Duda Alapača: Lakše je sprečiti

A šta je s mesom…? – reče Vlada i pogleda u tanjir.
Nema mesa. Danas nema mesa.
Aha, kapiram, riba neka sigurno.
Nema ni ribe.
Pa šta ćemo da ručamo?
Eto to što vidiš u tanjiru.
Ovo…?
Baš to.

Vlada snuždeno spusti pogled i stade da prebira po salati. To je zdravo, Vlado. Mi smo u godinama kada već moramo da mislimo na svoje zdravlje. A pošto ti o svom ama baš ne misliš, moram ja, jelte. Ja znam da ti više od svega voliš meso, ali pomisli samo, Vladimire, šta jedna kobasica, slana, masna i puna holesterola učini tvojim krvnim sudovima… Pa onda krene da boli ovo, da žiga ono, pa kreneš od doktora do doktora… E, da bismo na vreme sprečili neke stvari – danas je za ručak salata. I nemoj da me gledaš tako, pa šta bi da sam ti dala sok od celera…?! Jesi pio nekad sok od celera? Nisi…? E pa onda ne znaš šta znači ‘’ružno’’.

Sok od celera je toliko ružan da bih i ja radije popila otrov nego to, ali pijem – šta ću. Pa što piješ, upita Vlada. Pijem zato što je zdravo, zato što čisti jetru. Tvojoj jetri ništa ne fali, reče on. Ne fali, ali to ne znači da ne treba da je pričuvam na vreme. Jetra je, Vlado, toliko bitna…mislim, ne bi verovao šta sve radi ta jadna mala jetrica… koliko samo toksina izbaci iz organizma, teških metala, razgrađuje masnoće… Jetra je zadužena za sve metaboličke procese u telu. Ali meni ništa ne fali, reče moj muž. Tako je govorio i onaj komšija sa sedmog, pa eno ga – umro, rekoh.

Uostalom, jesi se žalio da te boli kod rebara? Jel’ se znojiš…? Dudo, svi se znojimo, vidiš li kolika je vrućina, reče on i pokaza u pravcu prozora. Jel’ imaš žgaravicu? Jel’ svako veče ustaješ da popiješ sodu bikarbonu? Jesi nabacio pet kila u zadnjih godinu dana, a da ni sam ne znaš kako..? On klimnu glavom. Pa eto, to su sve znaci da se tvoja jetra pati. Zato, sve to da si pojeo, nemoj da mi se prenemažeš tu ništa, ‘si čuo…?

Duda Alapača: Vaša preleposti

On nastavi da žvaće. Videćeš kako ćeš se sutra bolje osećati, rekoh. Čovek nekako postane laganiji sam sebi, sve nekako kao da leprša naprosto… I misli ti se razbistre… progledaš, takoreći. I nije to samo ‘’Duda priča napamet’’, neeee… Pa ljudi su knjige čitave napisali o tome… ljudi što su škole izučili… Imali su pacijente od kojih su svi digli ruke, pa su ih spašavali… Prvo malo ulaganiš s hranom, pa onda ubaciš maslinovo ulje i limun, svako jutro na prazan stomak, pa onda malo magnezijuma tokom dana, svima nam fali magnezijum, to znaš, a bez njega srce ne može da radi kako valja… Mislim, ti tvoji podočnjaci, to mi se nimalo ne sviđa… mogao bi da proveriš bubrege, hoće ti tamni kolutovi da se pojave od bubrega… A ko zna, moj Vlado, šta nam sve fali a da i ne znamo… Al’ opet, kad čovek zna da je uradio sve što je u njegovoj moći, bude mu nekako lakše…

Duda Alapača: Samo diši duboko

Uh, pogledah na sat… moram do Gage, rekoh. Što, upita Vlada. Stigli joj neki vitamini iz Amerike pa da uzmem i nama malo. Ima li mesa u timvitaminima, mislim – proteina? Mesa…?! Mesa…? Ja pričam ovde i upinjem se da mu nešto objasnim, a o n bi mesa… Pobogu Vladimire, nekad stvarno umeš da ispadneš govedo! Dobro, samo sam pitao, šta odma’ skačeš..?
Stiže mi poruka od Gage. Jesi krenula, pita. Šta da nam uzmem? Uzmi šta hoćeš, napisah. Krilca, kobaje, vrat s koskom, bez koske… Samo ne govori Vladi ni za živu glavu. I baci i neku papriku na roštilj, da imamo za salatu. Ne znam dal’ ću naći paprike u ovo doba. Gago, napisah, uradi sve što je u tvojoj moći. Paprike su zdrave. Sa puno belog luka, maslinovog ulja i sirćeta. Moramo da mislimo na zdravlje, jel’ tako…?

Duda Alapača: Sve na izvol”te