Čvrsta muška ruka spasa u Veneciji

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Celog života zaobilazim Veneciju, kao turističku destinaciju, iz jednog sasvim posebnog razloga. Čuvam je za Medeni mesec. Međutim, kako dobro upućeni zvanstvenici (naučnici + poznanici) upozoravaju, matematička progresija podizanja nivoa mora je obrnuto srazmerna verovatnoći zaključenja zvaničnog bračnog ugovora, u kome bih ja bila jedna od uključenih strana. Nivo mora rapidno raste, a život kakav omogućava sloboda single osobe, iako luksuz koji skupo košta, nekad doslovno, postaje normativ koga je teško se odreći.

Znamo svi da je single soba u hotelu uvek bar 50% skuplja, što je potpuno nepravedno. Da se ja pitam, bila bi isto toliko jeftinija. Doduše, veliki bi to rizik bio. Možda bi, u tom slučaju, mnogi brakom spojeni lakše odlepršali iz porodičnog gnezda u nameri da se kurtališu robije na koju ih vrlo često prisiljavaju društvene norme, a ponajviše imovina. Mada je to za mene samo njihov kukavičluk. Ni malo nije lako živeti sam, a bogami, ni jeftino. Treba za to imati jaka i velika muda i podebeli novčanik.

Postoji tu još par sitnica…

Što više radim na sebi, postajem sve svesnija besvesti većine muškaraca koji bi došli u obzir za razmatranje u kategoriji bračnog partnera. Neverovatno je koliko je dečaka, uzrasta od 5 do 12 godina, zarobljeno u telima odraslih muškaraca. Sva njihova spoljna obeležja – građa tela, poslovno dostignuće i društveni status, govore da su odrasli. Kad ono, u dubini njihove duše i malim mozgovima čuči plašljivi zeka nemoćan da se nosi sam sa sobom, a kamoli još da učestvuje u igri zvanoj ’život u dvoje’.

Imajući ovo u vidu, ispada da su mladići od po 30 leta mnogo bolja opcija. Za njih bar znaš zašto nisu zreli, iako ni tu ne bi trebalo da bude opravdanja. Nije ni to malo. Ozbiljne su to godine, ali je zato njihovo telo i energija, koju nose u sebi, daleko privlačnija od ljušture istrošenog i isfrustriranog, a nikad dozrelog 40-to godišnjaka.

Adam i Eva?

To je kao voćka prerano otpala sa grane i ugnjila pre nego što je sazrela. Vidiš na zemlji, pod drvetom, na dohvat ruke leži vrlo primamljiva zrela voćka, a kad je uzmeš u ruku i okreneš na drugu stranu, sve ukazuje na razočarenje. Nekad čak pomisliš da bi vredelo se malo pomučiti i odstraniti taj nezdravi deo, kad se već nisam pomučila da se protegnem i uberem svežu sa visoke grane. Za to je potrebna hirurška preciznost i jako strpljenje. A kako godine odmiču, toga je sve manje. Mada, ponekad čak i ne želim iako vidim da možda ima materijala vrednog truda. Hoću da se vinem rukama u visine i uberem onu sa grane – frišku, mirisnu i Suncem obojenu. Ne nosim ja badava visoke potpetice. Ako treba, i hoklicu ću početi da nosim sa sobom! Znam koliko vredim i neću se zadovoljiti manjim.

Sve u svemu, kako stvari stoje, Venecija će pre potonuti nego što se ja udam!

Pažljivo razmatrajući situaciju i uzimajući sve teorije u obzir, odlučila sam da nasilno prekinem taj lanac i izađem iz začaranog kruga. Rešila sam da odem u Veneciju i raščinim se! Ali, jaka je to magija. Trebalo je savladati sve prepreke koje je predamnom postavio retrogradni Merkur. Otkazivanje putovanja, pomeranje termina polaska, neunošenje u registar putnika i suočavanje sa ’’nema vas na spisku’’, loši vremenski uslovi, bura, čak je i par kapi kiše pokvasilo moj, specijalno za to putovanje, pripremljeni šešir. Ali nisam odustala!

I taman kad sam, nakon veličanstvenog uplovljavanja u Veneciju, kroz Kanal Grande, kročila nogom na njen pločnik, desilo se nešto potpuno neočekivano. Očarana lepotom prizora, ostadoh bez tla pod nogama. Prostrla sam se po uglačanom venecijanskom pločniku u sve tri dimenzije. Ali, kako se sve to dešava u najromantičnijem gradu na svetu, nije prošlo ni par sekundi kad sam začula: ’’Signorina, sta male?!’’

Ispružena čvrsta muška ruka je već držala moju u pokušaju da me vrati u prvobitno stanje. Progovoram na italijanskom: ’’Tutto bene, grazie!’’

Odakle, ne znam ni sama. Mislila sam da sam ga već davno zaboravila. Očigledno je proradila čakra mudrosti kad sam tresnula zadnjicom o pločnik.

Bella Venezia!

Ova priča bi imala mnogo lepši kraj i dokaz magijskog raščinjenja da se moj pogled susreo sa nebesko plavim očima Venecijanskog grofa, širokih ramena, preplanulog tena i talasaste crne kose. Ili možda i ne bi! Spoljašnjih obeležja, kao kriterija, gledam da se odreknem. Realnost me ubeđuje u suprotno. Pored mene je trenutno neko ko je uspeo da me osvoji magijom svoje ogoljene ličnosti i kao takav postaje reper za sve dalje pohode u potrazi za partnerom na duži rok.

U svakom slučaju, Venecija je u potpunosti opravdala moja neskromna očekivanja, što se retko dešava. Takav mi treba!

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javošću CORE Relations