Coaching by TaRa: IZLAZ – znak koji ne vidimo

Nekad nam se čini da su situacije u kojima se nalazimo bezizlazne, da „ne može biti gore“. Tada nam nije jasno „Zašto baš nama?“ i rešenje nam se čini daleko, čak i nemoguće. Onda u glavi samo prolazimo najgore moguće scenarije i mučimo sebe pitanjem „Gde smo to mi pogrešili?“. Treća faza u ovom vrtlogu briga je faza koja nas vraća desetinama koraka nazad. To je trenutak kada govorimo sebi „Tako je kako je, ja tu ne mogu ništa“, kada se saživimo sa tim da nema svrhe potruditi se, kada prihvatimo svoju nemoć i poklonimo joj se.

Piše: Tamara Radosavljević, NLP trener, www.nlpenergyhouse.com

„Zašto baš meni?“

Prvo stvar koju bi trebalo da znate jeste da se ne događaju takve stvari samo vama, šta god da vam se dešava. Neki ljudi izaberu da pokažu da pate, skrećući pažnju na sebe ne bi li neko uskočio u pomoć i rešio situaciju umesto njih. Drugi će pak izabrati da ostanu „jaki“, da prožive sve to u sebi, odajući utisak kako je sve u savršenom redu. Dobrom glumom će sakriti ono što ih tišti a zapravo će samo trpati u sebe ljutnju i bes koji će čekati svoj momenat da kao vulkan eksplodiraju i razliju se.

Kada nas zadesi nešto što ne želimo, svako naše „Jadan ja!“ nas uporno vraća na problem. Svako okretanje prošlosti i čeprkanje po problemu su stepenice koje nas vode nadole. U tom trenutku pritisnite pauzu. Zaustavite film od negativnih misli i potražite drugi žanr. Za početak bi bilo idealno da ne mislite na problem. Uradite ono što znate da vas uvek oraspoloži. I nije važno da li je to prikladno za tu situaciju niti kako će to sa strane drugima izgledati, važno je samo da se „Pomerite sa mesta.“

„Gde sam to pogrešio?“

Ukoliko ste jedni od onih koji stalno preispituju svoje postupke i za svaki neuspeh okrivljuju samo sebe, moj savet vama jeste da razgraničite da je jedno vaša odgovornost a sasvim nešto drugo vaša krivica. Napravite razliku između ta dva i umesto što sebe smatrate krivim za nešto pokušajte da za to budete odgovorni. Krivica je emocija koja će vas vući ka lošem osećaju, ka potcenjivanju sebe i svega onoga čega se latite. Zbog nje ćete sumnjati u svoje buduće odluke jer ćete se stalno pribojavati da ponovo nešto ne pogrešite. Nekada stvari započnemo sa najboljom namerom ali nam nešto od spolja pomrsi te iskrene niti i pokvari viziju koju smo isprva imali. Odgovornost će vam dati emociju sigurnosti i daće vam kontrolu. Sa odgovornošću dolazi i trzaj koji će vas probuditi da sa mesta na kome se trenutno nalazite, a ne prija vam, krenete ka mestu na kome želite da budete.

„Tako je kako je, ja tu ne mogu ništa.“

Dokle god se mirite sa tim da se vi tu ništa ne pitate i da ne zavisi ništa od vas, ostaćete gde ste, ni korak nećete napredovati. To samo znači da vam nemoć prija i da njome prikrivate svoju lenjost i strah da se nekoj promeni zaista posvetite. Ukoliko nemate želju da se vi prvi zauzmete za sebe, nemate prava da očekujete od drugih da urade nešto za vas. Ne čekajte nikoga da vas trgne, to nije ničiji posao sem vašeg. To je naime vaš jedini posao, da shvatite da niste nemoćni već ste samo izabrali da se tako osećate, ponašate, živite. Kada to osvestite, izaberite drugačije. Izaberite prvi korak koji će vas uvesti u novo poglavlje, izaberite kako će tačno ono izgledati, kakvi ćete vi biti u njemu. Izaberit da se jedino vi i pitate.

Coaching by TaRa: Kako pronaći svoju svrhu?

Coaching by TaRa: Perfekcionizam – opterećenje ili podstrek