Duda Alapača: Samo diši duboko
Imam ideju, rekoh mu pre neki dan. Ti znaš, mužu moj, da sam ja žena od inicijative… On podiže obrvu. I da volim da probam nešto novo… – nastavih. Zašto ti i ja ne bismo napravili, recimo, jedan mali malecki izlet u nepoznato…?
- Ja para za tvoja putovanja nemam. – reče on i podiže i drugu obrvu. – Prošli put kad si predložila izlet u nepoznato, koštalo nas je hiljadu evra, tri noćenja s doručkom…
- Ne radi se o tome… – prekidoh ga.
- I neću da se verem po planinama.
- Nisam ni mislila…
- Pa šta hoćeš..? Go sam k’o pištolj.
- Upravo o tome ti pričam… Slušaj… ima jedna vežbica, koju kad uradiš, parice same dođu.
- E, molim te… Opet neka zumba…?!
- Saslušaj me, Vladimire…
- Neću da idem s tobom na te tvoje joge! – reče odlučno.
- Nisu joge.
- Nego…?
- Meditacija.
- Jes’ ti normalna…? Još gore… Ne, ti nisi normalna…
- Vlado, ali samo jednooooom… da probamo…ti i ja… Šta te košta? Dišeš i ovako i onako.
- Ne dolazi u obzir.
- Molim te, molim te, molim te, molim te, molim te…pliz, pliz, pli….
- Ma možeš da me moliš koliko hoć…
- Molim te, molim te, molim te…. Evo, ti se samo opusti a ja ću sve ostalo.
- Nisam se okupao.
- Ne moraš da se kupaš za ovo. Samo lezi.
Elem, legosmo na pod. Jedno pored drugog. Razdelih nam slušalice. Jedna meni, jedna njemu. Moraš da budeš miran, upozorih ga. Ovo ti je specijalna meditacija za ostvarenje želja i privlačenje novca.
- Daj, Dudo, majke ti…ti i te tvoje ćiribu-ćiriba…
- Nije ćiribu-ćiriba! Kakav si to čovek, pobogu?! Moraš malo i da veruješ u nešto!
- Dobro… – reče on i ukruti se. – Evo, verujem.
- Moraš i da se opustiš.
- Opustio sam se.
- Nisi.
- Ja više od ovog ne mogu. – reče i opruži ruke pored tela.
- Krećemo? Da puštam?
- Puštaj.
- Al’ da radiš sve kako ti kaže..?
- Radim sve kako mi kaže.
- Ok.
Dobrodošli u vođenu meditaciju za privlačenje novca, zdravlja, ljubavi i radosti – reče glas. Udobno se smestite…. Duboko dišite… Za početak se zahvalite na trenutku u kome se nalazite jer tamo gde ste sada je najbolje mesto za vas.
- E, ako mi je na tepihu najbolje, hvala ti onoliko… – reče Vlada.
- Psssst…! – rekoh i munuh ga laktom u rebra. – Žena ima dva ipo miliona pregleda na jutjubu!
Ovom meditacijom bolje ćete razumeti zakon privlačenja i podići svoju vibraciju do svega onoga što želite. – nastavi glas.
- Podići ćemo šta…?
- Vibraciju, Vladimire…! Jel’ možeš da se smiriš malo? I da ne prekidaš…?
Moj muž ponovo zatvori oči.
- A jel’ treba nešto da zamišljam, dok ona priča…? – upita.
- Zamišljaj šta hoćeš, samo ućuti već jednom.
Obratite pažnju na disanje koje je izuzetno važno da biste se uskladili sa izvorom u sebi.
- A gde mi je taj izvor…?
Duboko disanje otpušta otpore koje imate. Duboko dišite…
- Zadnji put sam duboko disao u domu zdravlja…
- Apsolutno te ne konstatujem. – rekoh i nastavih da dišem.
- Jesi videla negde moju zdravstvenu…? Sve sam prevrnuo, nema je…
- Diši, Vlado…
- … a znaš ono što sam ti rekao da me rame boli…
- Diši, Vladimire….
Duboko dišite… Vaša vibracija mora biti u skladu s onim što želite…
- … možda mi je otiš’o ligament… sećaš se kako mi je onda ispalo rame kad sam plivao…
- Pssssssst…! Ako ti nećeš da privučeš pare, ja hoću. Od nečeg čovek mora da krene.
- Dobro, ti kreni, pa ako tebi uspe i ja ću za tobom… al’ znaš, na mene to ne deluje…
- Zato što si hejter. Odma’ misliš negativno.
- Ma nije, Dudo, nego mi je bezveze to – kao, diši i eto para, diši i eto zdravlja, diši i…
- O, diši, bog te ne ubio…! Diši i ne progovaraj ni jedne više…! Taman kad podignem vibraciju, ti mi sve upropastiš.
- Dišem. Evo… Dišem.
Od ovog trenutka kreće vaš novi život. Radujte se tome. Osetite uzbuđenje zbog toga… Novac vam pristiže…
- Jesi ti platila struju…?
- Molim…?
- Pa kad reče “novac“, pade mi na pamet…
- Ne misli sad o tome. Tako privlačiš troškove.
- Mislio, ne mislio, struja je tu, infostan, kablovska…
Kako biste se osećali da ovog trena saznate da imate neograničene količine novca…? Da biste promenili vibraciju, zamislite da ovog trenutka imate puno novaca…
- Mmmm, zamišljam… – reče Vlada.
- Koliko si zamislio…?
- Pa jedno hiljadu, dve… evra…
- E brate mili, pa zamisli bar sto hiljada… Kad već meditiraš, nemoj za neku siću…
- Dobro… stotka. I rendž rover.
- Koje boje.
- Sive. Metalik. Napolju sunce, a unutra klima radi. Kožne presvlake. Pet erbegova. Automatik. Kruz kontrol, ful oprema… Gepek, prostran. A unutra štapovi. Za pecanje. I preobuka.
- Šta će ti preobuka?
- Ako zaladi noću. I karton piva. Kesa s ćumurom, za roštilj. I krmenadle.
- A piletina..?
- I piletina. Krilca u marinadi.
- Može. I salata, mešana. Malo krastavac, paradajz, malo luka onog crnog.
- Crvenog.
- Dobro, crvenog. I krema protiv komaraca.
- Ne, bolje sprej.
- Dobro.
- A ja…?
- Šta ti…?
- Šta “šta ja“…? Gde sam tu ja…? Krenuo čovek na pecanje, pa još i preobuku spremio, a Dude nigde nema…?
- Pa, Dudili, to je izlet u nepoznato…!
- Nema nepoznatog..! Nema nepoznatog, Vladimire…. I gasi to, jesi čuo…? Tebe da je bog dao za nepoznato, ne bi sad bili ovde, nego na Kilimandžaru, u Keniji… I vraćaj te ključeve…
- Koje ključeve?
- Od rovera, kako koje..!? Kad nećeš da dišeš sa mnom k’o čovek – nema ni rovera, ni pecanja, ni ćumura, ni ništa. E takoc. I daj tu slušalicu ‘vamo…! Sad moram sve ispočetka…
Dobrodošli u vođenu meditaciju za privlačenje novca, zdravlja, ljubavi i radosti – reče glas. Udobno se smestite…. Duboko dišite… Vaša vibracija mora biti u skladu s onim što želite.
- I samo da znaš da nisam platila struju.