Duda Alapača: Ova pamet, one godine

Juče sam napunila 43.

Velika stvar, a..? Pa i ne baš. Još uvek me nisu primili u Red čuvara kamena mudrosti. Još uvek ne umem da uparkiram u rikverc. Kad kažu da motam desno, ja smotam levo. Kore za beze tortu mi uvek šljonu a sutlijaš zagori.

Ne govorim pet svetskih jezika, nemam diplomatske manire, psujem kad mislim da me niko ne čuje i ne umem baš mnogo s ljudima. Danas nisam ništa posebnija nego što sam bila prekjuče, ali se usput ponešto i naučilo. Pa eto, znam da umesim hleb. Znam i gde prave najbolji gulaš. A da me kogod pita, znala bih da kažem reč-dve i o tom životu.

Duda Alapača: Da je išta valjala…

Pa bih rekla, onako sva važna, da taj život nije uvek ravna linija, kao ono kad kreneš starim putem od Feketića do Malog Iđoša i dalje prema Segedinu. Nekad moraš da uhvatiš krivinu. I da usporiš. A nekad da daš levi, ubaciš u petu – pa šta ti bog da.

Ponekad moraš i da izabereš – kad ćeš se boriti, a kad je bolje da i ne ulaziš u ring. Neke je bitke bolje predati bez borbe. I sačuvati arkadu-dve za kasnije. Jer sudije nisu uvek na našoj strani.

No, neki će ljudi ostati ljudi, zauvek. Nekima se nećeš sećati i imena. Neki će se promeniti. Menjaju se godišnja doba, a kako neće živo čeljade. Nekad ćeš se plašiti neuspeha. Ali češće uspeha. I pogrešićeš svaki put kad ne poslušaš sebe. Onaj glas iznutra.

Neke ćeš ljude pogrešno proceniti. Neki će pogrešno proceniti tebe. Zato uvek obrati pažnju na prvi utisak. Lepo se rukuj, nemoj onako mlitavo. Gledaj u oči. I gledaj da budeš dobra kad god možeš. I Čovek uvek može da bude loš, samo ako hoće. Ne mora mnogo ni da se potrudi.

Duda Alapača: Kad ćemo ići na more i zašto nikad

I nemoj da misliš da je brak – kraj sveta. Ako naiđeš na pravog – ne časi časa. Jednog dana će vam biti žao što se niste sreli još tamo, kod tobogana. Ni razvod nije kraj sveta. Ako ne ide, ne ide. Budi dovoljno hrabra da to priznaš. Ni četrdesete, kao što vidiš, nisu kraj sveta.

Ali ne očekuj da će svi biti dobri. Neće. Uvek će biti više onih koji će se radovati tvojoj nesreći. Znam da će te povrediti, jer ćeš uvek očekivati od drugih da budu dobri prema tebi zato što si i ti dobra prema njima.

Al’ nema veze, kad voliš, voli od sveg srca. Nemoj nešto na pola, ni tamo, ni ovamo. Na pitanje “da li ga voliš“ – postoji samo jedan tačan odgovor. I samo jedan nosi poene. Svi drugi su ćorak. Ne zavaravaj se. Ili ostavi, ili voli tako da čaše pucaju.

Kad radiš, šta god to bilo, daj sve od sebe. Ako si spremačica – gledaj da budeš najbolja spremačica na svetu. Ako samo lepiš poštanske marke, zalepi ih tako da sutra kažu “ali kako je ta žena umela s markama…“ Nemoj ništa da radiš na pola.

Duda Alapača: Nije mi ništa i druge priče

Ne prezaj od toga da probaš nešto novo. Novo ne mora nužno da bude i loše. Samo zauzdaj svoj strah na vreme. I ne pričaj nikom, ako ne bude onako kako si se nadala. Ne odustaj od sebe, Ne odustaj od svojih želja. Nikada. Ne dozvoli da ti kažu kako je kasno. Ili nemoguće. Ti si moja, hej..!

Pa, tvoja je majka otvorila profil na Tviteru u četrdeset drugoj. I još uvek ne zna kako tačno funkcioniše. Nema veze, naučiću. Ako ne naučim sama, naučićeš me ti.

I nemoj biti gorda, kad nešto ne znaš. Pitaj. Uvek će se naći neko da pomogne. Pod uslovom da ne ćutiš. I ne mora svako ni da te voli. Ne moraš svakom ni da se svidiš. I nećeš. Ako si i malo na mene.
I ne pričaj baš svima sve. Mada, bojim se da hoćeš. Jer je i meni jezik često brži od pameti.

Zapisuj stvari. Lako se čovek zaboravi. Zapisuj i ono što želiš, da ne smetneš s uma. Podseti se s vremena na vreme. Ako padneš, nije kraj sveta. Kad god možeš, gledaj da se dočekaš na noge, ili bar dlanove, ne moraš baš uvek da gađaš glavom. I ustani. Idi dalje. Ne gledaj je li te ko video. I da jeste – pa šta..? Ko nije pao, nije ni ustao.

Ali nemoj ništa na silu. I kad ti nije ni do čega – a ti se skloni. Uvek imaj neko mesto samo za sebe.
Mesto na kome si samo ti. Mesto na kome duvaš u odrano koleno. Mesto na kome se vraćaš sebi.
I voli se. Da bi te mogao voleti i drugi.

Kada jednog dana budeš imala porodicu – čuvaj ih. Skupljaj ih oko sebe kao kvočka. Jednog dana će ti se isplatiti. Višestruko. Nemoj da budeš ona kojoj nema ko čašu vode da prinese. I gledaj da ne gajiš decu sama. Teško je čoveka i preko ulice prevesti a kamoli kroz život.

Ne rasipaj kad imaš. Uvek ostavi ponešto sa strane. Al’ nemoj ni da se stiskaš. Kad ne daš, nema otkud ni da ti se vrati. I nije sramota nemati. Sramota je ne dati. I ne bacaj pare na tehniku. Jedna mašina za veš zna da potraje barem dok deca poodrastu.

Dani u izolaciji: Ko je zapravo Duda Alapača (foto)

I šta god radila, na tom svom putu – veruj. Najlakše bi bilo – u nekog boga, ali ako ne ide – veruj u bilo šta – reku, drvo, plavu šerpu na tufne, ali veruj iskreno. I sreća će doći. Sreća nikog ne mimoiđe. Samo budi strpljiva. I gledaj pažljivo, ume da se preruši. Ne dolazi u velikom pakovanju i sa šarenom mašnom. Češće je mala i neprimetna. Kao onaj gratis keksić koji dobiješ uz kafu. Jednostavnija nego što možeš da pretpostaviš. I niko nije odgovoran za nju. Niko osim tebe.

Ista stvar je i s tugama. A biće ih. Ponekad toliko da ćeš pomisliti da ćeš se ugušiti. A nećeš. Jer si na mene. I budi na mene. Ali pre svega – budi na sebe. Čak i ako niko drugi nije. A često neće ni biti.
Ljudi vole da se utapaju jedni u drugima. Da se prelivaju kao vodene boje. I da upiru prstom u svakog ko je slikan u nekoj drugoj tehnici. Ljudi vole da ne vole i to toliko da bi se moglo uvrstiti u olimpijsku disciplinu. Ali neka… Ne osuđuj.

Nikad ne znaš kakva je muka kod onog drugog. I zašto mora da bude sve što neće. I zašto te gleda tako… pogano. Ne troši vreme, ne raspravljaj se. Reči su nekad poput tonika. Gorke i opore.
Dodaj malo džina i koju kockicu leda. Lakše klize. Samo ne pričaj nikom.

A ono što znaš – uvek podeli s drugima. Dodaj puškicu. Šapni. Nismo svi pretplaćeni na petice.
I nećemo svi iz ovoga izaći kao najbolji. Zato se okruži sebi sličnima. I budi zahvalna što ih imaš kraj sebe.

Oprosti kad god ti se pruži prilika. Ne čuvaj taj pelin samo za sebe. Nagrize te vremenom iznutra ko staru hartiju. Zaboravi ako možeš. Što je bilo, bilo je. Ne moraš nužno ni naučiti lekciju iz svega. Nekad je dobro pogrešiti ponovo. Ako ni zbog čeg drugog, a ono bar da se prisetiš kako je bilo lepo bilo biti pogrešan.

I ne odustaj, kad znaš da si u pravu. Nauči jezik ili dva. Uvek će ti valjati. Ne čitaj u mraku. Čuvaj svoje oči. I uvek skidaj šminku pred spavanje. Ne peglaj čarape. Ne peglaj i ne ispravljaj ništa što ne mora da se pegla. Tako je, kako je. Poslužiće.

Duda Alapača: Duda ima nešto da vam kaže

I živi najbolje što znaš. Ne čekaj da sutra rešava stvari umesto tebe. Želi mnogo, ali želi pomalo. Od velikih želja se čovek brzo zasiti. A zna i da pripadne muka. Kad nešto uspeš, i kada ti krene – uvek se seti drugih. Zahvali onome ko ti je pomogao. A naročito onome ko nije. Jer neće svi verovati. Pa nisi ti proročanstvo, pa da se obistiniš tek tako.

I ne obećavaj što ne možeš da ispuniš. Ali uvek ispuni ono što si obećala. Ne laži. I uvek kaži to što misliš. I misli o tome što radiš. Ne daj na sebe. Ti si najvrednije što imaš. Ali zašto ti ja to uopšte pričam, kad si ionako sva moja i na mene.

A kad stigneš do Subotice, produži još malo napred, prema Paliću. Ima tamo jedna gostiona, da znaš, kod Abrahama, baš se tako zove. Uđi, potraži Ester i reci da sam te ja poslala.