Duda alapača: Dok si pod mojim krovom

Autorka teksta: Duda Alapača

Gaga, duša moja, danima ne zna kud udara. Mrvica ima prvu ozbiljnu vezu. Dobro, ne toliko ozbiljnu, ali recimo da bi mogla da se ‘’uozbilji’’ jednog dana. Zajedno su četiri meseca. Ne razdvajaju se. ‘Ajde, mislim se – baš lepo, vole se deca. A i mali deluje normalno. Gaga skoči. Šta ‘’normalno’’, reče. Da je normalan, ne bi je zvao da prespava kod njega. Već…? Već. I hoće da žive zajedno. Kako to, pa ona još ide u školu…? Pa dobro, nije mislio baš odma, ali za godinu, dve. Pitam je ja, je li draga moja, da ti to nećeš da se udaješ? Ajde bre, kevo, ne drami, mi smo mladi. I izađi mi iz sobe, vidiš da radimo domaći.

NEKADA DAVNO, kod momka nisi mogla da prespavaš tek tako. Udaj se pa spavaj kod koga hoćeš, govorila je moja Milanka. Dok si pod mojim krovom, nećeš mi se vucarati po tuđim kućama. Eto tako je bilo. I domaći se radio – kod svoje kuće. Jeste, dabome.

NEKADA DAVNO, jedina briga moje majke bila je – da l’ ću se ikada udati? Isto tako davno – sva nauka vrtela se oko dve vrste muškaraca – oženjenih i slobodnih. Od slobodnih – rekla je mama – možeš dobiti prsten, od ovih drugih čir na želucu i vikend u motelu s dve zvezdice. Ako je slobodan – gledaj da ne pije, ne kocka i ne juri za suknjama. I to je bilo to. Ruku na srce, majkama je nekada bilo mnogo lakše deliti savete. Znalo se ko valja a koga se treba kloniti. Danas ih ima barem tuce – metroseksualci, lamberseksualci, ovi, oni, teško meni kukavici, dok ova moja stasa za udaju – neću znati ni gde je levo, a kamoli da je majčinski posavetujem.

Čuvaj se, sunce moje, reći ću. Muškarci su čudna sorta. Čuvaj se onih pametnih. Prosuće ti priču u sekundi. Reći će kako si lepa kao Miloska Venera. Raskošna kao Dioklecijanova palata. Pašćeš na njegov smisao za humor. Biće politički korektan. Ekonomski stabilan. Ekološki potpuno svestan. Recikliraće konzerve. Nikada neće ostaviti žvaku u piksli. Nikad ti neće biti dosadno s njim. Popraviće ti kompjuter za tri minuta. Podići hard. A onda će otići s tamo nekom bangavom. Jer ga intelektualno stimuliše.
Čuvaj se nesigurnih. Premalih. Prevelikih. Klempavih. Onih s krivim zubima. Maminih sinova. Proći će ti mladost u lečenju njegovih kompleksa. Celog veka ćeš slušati kako niko ne štirka posteljinu kao njegova mama, i kako je njena musaka najbolja, a princes krofne najslađe. I taman kad pomisliš kako, zaboga, nije sve u izgledu, i kako je nekako drag i sladak sa svojih metar i šezdeset, i pivskim stomačićem, šutnuće te zbog neke osrednje domaćice koju je upoznao na fejsu.
Beži od presigurnih. Onih omiljenih u društvu. Tipova koji drže sve pod kontrolom. Toliko sigurnih u sebe – samopouzdanih – njih ništa ne dotiče. Ni tuđ pogled u prolazu. Ni flert s bivšim. Niko mu nije pretnja. Ni tvoj drug, ni kolega s posla, ni mobilni koji zasvetli u sred noći. Suviše je zaljubljen u sebe. Jer pouzdanje privlači. Ne traži potvrdu ni odobravanje. Voli ili ostavi. Paaaa, bolje ostavi.
Umetnici su ti đene-đene. Dobrice. Spontani. Kreativni. Napisaće ti pesmu. Nacrtati te na salveti. Pokloniti cvet. Čekaće te na kiši. Napiti se zbog tebe. To je ok. Svaka žena želi da bude posebna. Jedina. Inspiracija. Mona Liza. Ali umetnost je varljiva kategorija. Danas jesi, sutra nisi. Zato – poljubi pa ostavi. Osim ako ne želiš da ga tražiš po svim kafanama odavde do Ibarske magistrale.

Ni stranci nisu neka sorta. Egzotičan. Jeste. Erotičan. O, itekako. Slatkiš s akcentom. Šarmantan. Posmatra svet s druge hemisfere. Pomalo čudan, tajanstven. S pedigreom. Valutnom klauzulom i skajp rodbinom. Spuštaće dasku i menjati rolne toalet papira. Zatvarati pastu za zube. Spirati dlake iz lavaboa. Biće savršen. Ali nikako nećeš uspeti da mu prevedeš te tuđe reči – dert, zort i sevdah – te će na kraju kulturološke razlike presuditi.
Možeš da pokušaš s pažljivim. Otvara vrata od kola. Pridržava kaput. Plaća večeru. U svemu vidi povod za slavlje. Pamti datume. Godišnjice. Kupuje cveće. A onda – jednog dana – ode da odnese tetki lek i… sledeće čega se sećaš je da ga srećeš kako šeta klince po keju. Nakon njega ne misliš kako je tip koji ti se ne javi tri dana – toliko loš. Nakon njega naučiš da poslušaš intuiciju i onaj mali glasić koji kaže ‘’no good, no good’’.

Romantična duša. Veruje u ljubav. Čokolada, večere uz sveće. Pozvaće te – tek koliko da ti čuje glas. U onim danima biće posebno pažljiv. Iskreno će brinuti o visokom pritisku tvoje majke, zvaće je da joj prepriča svih poslednjih dvanaest epizoda Odbačene, bez blama će otići u sred noći po tampone, a onda će te ostaviiti zbog levog beka nižerazredne rukometne lige.

Avanturisti su najgori. Ide kud ga vetar nosi. Zabavan. Bajker. Bezbrižan. Mlad u duši čak i kad zagazi u godine. Petar Pan. Večiti dečak. Poći će ujutro na posao – a javiti se posle dva dana s Tajlanda. U najboljem slučaju iz Vrnjačke banje. Trampiće babin servis za kafu iz hiljadu osamstosedamdesetidruge za duboke starke i zipo upaljač. Ne brine za posledice. Živi za danas. Sutra – je l’ se to jede…?!

Mama – rekla je Beba. Ovo je moj drug Joca. Joco, drago mi je, ja sam mama. Nego, reci ti meni, sine – što si ti došao? Kakve su ti namere..Beba me pogleda. Mama, šta ti je? Mislim, rekla sam ti da će doći da radimo domaći.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje