Duda Alapača: Kafu mi, dragi, ispeci
Prošle nedelje, negde oko podneva, ležali smo kao dva morža u krevetu i vodili jedan od onih inspirišućih razgovora tipičnih za bračne parove koji su zajedno stopedesetosam i više godina. Obično dobro jutro (za koje je u podne bilo već uveliko kasno), pretilo je da eskalira u sukobe širih razmera. No, imajući na umu to da smo oboje razumna, odrasla bića u zrelim godinama, koje pritom dete u drugoj sobi čuje (i sluša), pažljivo smo birali reči.
Ustani. Ustani ti. Ustani ti prva. Zašto ja…? Ti si žensko, imaš prednost. Ti si stariji. Ali mene bole leđa. I mene bole leđa. Mene bole više. Mene bole duže. Idi i stavi tu vodu za kafu, već jednom. Ne mogu. E pa ne mogu ni ja. I šta ćemo sad…? Ništa. Jesi to ljuta…? Ja..? Bože sačuvaj. Jesi. Nisam. Znam da jesi. Ustani. Ustani ti. Ustani ti prva. Bebo, sine, stavi vodu za kafu… .Zašto sve moram ja – oglasilo se mladunče iz druge sobe. Zato što si mlađa. I zato što imaš roditelje debile. – rekao je. Oca debila – dodala sam. A ni majki nije mane.- pisalo je u oblačiću iznad njegove glave.
Postojalo je mali milion razloga zbog kojjih mi se nije ustajalo. Recimo zato što su koferi s mora još uvek stajali posred dnevne sobe, blago ispuštajući aromu mokrih peškira, preklinjući da ih raspakujem i strpam u mašinu. Ili zato što je onaj skoreni pleh u kom se dan ranije peklo pile čekao da se opere. Nisam mogla. Nisam mogla i tačka.
I tako, umesto da ustanem – uradila sam najgoru moguću stvar, koja me je trajno prikovala za postelju. Otišla sam na Fejs. Gaga je još pre devet postavila slike gibanice i jabuka s pijace. Vredna žena, nema šta. Maja je okačila sliku mačke. Marija bebe u prepodnevnoj dremci. Stanko je šerovao neki post od pre pet godina, evocirajući lepote Ade Međice. Depilacija Toplim Voskom je okačila nečije noge. Lepe noge, ali loša kamera. Elem, vesti su se nizale.
Jeftini Letovi su nudili naizgled jeftine avionske karte za udaljene destinacije. Nina je plasirala devetnaesti selfi po redu, i osvojila jedan ipo lajk za sat vremena. Neka Tamo je stavila sliku na kojoj je, navodno, bez šminke. Hešteg # bez šminke. Hešteg # najlepšajeprirodnalepota. Lajkovi su pljuštali sa svih strana. “To, carice! Vrh..! Dominiraš..“
I ko zna dokle bi potrajalo da Bivši Dečko od Neke Tamo nije stavio sliku na kojoj je Neka Tamo stvarno bila bez šminke, s kraterima veličine Golubačke klisure na licu, i maskarom od prekjuče, što je donekle podiglo moje urušeno samopouzdanje. Neka Tamo je bržebolje izbrisala status i zapalila u oflajn. Kasno, jer stigla sam da je skrinšotujem i pošaljem Gagi. Jer Neka Tamo se muvala s njenim mužem u pa recimo – prošlom veku.
Izvoli, madam – rekao je i spustio šolju kafe na stočić pored kreveta. Čemu mogu da zahvalim – upitala sam. Ničemu, ako ćeš pravo. Ali šta ću. Bolje da ti skuvam sad, nego da mi drobiš ceo dan. Pa i to što kažeš… – rekoh. Vidiš kako se sve lepo dogovorimo.
Razmenismo kisele osmehe u znak primirja.
Da doprinesem fejsbuk zajednici, momentalno okačih i sebe i krevet i kafu na fejs. Dabome, ona kamara veša na dasci za peglanje je bila kropovana a on tagovan, sve sa opcijom “javno“ i napomenom da mi je to lično moj muž skuvao i u krevet doneo. Izostavih to kako sumnjam da mi je usput verovatno i pljunuo u šolju iz čiste pakosti, no bože moj – naši smo, ne mari. Elem, javnost se uzburka, društvene mreže proključaše. Očas posla postadoh, kako se ono kaže – viralna. Muž koji je ženi doneo kafu u krevet, brujale su mreže.
Prva se oglasila Mama. Šta se desilo? Ništa, mama, što…? Kako – ništa…? Doneo ti je kafu u krevet – nešto se desilo. Mamaaaaa, ništa, majke mi, sve je ok. Nisi ga uhvatila u nekoj đavoljoj raboti…? Nisam. I nikakav zijan nije napravio…? Nije. Vidi, Dudo, šta god da je, ti znaš, sine, majci možeš sve da kažeš… Mama, helou, sve je okej. O-k-e-j. Stvarno…? Najstvarnije. Moram da prekinem sad, mama, Gaga mi je na drugoj vezi.
Dobro, bre, pa jel’ ide da ja poslednja saznajem? – upitala je.
Šerovali te Ribolovci Jakova i Banetovi Vobleri, Volim Pecanje ostavio komentar, ceo sever Crne Gore se sprema na ustanak da brani čast junačku, a ti se ućutala. Nije valjda da su toliko poludeli..? Poludeli, nego šta.
Ovo je Balkan, bejbe. Pomeraju mu, znaš već šta. Kafa u krevetu, koju skuva muž i to ženi s kojom je toliko dugo, a da pritom nema zadnjih namera i nije ništa zgrešio je čist poziv na linč. Cveće i nekako, ali kafa… Hešteg – da ne lajem sad, al’ kako se zovu muškarci koji nose papuče…? Briši to dok ti je čovek u oflajnu. I iščupaj ruter, za svaki slučaj. Jer, mislim, situacija je krajnje kompromitujuća.
Ok, šta je tu je. Još nije kasno da popravim kompromitujuću stvar i svom mužu vratim mukom stečeni ugled. S peškirom preko ramena i osmehom pokajnika, primicala sam mu se malečkim, mišjim koracima, noseći u rukama lavor pun vode. Jel’ curi nešto…? – upitao je. Pereš tepih…? Prozore…? Perem ti noge – odgovorila sam i klekla na pod. Ma daj, Dudo, ne zezaj, koji ti je… Ozbiljna sam, ti si meni doneo kafu u krevet, ja ću tebi da operem noge. Pošteno..? E, alo, u kom si fazonu, dete je tu…- bunio se.
Čuj ‘’dete je tu’’, pa neću da te kupam, jadan ne bio, samo ću do kolena… Ne mlati tim nogama, prosu sve..! Šta sam rekla…?! Eto ti sad…! Idi po krpu. Idi ti. Idi ti. Što ja…? А što JA…? Ti si mlađa. Ali ti si prosuo vodu. Ti si donela lavor. Ali ti si muš… Beboooo….!
Pišite Dudi na [email protected]!