Da, Mina: Da li smo sujeverni?

Autorka teksta: Mina Aleksić

Sećam se kako sam kao mala videla da Madnna nosi crveni končić oko ruke. Rekla sam mami kako i ja želim tu narukvicu, a ona mi je rekla da pevačica to nosi protiv uroka. Nije mi baš bila jasna ta ideja, ali ubrzo sam i ja nakačila konac oko ruke. Onda su počele priče o izvrnutim čarapama, ustajanju na levu nogu, kao i pljuvanje i idenje tri koraka unazad ako nam crna maca pretrči put. Jedan period svog života bila sam ekstremno sujeverna i nabedila sebe da, ako nešto ritualno ne odradim, zaista će mi se dogoditi nešto loše. Tako sam umislila da ukolko ne budem svako jutro pipnula ćošak ormana, taj dan će mi nešto pasti na glavu. Nije se desilo jutro, a da se ja brže bolje se ne propinjem da dohvatim orman. Naravno, tu su i one priče koje čujemo da se nekome nešto loše desilo, pa se refleksno vučemo za uvo ili pomeramo sa mesta. Zašto su mitovi i legende prepričavanja usadili takav strah u nama? I koliko je on iracionalan?

Foto: Pixabay

Vremenom i sa godinama to sujevrje se smanjilo, toliko da sam čak namerno kupila crnu mačku kako bih razbila maler. Više nisam vodila računa na koju nogu ustajem, niti hvatala ćoškove predmeta po kući. Mada se dogodi da se povučem za uvo i coknem kada me nešto uplaši. Kakva glupa navika, zar ne?! Čega se mi to uopšte plašimo, te obavljamo ove nesvesne nagone samoodbrane? Kakve su te zle, mračne sile koja će se nadviti nad nama ukoliko ne obavimo sve po propisu? Nisam sigurna, ali verujem da je sujeverje usko povezano i sa našim ostalim verovanjima u nešto što je poprilično paranormalno. Tipa, čitanje sudbine iz dlana ili gledanje u šolju. Koliko puta nam se desilo da naz zaista zadesi ono što nam je komšinica „pročitala“ u ostacima kafe. Što je najgore, desilo se, zar ne? Sa punim pravom ćemo onda posle svake sledeće seanse iščekivati osatak naše sudbine…pa, barem do sledećeg kafenisanja!

I ne mogu da se ne setim mog druga iz osnovne škole koji je preskako i provlačio se ispod merdevina, a svi su mu govori da to ne radi, jer će ostati mali. Ipak, nedavno se oženio sa 30 godina i metar i po visine. Možda sam obukla dve iste čarape i mazim crnog mačora u krilu, ali kada vidim pun mesec ja zamislim želju ostvarila se ona ili ne. Možda nas sujeverje vraća u detinjstvo, a možda u svakome od nas čuči jedna mala veštica…

Ostale moje blogove možete pročitati OVDE.