Budva – grad greha

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

J

utro je definitivno najlepši deo dana. Šteta što ga redovno propuštam. Sem na moru. Tada se situacija iz korena menja. Ja spavalica postajem ranoranilac po sopstvenoj volji. Moj životni ritam doživljava tektonski poremećaj. Svaki trenutak mi je dragocen na moru. U meni gori želja, kao usijana lava, da ne propustim ni jedan. Jedino kad sam na moru menjam noć za dan bez dvoumljenja.

Čarobno jutro

Nema ništa lepše od doručka i kafe na obali mora, u rano jutro, dok grad još uvek spava. Sveži miris soli meša se sa još uvek friškim sunčevim zracima. Blažena tišina. Na trenutke je prekidam listanjem dnevnih novina. Blic. Nije naš ali svejedno. Novine su novine, slika grada. Gde god da sam volim da čitam dnevne novine. Tako imam osećaj da se asimiliram sa lokalnom sredinom. Volim tu vrstu bliskosti koju stvaram na prečac. Volim bliskost. Ili je ima ili nema. Ako ne, tu mesta za mene nema, odlazim bez razmišljanja. Ne volim da traćim ni svoje ni tuđe vreme. To je jedino dragoceno što imam.

Na vrh glave si se popela!

Budva se budi u 9 sati. Do tada, već sam procunjala po Starom gradu i pronašla svoj kutak za dobro jutro. Za to je vredelo popeti se Ričardu na glavu. Božanstvena plaža u samom centru grada, prerasta u bajkovitu baštu hotela Astoria. Ni nalik onome što pamtim od pre dvadeset godina. Sve mi paše, baš po mojoj meri. Da nije najezde ljudi i čopora dece par sati kasnije, ostala bih tu da provedem dobar deo svog života. Jun ipak pripada njima. Ko mi je kriv kad sam im uletela u termin?! Svejedno, drago mi je da jesam. Čitavog života želim da u junu dođem na more ali nikako nisam uspevala od posla. Ove godine, dala sam sebi za pravo da sebi ostvarim tu želju. I mnogo sam srećna zbog toga. Uživam u svakom trenutku.

Ne pada mi teško ni što sam po povratku u apartman zatekla muškarca u svom krevetu. Zove se Veljko. Sve mu praštam. Ipak je on moja omiljena Vaga. Do kraja ovog pred-letovanja, postaćemo mi najbolji drugari iako neće uspeti u svojoj nameri da me zasipajući komplimentima natera da mu se pridružim u extremnim sportovima na vodi. Ima on svoju mamu. To spada u domen njenog opisa posla.

Sunce je izvor života

Da se od Sunčevih zraka može živeti bez hrane i vode, ja bih to znala pre svih i živela bih večno! Ovako, uzimam od njega ono najbolje što nam daje. Uz tabletice Aeriusa ovog puta prolazim bez alergije, što je ravno čudu neviđenom u poslednjih par desetina godina!

Levitiram, uz šuškanje talasa na obali mora. Moj omiljeni izbor za ove junske dane je Drobni pijesak. To je jedna od onih plaža na koju bi bilo najbolje spustiti se skijama. Nadala sam se da će neprisupačan prilaz plaži zauzdati roditelje sa sitnom decom, ali ne daju se oni. Veru se k’o koze niz-uz strminu koju ne bih uspela da savladam čak ni kolima, da nije ljubaznog taksiste koji nas dovozi do same obale!

Moje oči to skoro ne videše!

Spretni i nadahnuti su ti momci iz Berana. Kavaljeri širokih ramena, neslućenih razmera. Po onome što sam videla u ovih par dana, najbolje od Crne Gore. Mesište prve kategorije!

Gravitaciju poništava kristalno čisto more svetlo plave boje. Lepo je i toplo kao na Karibima. Uz ovaj prizor savršeno se uklapaju zvuci italijanskih melodija sa festivala San Remo od nekih davnih dana.

A kad padne noć…

Sve mami na greh. Na toploti se krvni sudovi šire i traže povećani unos šećera u krvi. Opet sam na Ričardovoj glavi jer ne odolevam Vulkanu, najboljem kolaču koji sam pojela odavno. A Bogami se jelo, sve dok me moj Supermen nije uzeo pod svoje. Ali daleko od očiju čuvara naše savesti, svi smo grehu skloni. Ako ću već klečati na kolenima na Malom Kalemegdanu, u boot kampu, kad se vratim, poješću još bar još jedan do povratka.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations