt kako se uparkirava nedaleko od kafića. Potrčala sam ka njemu kao oparena i mahala mu još dok me nije spazio. Objasnila sam mu šta mi se desilo i zamolila ga da mi pozajmi novac da platim kaznu. Cela scena bila je strašno neprijatna. Dok je on presabirao novčanice i dok smo skupljali svaki dinar, više nisam mogla da stojim u svojim hiperneudobnim sandalama, te sam sela na trotoar.
Bedak! ”Sad nemamo para ni za piće”, rekao je. Da stvar bude još crnja, počela je kiša, pa sam predložila da sednemo u kola. Nisam znala kako da ulepšam ovaj prvi dejt, te sam vozila besciljno ukrug – dok smo se upoznavali kroz priču ”šta raditi u Beogradu bez para”. Kako nismo smislili ništa pametno, rekao mi je da je bolje da se vidimo neki drugi put, pod srećnijim okolnostima (verovatno onim u kojima imam i ja nešto novca!).
Kada smo stigli do mesta gde je parkirao svoj automobil, sačekala nas je nova ”predivna” scena: njegovog auta nije bilo! ”Bio je tu pauk, odneo ga je”, povikao je konobar iz kafića skupljajući stolove po kiši. Moje lice je prebledelo, a njegovo se zacrvenelo. Izašli smo iz auta, a on je počeo da urla kao besni lav. ”Baš si baksuzna nešto danas!”, pogledao me je mrko i krenuo besciljno. Ponudila sam mu prevoz do parking servisa, ali nije pristao.
Ostala sam tako na kiši, sa sandalama u ruci, a u mislima sam presabirala koliko mu novca dugujem, proklinjajući kola i policiju i – drugaricu što me je uopšte pozvala da pita šta sam obukla.
U knjižarama vas čeka Minina prva knjiga ”Dnevnik jedne ključaonice” (Laguna, 699 din.)
Ostale Minine kolumne možete pročitati OVDE.
Foto: Miloš Ljubičić