Duda alapača: Kad kada pozove

Osvežite svoj brak – pisalo je velikim crvenim slovima na naslovnoj. “Neka vaš brak zablista starim sjajem.’’ Ko kaže da ne osvežavam svoj brak…? Juče sam spremala paprike, a moj Vlada voli punjene paprike.

• Nisu oni mislili na paprike. – primeti Gaga. Ovde nam trebaju neki drugi, malo jači, začini. Kao na primer – posebni trenuci, stvari koje radiš samo kada si s njim, odlazak na neko putovanje, zajednički hobi, brčkanje u bazenu…
• Nemam para za to brčkanje, a i kome da ostavim dete na nedelju dana?
• Pa, dobro, evo ovako ćemo. U petak ti uzimam Bebu za vikend a vas dvoje se malo posvetite jedno drugom. Napuni kadu, sipaj po čašu vina, zapali sveće, pusti muziku u Bog da vas vidi…!

Autorka teksta: Duda Alapača

I tako, dođe i taj petak. Oko šest uletim u kuću, brže bolje pospremim onaj lom i upalim bojler na trojku. Kupi sveće – pošaljem mu poruku. Srokam pola kila nerazblaženog domestosa u kadu, pa ribaj, ribaj, zamal’ se ne uguših od one kiseline. Al’ ako će već da padne kupanje – da mi ne zagleda muzge po pločicama. Oko osam eto ti Vlade.

• Pobogu, čoveče, pa gde si do sad…?!
• Tražio sveće…- reče i okrenu se oko sebe. – Mogla si bar da mi javiš da je došla struja, a ne da idem okolo k’o magarac.
• .. pa ovo su crkvene sveće!
• Dobro sam ikakve našao.
• Bože sačuvaj, pa nije parastos, neću ih za pokoj duše paliti… Nego, šta veliš da se okupamo ti i ja malo…?
• Što? Ja sam se sinoć kupao.

Zemljo – otvori se. On se sinoć kupao?! Pa da si se i pre pet minuta kupao, ako ja kažem da se kupamo – ima da se kupamo i tačka. I ja sam juče obrijala noge pa ću danas opet.

• Ne znam kakvi su ti to fazoni. – buni se. – Mog’o sam lepo prvo ja da se tušnem pa onda ti, a ne – Duda hoće zajedno. To mora da si pročitala u onim tvojim novinama.
• I da jesam i da nisam – to nije tvoja briga. I ne mrdaj se, srušićeš mi sveće. Ulazi u tu kadu, šta si stao… A, ne, ti ćeš na tu stranu, neću da me žulja slavina.

Uglavnom, ko god da je smislio one ‘’osvežavajuće’’ savete, dabogda nikad ne izašao iz kade!  Ovde prave mnogo male kade, ne može čovek sam da se čestito opruži a kamoli nas dvoje.  Okreni, obrni, neće. Da sam žena od gume, ne bi’ se namestila. Muke Tantalove. Pet puta me molio da izađemo. Na kraju jedva nekako stadosmo i to tako što sam mu bila okrenuta leđima. Gde je tu romantika, ako ne možemo da se gledamo u oči? Al’ ajde, barem će leđa da mi opere.

• .. – reče u jednom trenutku. – Zaboravili smo vino.
• Neka smo. Nema tog vina zbog kog bi’ sad ustala.
• Jesi sigurna da se neće nešto zapaliti od onih sveća? Jesi sklonila acetone, vatice, one zapaljive stvarčice…? Nemoj vatrogasci da nas vade iz kade.
• Sve sam sklonila…. Hoćeš da mi opereš leđa…?
• Odmah, vaše visočanstvo. Pomeri se malo napred, slavina mi je upravo probila plućno krilo. I ne vrti se toliko, sve ćeš poplaviti.
• … kako to prija… nemoj toliko da pritiskaš, nije ti to šoferšajbna, to su moja leđa, dušo…. I slobodno stavi malo kupke…
• Ne treba kupka, ovaj sunđer odlično peni.
• … Koji sunđer…?
• Pa ovaj… plavi, što…?
• Plavi peni zato što sam plavim ribala kadu! Plavi je za kadu, sto puta sam ti rekla!!!
• Kako sam mogao da znam? Piše li na njemu “za kadu“…?! Uostalom, šta se buniš, skinuo sam ti sav kamenac…
• Ha ha ha, kako si ti duhovit, evo, umreću od smeha.

Mislim da u onom tekstu nisu pominjali kamenac. Ni telefon koji je besomučno zvonio. Ni bojler koji se ispraznio nakon deset minuta, pa sam drhtala k’o siroče. Ni sveće koje su se pokrivile, ni vosak koji se slivao niz veš mašinu. Ni upalu bubrega u najavi. Da zlo bude veće, u jednom trenutku smo ostali u potpunom mraku. U pokušaju da se okrenem, uspela sam nekako da ga zveknem laktom u glavu. Ako ćemo pravo, ni R od romantike.  A činilo se da noć obećava. Zvono na vratima najavilo je skori fajront. Zgledali smo se.

• Idi, otvori.
• Idi ti.
• Kako ću kad sam u kadi?
• I ja sam.
• Ali ti si muško.

I tako, muško je otišlo da otvori vrata, žensko se umotalo u ogrtač i šmugnulo u spavaću. Ako se sutra probudim s oba zdrava bubrega – obećavam da mi ovako nešto nikada više neće pasti na pamet. – zaklinjala sam se cvokoćući ispod pokrivača. Vlada uđe u sobu. Ko je bio? Komšija odozdo. Procurelo mu u kupatilu. Stvarno? Pa šta ćemo da radimo? Ništa, zvaćemo majstore. Kol’ko će to da košta? Nemam pojma. Nije procurelo samo kod njega. Celu vertikalu smo poplavili. Ali kaaaaako…?! Otkud ja znam kako, ti si htela da se kupamo zajedno. Sad se neka cevka pomerila, mora da se štema zid, da se obijaju pločice, ne pitaj. Vlado. Molim…? Ja sam se nešto baš uželela paprika.

Pročitajte i…Duda Alapača: Vrlo dobro služimo narodu!