Ako može Anđelina, možemo i mi!
Foto: Srđan Bosnić
Ponoć je u Beogradu. Sedim u svom stanu k’o u iglou. Udobno se smestila u fotelji da pišem novu kolumnu. Sedim u bundi, pokrivena ćebetom i sa termoforom na nogama. Jedva mlakim prstima tipkam po tastaturi.
Napolju, kažu -18C. Ako krenu sa restrikcijama, i ja sam ga ugasila. Pitam se, kako će prenoćiti noć moj prijatelj Matija, kome je juče pao krov. Dvoje male dece, nije to lako. Ne zavidim mu, kao ni gomili beskućnika koji lutaju ovi gradom. A među njima ima i dece. Sama pomisao da neko dete pati, izaziva najdublje saosećanje. A u tom slučaju posebno postajem kivna na sve one ljude od moći koji mogu da pomognu da deca ne pate, ali to ne čine.
Posebno sam osetljiva na napuštenu i teško obolelu decu. To je ono kad zanemim i neminovno sebi postavim pitanje „Čime je nedužno dete to zaslužilo?“ Šta se to desi kad tromesečna beba oboli od raka?! Koja to muka nekoga može da natera da svoje dete ostavi na ulici ili nečijem kućnom pragu?! Verujem da svaki čovek može da se nađe u naizgled bezizlaznoj situaciji ali takođe smatram da nikada nisu sve mogućnosti za rešenje problema iscrpljene do kraja.
„Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo“ (Ivo Andrić)
Članak se nastavlja posle reklama
Po meni, najplemenitiji ljudski čin je usvojiti napušteno dete i time ga spasiti sigurne bede. Iz tog razloga posebno cenim velike filmske zvezde koje su to učinile i koje svojim primerom daju veliki doprinos aktuelizaciji određenog društvenog problema i njegovom rešavanju.
Možda neki malo i preteraju u tome, kao Anđelina Džoli recimo, pa dođu do čopora dece kojima teško da bi imena mogli da se sete ako bi ih neko probudio u tri ujutro i naterao na prebrojavanje. Sa druge strane, bez obzira što to može da izgleda kao da svakom novom sezonom pridoda svojoj paleti dece još neki primerak siročeta u drugoj boji, istina je da svako novo dete bezgranično usreći i spasi nesigurne budućnosti. Ona to može i treba da radi, pa makar ih imala i pedesetoro. Ali ne samo ona, zar ne?
U tom slučaju podržavam stav da ne treba večno da se pitamo šta to društvo može da učini za nas da bi nam bilo bolje, već šta mi možemo da učinimo da nam svima bude bolje.
Članak se nastavlja posle reklama
Ljubav leči
Kada sam prvi put čula priču roditelja čija su se deca lečila od raka, u meni se rodila jaka želja da im pomognem. Nikada me do tada ništa nije toliko motivisalo da uložim svoje profesionalno znanje i iskustvo i pretočim ga u volonterski rad za NURDOR, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka. Mnogo puta su mi postavljali pitanja: „Kako možeš? Zar ti nije teško?“ Ali kada odem u bolnicu i vidim kako se ta iznemogla i napaćena mala, bleda lica bore sa tako teškom bolešću, dobijem injekciju motiva i snage da se i ja borim i uložim još više napora da im pomognemo.
Članak se nastavlja posle reklama
U susret nam dolazi Svetski dan dece obolele od raka, koji će udruženje NURDOR obeležiti po deveti put zaredom. Moto ovogodišnje akcije je „Vaša ljubav nam znači jer zajedno smo jači!“ Kao što je moja prijateljica Jelena Dragišić osmislila ovaj slogan i poklonila ga udruženju, tako molim i vas da razmislite šta bi vi mogli da učinite da pomognete ovoj deci. Svrha obeležavanja je da se podstakne podizanje društvene svesti o problematici raka kod dece, utiče na unapređenje kvaliteta lečenja i oporavka i rešavanje sistemskih pitanja.
Centralni događaj organizujemo u sredu, 15. februara, sa početkom u 13.00 časova u Beogradu, u Delta city shopping centru, a u Nišu i Novom Sadu u Mercator tržnim centrima. U okviru zabavnog dela programa učestvuju finalisti muzičkog takmičenja Prvi glas Srbije – Davor Jovanović, Igor Terzija, Nevena Đorđević, Dušan Kurtić, Filip Mitrović, Aleksandra Dabić i ostali, raspoređeni po gradovima.
Odnesite u Svratište neki džemper koji inače ne nosite ili je vaše dete preraslo. Dodjite i dajte svoj doprinos borbi protiv raka kod dece kupovinom liciderskog srca, majice, kape ili knjige. Pošaljite SMS na 1150, ukoliko vam se ne izlazi iz kuće po ovoj zimi. Vaše malo nekome znači puno! Kažu da zdravi ljudi imaju hiljadu želja, a dete obolelo od raka samo jednu!
Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose sa javnošću CORE Relations
Gotovo svakoga dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji. Na sreću, procenat izlečenja je veći nego kod odraslih i njih 60% ima sreće da se izleči. U Srbiji od raka godišnje se leči oko 500 dece u pet bolničkih ustanova. U Beogradu deca se leče u tri zdravstvene ustanove, Inistitutu za majku i dete, Univerzitetskoj dečjoj klinici i Inistitutu za onkologiju. Deca bolesna od raka leče se i okviru kliničkih centara u Nišu i Novom Sadu. Najčešće maligno oboljenje kod dece je akutna leukemija, gde je i procenat izlečenja najveći, oko 70%, a terapija traje 105 nedelja.
Članak se nastavlja posle reklama