Duda Alapača: Na kupon lepa

Stiže mi poruka od Vlade na viber. Vidim onako, krajičkom oka, neki oglas. Ajde, mislim se, samo ide po onim sajtovima – te popust za ovo te popust za ono, kuponi, čuda… Malo-malo, pošalje mi tako neko last minut putovanje, ili neke gume za kola, kao, eto da me obavesti, šta li… Pade mi na pamet da nam se bliži godišnjica braka a i ovaj dan zaljubljenih, reko’ – sigurno je rešio da me obraduje, duša moja. Pogledam bolje, kad ono – međutim. Podmlađivanje lica. Ček’ mislim se, majkoviću, pa jel’ ti to meni…?!

Pokažem Gagi, a ona se sva raspilavi, kaže – vidiš kako misli na tebe, moj se i ne seti godišnjice. Au, mislim se, bolje da me se nije setio ovako. Kakav je to muž koji ženi pokloni podmlađivanje lica, i to na godišnjicu?! Pažljiv, reče Gaga. Bezobrazan, rekoh ja. Dobar, reče Gaga. Bezobrazan, ponovih.

Bezobrazan, a i više od toga! I šta mu to znači…? Znaš li šta mi time poručuje…? Da te voli..? Ne. Nego da sam stara i ružna. Eto to. Da godine prolaze i da se to itekako vidi. Na mom licu, na mom vratu, dekolteu, svuda. Vidi šta piše: “najtraženiji tretman za zatezanje kože“! Pa dobro, reče Gaga, šta se buniš, nije ti poklonio neki tamo bezvezni, nego najtraženiji, onda znači da valja. A šta će meni zatezanje…? Treba li mi zatezanje…?! – skočih i stadoh pred ogledalo. Okrenuh ovu moju glavu, pa k’o sova, levo, desno, levo, desno. Rukama prepipah lice, pregledam, zagledam, taman k’o da nije moje. Treba li mi…? Pa šta znam, reče Gaga i sleže ramenima. Nije na odmet. A i piše da ne boli.

Boli, Dragana, itekako boli! Kad god ga pitam “jesam ti lepa“, kaže “jesi, Dudo, meni si najlepša“. A onda – paf…! Podmlađivanje! Znači, nisam! E tako ti on mene vidi! Znači, bajata sam, znači, vreme mi je, znači, ne pomažu više kreme ni dnevne ni noćne ni maske od krastavca ni piling ovaj, piling onaj, ni ništa. A da znaš da je počeo da me zagleda u zadnje vreme… Ja se pre neki dan ubih da pročitam neku poruku na telefonu, sitna ona slovca, smrkla se, a on me gleda, kaže “ne mršti se, Dubravka, dobićeš bore“. I jeste, rekao mi je skoro da mi se “vrat usukao“. Kaže – sve mi se vide linije, a nije ih bilo prošle godine. Kako on to vidi, ako sam lepa,a…?

Dudo, nemoj da si na kraj srca. Da si ti htela da ideš na taj tretman, a da je on bio protiv, ti bi rekla “pa eto, ima protiv, smeta mu što ‘oću da budem lepa“, jel’ tako..? Tako je, rekoh. Ali nije stvar u tome! Ja treba da mu budem lepa i sad i sutra i za sto godina! I šta on ima da me zagleda? Gde je nestala ona lepota “u oku posmatrača“…? Tolike godine me gleda, slavi moje rođendane, naše godišnjice… šta je očekivao…? Da ću zauvek ostati mlada…? E, moj Vlado, govedo jedno… Da mi je poklonio frizuru, ili trajnu epilaciju, ili cipele, tašnu, kaput, pa i nekako…al’ ovo… Reči nemam, eto ti… Mislim, i ja bih, da se razumemo, imala šta da kažem, pa ćutim. Kao da mi je on u prvoj mladosti…? Da vidiš kako je nabacio stomak, pa došle one nožice tanke, k’o čačkalice… pa se kosa proredila… podočnjaci… ne skida onu vijetnamku, misli – podmladiće se, šta li… A pričam li ja šta…? Zagledam li ga…? Zagledam, al’ mu ne govorim. Meni je lep, ne bunim se. A nemam ni vremena za gluposti. A on bi mene, ni pet ni šest, nego odma’ na ultrazvuk. Svetski priznata terapija, fokusirana ultrazvučna energija, stimuliše nastanak kolagena, trt-mrt… Nije nego.

Dobro, sve i da odem… recimo…da prežalim tih par hiljada dinara… evo, odem i…? Podmlade me malo, kobajagi sve super, mesec, dva i šta onda…? Opet na kliniku…? Po još kolagena, još hijalurona, još malo mladosti…? Pa dokle…? Tolike sam lepotice znala – je li ijedna uspela da zaustavi to vreme…? Silnih su se para nadavale da ga uspore, ali zaustavila ga nijedna nije. Vreme ide kako mora. I gleda svoja posla, veruj mi. Volim i ja da sam lepa, voliš i ti, svi volimo, i da mi još koju godinu govore “ti“, i da iz prve lepo ispadnem kad me slikaju, i da mi kažu kako dobro izgledam, bez onog “za svoje godine“… ali čemu..? Šta bih ja sad tu…? Bore…? Moje su, majka mu stara! Moje! Mogu, ako želim, sutra da odem na neku kliniku, dao Bog, ima ih k’o pleve. Pa da kažem “secnite me malo tu i tu, zategnite obraze, jagodice, čelo, izbrišite mi ove fleke ispod očiju, napravite za dva broja manji vrat, uheftajte tu iza ušiju, da nema viška“ i šta…? Jesam li to, onda, ja…? Nisam, brate. A i ne ide – ja da ostanem mlada, a on da stari. Nije fer.

Nije fer, ponovi Gaga. Tvoj se setio, a moj ništa. Pa nije vam godišnjica, rekoh. Nije, al’ jeste dan zaljubljenih. Prekini, Dragana, otkad se mi to ložimo na dan zaljubljenih? Nama ni nova godina nije bogznašta. Znam, ali mogao je…sitnu sitnicu, kubik hijalurona, il’ neko zlatno prstenče, za promenu. Godinama mi poklanja gluposti. I to samo ako ga napomenem. Zlo mi je više od ciklama za osmi mart. Bolje da mi da pare, pa da ja sama sebi nešto kupim… a i kad mi da pare, ja uzmem pa platim dug za struju ili kupim ono najveće pakovanje praška za veš, kao – nek’ ima, šta će meni šta…

A da uzmeš ti taj kupon, pa da mi to unovčimo, šta misliš, Dudo, može li se to..? Šta znam, nisam ti ja nikad na te kupone nigde išla, ja sve mislim – to neka prevara… Nego, stani da vidim…. moram i ja njemu nešto da kupim… da mu se odužim… ne ide da samo on poklanja…

Pa šta ćeš, jesi smislila nešto…? O da, itekako sam smislila… imaš jeftine presvlake za kola, tamo kod nas na pumpi, reče Gaga. Presvlake…? Ne pada mi na pamet, draga moja… Transplantacija kose za muškarce… Sent to…Vlada. E tako, mili moj, sad smo kvit, rekoh i gurnuh mobilni u stranu. A veliš da ipak odem, da vidim kakav je to tretman, a…?