Duda Alapača: Riba da budem

Nešto mi sve suva koža ovih dana, kako se počešem, tako se peruta, sačuvaj bože. I nos mi je zapušen, stegla me neka prehlada, alergija, šta li je – uglavnom, ne pušta. Vitamin A i D su ti super za kožu a i za imunitet, veli Gaga. Al’ najbolje da su prirodni. Gde da nađem prirodne…? U ribi, u morskim plodovima, iznutricama… Pa da, sve što nikada ne jedem, rekoh. Nije ni čudo što ti se koža peruta, reče Gaga. Ti nisi čula da je vitamin A majka svih vitamina? Od njega koža blista, kosa se sjaji, procvetaš bukvalno.

Piše: Duda Alapača

Kako reče “procvetaš“ tako i ja zapucah u apoteku. Dobardan – dobardan. Imate li vitamin taj i taj? Imamo. Hoćete prirodni ili sintetički? Prirodni, razume se. Sintetiku ne volem da vidim ni na slici. Ok, kupih ja to, koštalo me taman k’o da sam svaki dan sveže školjke s primorja poručivala, al’ dobro, mislim se, lepota košta. E sad, jeste meni ona teta u apoteci rekla da se ti vitamini piju, al’ nešto razmišljam – valja to dugo piti da se prvi efekti pokažu. Nestrpljiva kakvu me bog dao, bocnem iglicom one ampule pa maži, maži – od pete do glave. Uljoskah se pošteno. Mislim se, kad je bal, nek’ je maskembal. I još uzmem pa i u kosu dobro utrljam, ne bi li mi se ovi jadni ispucali krajevi oporavili. Taman idemo na taj rođendan predveče, pa red je Dudo da i ti jednom zablistaš, pa jel…?

Brate, šta ovo ovako smrdi, jesi pržila ribu? – zgrozi se moj muž još s vrata. Ma tebi se to samo čini, ja ništa ne osećam, rekoh i nastavih da se spremam. Možda je odozdo, složi se Vlada i zatvori prozore. Meni nos i dalje zapušen, ne osećam ništa. Krenemo polako, uđem u lift. Uh, reče Vlada i zapuši nos. Stiglo i do lifta. Pa ima li taj svet aspirator, kad već prže na ovu vrućinu…?!
Uđosmo u kola. Vlada se unervozi. Dudo, brate mili, smrdi i u kolima! Da nisi ugazio u nešto, upitah. On se zagleda u đonove. Nisam, reče. Pa onda sigurno spolja ulazi, zatvori prozore, predložih. Stani mi tu da kupim bocu pića, rekoh i uđoh u radnju. Vidim, onoj ženi na kasi nešto neprijatno, pa se sve zgleda s onom drugom na delikatesu. Jesmo mi prodali one usoljene haringe, pita je. Jesmo, juče još. Pa šta onda, za boga miloga ovako smrdi..? Kao da je neko prosuo bure ribljeg ulja, podavićemo se, aman!

Elem, kako reče “riblje ulje“, tako se meni upali lampica! Majko moja, pa ja sam se mazala ribljim uljem! Prirodnim, ne sintetičkim! Od one klime mi se malo i nos otpuši, brže bolje izletim napolje, pomirišem ruke, kosu – vidim, ja sam – nema ko drugi. Bazdim na ribu k’o da si me sad iz mreže izvukao. Puuuuu, Dudo, stoko jedna, sreća pa ne odoste na taj rođendan, što bi se obrukala, mislim se, sto me voda ne bi opralo. Uđem u kola, kažem “vozi kući“. Šta je sad bilo, upita Vlada. Ništa, samo vozi kući i ništa me ne pitaj! Jesi zaboravila nešto, a…? Jesam, mislim se, zaboravila sam da sperem ovu sramotu sa sebe, eto.

Ma jedva sam dočekala da stignemo do kuće. A usput, sve guglam – kako neutralisati miris ribe. Jedni kažu mlekom, drugi sokom od limuna, treći sirćetom… Čekaj me tu, kažem mu i otrčim u stan. K’o za baksuz, u frižideru ni kapi mleka, limuna naravno nemamo k’o da se ne valja. Šta ću, uzmem ja ono jabukovo sirće na vatu pa briši, briši dok nije počelo da me peče. Nabrajam u sebi sve po spisku. Neka, mislim se, gusko jedna! Neka, tako mi i treba! Neće ona da pije k’o sav normalan svet, nego maže na kožu. E sad ima da smrdiš k’o pokvarena sardina…! E ako vala baš!
Kad sam se dobro izribala, i propustila jedno šezdeset osam Vladinih poziva i poruka tipa “gde si“, “jesi dobro“, “da ti nije pozlilo“ i tome slično, uletim u oblak laka za kosu, pa trk dole. E sad možemo da idemo, izjavim sva ponosna. Vlada me zagleda. Jesi ti to ugazila u neku turšiju, svega ti…?

Usput mu ispričah kako sam se od žene, na pravdi boga, napravila na ribu. Na sirenu, takoreći. Pola žena, pola riba. Ismejasmo se do suza. Na kraju mi čvrsto obeća da će moja mala fiš avantura ostati strogo među nama. Jesi sigurna da si ti to dobro sve sredila, upita Vlada dok smo čekali da nam domaćica otvori. Naravno da jesam, rekoh i pomirisah se još jednom, za svaki slučaj. Od vitamina ni traga. Stigli steeeee, reče Domaćica i raširi ruke. E baš lepo! Taman da večeramo… uđite, uđite… jao, ja pržila neku pastrmku, ali saće to da se izrači, napravili smo promaju… Vlada i ja se pogledasmo. Džaba si se kupala, šapnu mi Vlada. Volite pastrmku, jel’ da, upita Domaćica. Obožavamo, reče Vlada i sede za sto. Duda pogotovo. Nasmejah se kiselo. Dudo, ti si mi se nešto baš prolepšala, primeti Domaćica. Vlado, priznaj, šta joj radiš…? Ništa, to ona neke svoje vitamine pije, reče Vlada. Strogo zdrav život i te stvari. Je li…? – upita Domaćica i sede do mene. Posle ćeš sve natenane da mi ispričaš, važi…?

Duda Alapača: Jesam ja bankomat

Duda Alapača: Šalter Sreća

Duda Alapača: Drugo levo