Duda Alapača: Grašak i druge priče

Mama, a kad ćeš ti da me naučiš da kuvam, obigravala je Beba oko mene u kuhinji.
Naučiću te, polako, ima vremena.
Ali mama, ja želiiiim da kuvam!
Dušo, pomislila sam, ja ne želim da kuvaš, barem ne još. Ima toliko stvari koje želim da te naučim pre kuvanja…

Ne moraš da znaš kako se sprema grašak. Ni sarma. Ni prebranac. To sve već negde piše, stoji u knjigama. Želim da zapamtiš neke druge, bitnije stvari.
Želim da jednog dana, kada me ne bude, ostanem u tebi kao zapis, tajni kod po kom ćemo se tamo negde prepoznati.
Želim da budeš dobar čovek.
Da naučiš da priznaš grešku.
Da kažeš izvini. I da to zaista misliš.
Da poštuješ svakog ko te nečemu korisnom nauči.
Da pomogneš svakome kome je pomoć potrebna.
Da ne okreneš glavu od onog starca s ispruženom rukom na ulici.
Da ne povrediš nikoga namerno.
Da veruješ u nešto, ma šta to bilo.
Da veruješ u Dobro. U Život.
Da zapamtiš da se sve piše u onoj velikoj beloj knjizi, tamo gore.
I da će nam se sve što učinimo, vratiti.
Ne mrzi. Uvek je lakše biti loš.
Dobrota zahteva izvestan napor, ali se na kraju uvek isplati.
Zato, želim da te naučim da budeš dobar drug.
Da naučiš da deliš. Čak i kad imaš malo.
Naročito kad imaš malo.
Da budeš zadovoljna s onim što imaš, ali da te to ne spreči da želiš više.
Da nikada, ama baš nikada ne prestaneš da učiš, rasteš i radiš na sebi.
Da ne zaboraviš ko si, čija si i odakle si.
Da se ne stidiš sebe, ni nas.
Da se dobro snalaziš u svakoj prilici.
I neprilici još bolje.
Da ne zaboraviš selo u koje smo te vodili dok si bila mala.
Ni miris sena. Ni stari tranzistor s lepim, narodnim pesmama.
Ali da znaš i one druge.
I treće.
Želim da nikada ne zaboraviš porodicu.
Ni ovu našu sad, ni neku drugu, buduću.
Želim da se skupljate za vreme ručka nedeljom onako kako sam ja skupljala tebe i tatu i baku i dedu.
Da naučiš da budeš verna i verujuća.
Da uvek, ma šta se desilo, igraš pošteno.
Da ne lažeš. Ni sebe ni one oko sebe. Nikada i ni po koju cenu.
Da iznad svega ceniš svoj život i svoje zdravlje.
Da stanje tvoje svesti nikada ne bude stanje tvog novčanika.
Da tvoja sreća nema veze s tim da li imaš ili nemaš.
Da nikada ne trošiš više nego što imaš.
Da se ne plašiš promena.
Da se ne plašiš ničega. I nikoga.
Da naučiš da razgovaraš, stvarno razgovaraš, umesto da vodiš dosadne monologe udvoje.
Da čuješ. Da kažeš hvala. Da opraštaš. Mnogo i brzo i svakome.
Što pre oprostiš, to bolje po tebe, mila.
Da imaš svoje mišljenje.
I da se smeješ.
Da se smeješ od srca, ne samo ustima.
Molim te, dete moje, smej se celim svojim bićem, očima pogotovo.
I šta god da radiš, radi najbolje što možeš, daj sve od sebe.
Uspeh je onda samo logična posledica, veruj mi.
Nauči da ustaneš na vreme. Ne kasni. Ljudi ne vole da čekaju.
Vežbaj, kad god ti se pruži prilika. Hrani se zdravo.
Ne trpaj koješta u sebe kao u neku kantu za đubre.
Pij dosta mleka. Tvoje će ti telo jednog dana biti zahvalno zbog toga. Kosti pogotovo.
Pronađi u sebi ono nešto i ne daj da se izgubi.
Pritom, zapamti da talenat nije dovoljan – potreban je i rad. Mnogo rada.
Zato gledaj da radiš ono što voliš.
I ako baš ne moraš, ne pravi gluposti.
Ako ih i napraviš, znaj da smo uvek tu, za tebe i da je porodica nešto na šta možeš da računaš, kad stvari krenu nizbrdo.
Ne provodi previše vremena pred ogledalom. Ni sad, ni za deset, dvadeset, pedeset godina.
Ne radi svom licu ni svom telu ništa što ne možeš da obrišeš maramicom.
Nemoj da ličiš na sve ostale, liči na sebe.
Ili na mene, ako baš moraš.
Jer, dobro je biti lep, ali je još lepše biti dobar.
Poštuj sebe. Poštuj i druge.
Veruj na reč, reči su snažnije nego što možeš da zamisliš. Zato budi pažljiva kada obećavaš.
I ispuni obećano. Uvek.
Nikada nikome nemoj reći da je glup. I ne rugaj se.
Kad imaš novca, plati. Ne budi škrta.
I ne druži se sa škrtima. Ne govorim samo o novcu, ljudi koji teška srca dele dinar, škrti su i na osećanjima. Odnos prema novcu dosta govori o nečijoj naravi.
Zato nađi nekog velikodušnog, široke ruke, širokog srca i još šireg osmeha.
Kada godine odmaknu, dobro će ti doći neko ko ume da te nasmeje.
Šta god radila, uvek počisti za sobom.
Ne bacaj đubre unaokolo. Pokupi svoje pinkle.
Priroda je majka. A majka se čuva.
Na kraju, voli. Voli iz sve snage.
Ljubav je jedina stvar koje ćeš se sećati kad sve prođe.
Jedina stvar na svetu kojoj želim da te naučim.
A grašak…
Grašak će se već sam skuvati.