Duda Alapača: Velika, najveća matura

Ne radim sutra, rekla je Gaga i uzdahnula. Nisi mi nešto mnogo vesela zbog tog slobodnog dana, primetih. Kako da budem? Biće sve samo ne slobodan. Sutra Mrvica ima matursko veče, objasni. O pa to je baš lepo, rekoh. Kako kome, reče Gaga. Danima je već opsadno stanje u kući. Čekala je poslednji čas da kupi haljinu. A cipele još uvek nema. Sutra idemo da kupimo. Cipele i nakit. I mora kod manikira, da sredi nokte, a ostalo je još i da zalepi trepavice. A zašto lepi trepavice, upitah. Ah, moja Dudo, videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu. Samo se gleda u ogledalo, po stotinu puta me pita “jesam lepa“, “kako mi stoji“… Hoćeš da dođeš sutra kod nas, molim te, upita Gaga. Odmahnuh rukom. Samo ti ja još trebam na svu muku. Molim te, dođi, ponovi. Trebaš mi, onako baš. Nisam sigurna da mogu sama da se izborim s njom.

Piše: Duda Alapača

Nije sigurna da može sama da se izbori sa sopstvenim detetom, pomislih. Ne sećam se nešto da su se naše majke borile s nama… A ni mi nismo pravili neku dramu od te mature. Ok, haljine su se šile i onda, al’ brate, nije mi profesionalni šminker dolazio kući uoči mature, i nisam se kvarcala ni lepila trepavice. Nisam.

Dobro je da si došla, reče Gaga i skljoka se u fotelju. Gde je, upitah. Otišla da se iskvarca. Sad…? Pa da, kaže – da se još malo popravi. A Bogdana poslala da joj kupi neki šljokičasti sjaj za kožu. Bože sačuvaj, rekoh, zar i to mora…? Mora. Uh, samo da prođe i to već jednom… Nedeljama već samo o tome priča. Ništa drugo je ne zanima, ni prosek, ni maturski rad, ni prijemni – ništa. Samo kako će da bude najlepša na maturskoj večeri. Kaže mi pre neki dan “jao, mama, ja imam tremu“. Ja se poradovah, reko’ – eto konačno – proradila je odgovorna žica. Ne brini, srećko, i gori su se upisivali na fakultet, kažem da je ohrabrim, kad ona skoči na mene, kaže “mama, ja ti pričam o maturi a ti samo na fakultet misliš..!“

I eto, opet ispadoh najgora. A to koliko nas je koštalo – pa to da ti ne pričam. Mogli smo je o jednom trošku i udati. Al’ nije mi za pare, nego tačno ću poludeti. Ovo s njom, to ti je kao talačka kriza. Ne daj bože da kažem nešto pogrešno ili da je popreko pogledam… Komuniciramo samo kad ima da mi iznese nove zahteve. Hranu i vodu joj ostavljam ispred vrata. Ma užas, ja da ti kažem… I jel’ morala ta matura baš u hotelu s pet zvezdica da bude…? Znaš li koliko to košta…? Za jedno jedino veče… Bruka! I nije samo to, nego – daj haljinu, daj cipele, daj torbicu, trepavice, pedikir, manikir, solarijum, šminker, pa onda pare za slike, pa za piće, pa taksijem da ode, taksijem da se vrati… Nema ni mesec dana kako smo isplatili onaj kredit za televizor, sad opet uđoh u minus, neću se izvući šest godina. Pssst, evo je, rekoh i zauzeh zvaničnu pozu na trosedu. Kao eto, mi ni reč progovorile o njoj nismo.

Mrvica ulete kao furija. Jesam lepa, upita i zadiže majicu da pokaže svoju ganc novu bronzanu boju. Lepa si, reče Gaga. Znaš da to nije zdravo, upitah. Znam, teta Dudo, reče i okrenu se ka meni. A tebi jesam isto lepa…? Jesi, Mrvice, lepa si. Jel’ doš’o tata, upita. Nije još. Pa gde je do sad…? Vidiš li koliko je sati,mama, kad da se namažem…? Neće svet propasti ako se ne namažeš. Hoće, mama! Moj će propasti. Vidi mi trepavice! Gaga i ja se zagledasmo. Jel’ vidite, ponovi Mrvica. Šta…? Kako – šta!? Leva mi je kriva. Ja ništa ne vidim, rekoh. Joj, teta Dudo, kriva je, baš je kriva… E moja Mrvice, pomislih, neka ti ta trepavica bude jedina kriva stvar u životu… Sutra, kad krene neki drugi život, život u kome ćeš morati da se dovijaš kako da platiš stanarinu, struju, kako da namiriš ratu kredita, odeš na more, pustiš ček, okrečiš kuću – e onda ću te podsetiti kako si se nekada nervirala zbog krive leve trepavice. Mrvica se pogleda u ogledalo i zaplaka. Biću najružnija, reče iskreno razočarana sobom.

Kako da ne, reče Gaga. Sigurna sam da hoćeš. Kad ti šminkerka dolazi, upitah. U sedam, reče Gaga. Pa što je nema? Sedam i dvadeset je. Mrvica skoči. Mama, daj mi tvoj telefon da je pozovem. Što ne zoveš sa svog? Kako da je zovem, kad nemam kredita..?! Sedeli smo i ćutke čekali da se šminkerka javi. Ne javlja se, reče Mrvica i skoči. Zamisli da me je ispalila! Neće doći..! I šta sad da radim…? Neću ni da idem na glupu maturu, eto! E hoćeš na maturu, reče Gaga. Sad ima da ideš, kako god znaš! Kome ja dubim na trepavicama sve ove dane? I zbog čega..? Da bi dama sad rešila da ne ide…? E, pa neće moći…! Dobro, mama, ne drami mi sad tu, molim te. Idem, naravno da ću da idem. Jesam lepša ovako ili kad dignem kosu…?

Stigao sam, viknu Bogdan iz predsoblja. Jel’ ti ovo to što si tražila? U tri sam radnje bio, kažem “dajte mi šljokičasti sjaj za telo“… Znaš li kako su me gledale prodavačice? Kao idiota, eto.
Mrvica osmotri etiketu i ponovo se zaplaka. Jao, tata, pa to nije taj! Ovaj je za samopotamnjivanje…! A otkud sam znao, stade Bogdan da se brani. Razumem li se ja u sjajeve…? Što nisi išla pa sama kupila…? Ja i Gaga se zgledasmo. Je li ti sad jasno zašto sam rekla da mi trebaš..? Ovo nije dete, ovo je sila neka nečista koju treba vezati za krevet, ja da ti kažem.

Na jedvite jade, ubedismo je nekako da ide. Pristade čak i da se sama našminka. Gaga i ja odahnusmo. Bogdan se zatvori u spavaću. Pametan, reče Gaga. Da mogu, i ja bi’ se zatvorila, da ne izađem tek kad sve prođe. Nakon dobrih pola sata Mrvica izađe iz kupatila, našminkana. Gaga i ja odahnusmo. Lepa si, reče Gaga ne sačekavši pitanje. Jesam stvarno lepa, teta Dudo, upita. Jesi, rekoh, stvarno si lepa.

Ispratismo je do ispred zgrade. Da idemo s tobom, upita Gaga. Mama, jesi normalna, vrati se kući. Pusti mi neku sličicu, reče Gaga i mahnu za taksijem. Nazebšće, dodade. Samo onu haljinicu ima, ramena gola, leđa gola, bose noge… Ne kukaj, prekidoh je. Zna da se čuva, nije mala. Nego, da te pitam ja nešto. Pitaj. Jesam lepa, a…? Šta misliš…? Jesam stvarno lepa…?

Duda Alapača: Zemljo, otvori se