Da li čestitati rođendan Bivšem Dragom?

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

V

ečita dilema. Jedna od onih Šekspirovskih, nivoa Biti il’ ne Biti! Naročito kada se gazi bosim nogama po još uvek užarenom, nedogorelom ognju. Jedan pogrešan potez može vrlo lako odvesti odnos u neželjenom pravcu. Nije teško dati odgovor na ovo pitanje kada je ljubav prestala ili je do raskida došlo u afektu. Tada se samo čeka razlog za ponovnim uspostavljanjem komunikacije. A ima li boljeg povoda od rođendana?! Dalje je samo potrebno uskladiti kreativnost sa željenim ciljem.

A šta kad ljubav nije prestala ali nije ni dovoljna za vezu?

Moja prijateljica Sofija mi se obratila sa pitanjem najtežim od svih – šta uraditi kada je odnos među donedavnim strasnim ljubavnicima i srodnim dušama prekinut gotovo sporazumno jer dalje nije moglo na isti način. On je njoj ponudio najviše što je mogao u tom trenutku (možda čak i da kupi vreme) ali njoj to nije bilo dovoljno prihvatljivo da bi nastavili vezu.

To mi liči na ono kad divljoj zveri odrube glavu od tela jednim zamahom oštrice ali oba dela i dalje nastave da se sumanuto trzaju i bauljaju po tlu u ritmu kao da su i dalje jednako živi, sudarajući se i preplićući kao da je samo pitanje trenutka kada će se opet spojiti i nastaviti kao da se ništa nije desilo.

Sofija je uradila sve što je bilo do nje. Svom Dragom jasno je stavila do znanja šta želi i oseća. Svoje potpuno otvoreno srce spustila je njemu na dlan. Sada je sve bilo na njemu. Lovac je bio na potezu.

Tokom nepuna dva meseca od raskida da lovac luta po šumi videlo se po nekim njegovim sitnim gestovima. Odavali su ga debeli prsti po osetljivom touch screenu. Postavljanje slike na FB mesta gde su se upoznali, sa jasnom porukom da mu nedostaje, za nju nije bila dovoljna jaka udica da bi se za nju uhvatila. Trebalo joj je nešto solidnije kao dokaz njegovih emocija i namera.

Ponekad nismo ni svesni koliko najlakši potez ‘hvatanja za staru, dobru telefonsku slušalicu’ može da skrati vreme, olakša muke i odagna sve sumnje. S druge strane, sasvim je prihvatljivo da se i najboljima desi da se osete nesigurnim. Strah je ljudski, nikom strano osećanje, ali stvara nesigurnost zbog koje se spetljamo i komplikujemo sebi život.

Razmišljajući šta je najbolje uraditi, razmatramo sve moguće scenarije. ’Šta god da radiš, samo nemoj da se vezuješ lisicama za krevet u sexy donjem rublju, a njemu na poklon pošalješ ključeve od istih.

Tako je Zorica ostala vezana ceo dan, sve dok komšije nisu čule njeno zapomaganje i pozvale vatrogasce da je oslobode. Jeste da se njen Mr.Ex pojavio sa smeškom pred njenim (razvaljenim) vratima, čim su vatrogasci otišli, ali njoj tada više nije bilo ni do čega.’

Slažemo se da bi bilo prozaično slati SMS u fazonu – puno sreće, zdravlja i uspeha. Nije mu ona tetka! Slanje bezličnih poruka na društvenim mrežama takođe ne dolazi u obzir – niti je ona ’jedna u nizu’ niti želi da bude povređena njegovim neočekivano hladnim i indiferentnim odgovorom.

Najgore što može da se desi je da on pomisli da ga proganja, bez obzira koliko to nema veze s mozgom i dobre njene namere bile. Distanca među njima još uvek nije dovoljno velika da bi se odnos pretvorio u ravnodušno prijateljski. ’Šmekerski bi bilo da mu pošalješ bocu vina sa porukom: ’Čaše su kod mene!’, ali to baš ne priliči tvojoj situaciji…’

Bilo kako bilo, šta god odlučila da uradi neka bude prema njenoj savesti i u skladu sa osećanjima u tom trenutku. Bitno je da ne izneveriti sebe, ostati dostojan i očuvati svoj integritet. Što bi rekli, u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi. Gde je bilo vatre, uvek će ostati žar.

Ljubav koju nosimo u sebi ne može da nestane ili prestane čak i da mi to želimo. Ona samo menja svoj tok. ’Čak i da odlučiš da ne odreaguješ, šalješ mu jasnu poruku – čaše jesu kod tebe, ali lovac je na potezu.’

O tome kako je moj prijatelj Boris oborio s nogu svoju bivšu Dragu, tako da ona jednostavno nije mogla da kaže ne, čitajte sutra… 🙂