Duda Alapača: 50 nijansi graoraste

Autorka teksta: Duda Alapača

Uđosmo pre neki dan u radnju s keramikom i onom skalamerijom za kupatila. Kao, da vidimo pločice. Ja se brže bolje uhvatih za jedne, onako graoraste. On za crvene. Fuj, vičem ja s pola radnje.

Čuj – crvene…! Tiše malo, ućutkuje me. Ne moraju svi da znaju da ti se toliko ne sviđaju. Pa kad mi se ne sviđaju…! A šta bi ti…? Te – braon?! Nisu braon, graoraste su! Čuj – graoraste…!? Ta boja ne postoji… Postoji…!

Nešto između sive i braon, objašnjavam. Al’ više vuče na sivo. Meni su braon, vala, nema tu neke razlike, zaključuje moj muž. Jeste, sikćem, ti mi se kao razumeš u boje…

Nek’ ti znaš šta je braon – dočekuje spremno. Ne da znam šta je braon, ja, sinovac, znam pedest nijansi braon! I znam da ovo nije braon! Mogu li nekako da vam pomognem, uleće prodavačica bojažljivo onako sa strane. Nema meni, gospođo draga, pomoći – reče moj muž. Jel’ vi vidite šta mi radi…!?

Brže bolje izleteh iz radnje. Izlete i on za mnom. Ti nisi normalna, Dubravka! Ni ti nisi normalan, što si me vodio kad si znao da će ovako da se završi…!? Mi hleb i mleko ne možemo da kupimo da se ne posvađamo! Ako si, brate mili, hteo crveno kupatilo, idi pa kupi crvene pločice bez mene i aj’ zdravo. Ovako – vodaš me ko govedo okolo i još me učiš boje…?!

Ne učim te boje, samo kažem da graorasta nije boja. Jeste! Nije! E baš jeste…! Daj molim te, Dubravka, ne izmišljaj mi više te tvoje boje… Smeju mi se ljudi kad pomenem… Jel…? Pa jeste! Mislim, ajde – rezedo, ajde i bež i kaki, pa i to tvoje venge nekako, al’ odakle izvuče – graorastu..?!

Jedva dočekah da stignemo kući. E, sa’š da vidiš šta je graorasta, kažem i uvatim se za rečnik stranih reči. Posle narodnog kuvara, najdeblja knjiga koju imamo u posedu. Grabulje…grad…gramatika… graorast…

Evo ga! Graorast – veli, to ti je prugasto prošaran različitim nijansama sive. SI-VE, ponovih i nastavih da čitam. Graoraste površine uočavaju se najčešće na nekim kokošima koje stoga nazivamo graorkama. Eto ti sad, Vladimire! Vidiš da ima graorasto. Ima, al’ one pločice nisu ni G od graorastog. Jesu. Jesi ti video kad nešto graorkasto, onako – uživo, pa sad možeš da se zakuneš da to nije ta boja…?

Moja baba gajila graorke kad ti još nisi bio ni u najavi, i ti ćeš sad da me učiš šta je graorasto…?! Nije nego!
Mama, što se svađate, upita Beba. A ne svađamo se, samo razgovaramo, rekoh.

Svađamo se, srećko – uskoči moj muž. Svađamo se zato što ti je majka, ovde prisutna, totalni nervčik. Mama, šta je to nervčik? Tata ti je nervčik, ljubavi. I daltonista, pritom. Tata, šta je to daltonista? Pitaj mamu, Bebo. Tvoja mama je jedna pametna, obrazovana, načitana žena pa, eto, sve zna. Mama, šta je… Bebo, molim te, objasniću ti posle. To uvek kažeš pa mi nikad ne objasniš. Bebo…!? Ali, mama, onda mi barem reci šta je to graorastaaaaa…. Braon, reče Vlada. Siva, rekoh ja. Braon ili siva? Odlučite se već jednom. Nemam ja šta da se odlučujem, rekoh i skrstih ruke. Nemam ni ja, reče moj muž i stade da pretura po fioci s čarapama.

Eto…! – reče. –Hoću li ja ikada, Dubravka, ponavljam, IKADA, imati k’o čovek jedan par istih čarapa!? Kako ih ovo pereš, pobogu!? Ubaciš četiri u mašinu a izađu tri..! Kud se dedoše sve te čarape…?! Vidi..! Jedna teget, druga crna! Pogledaj! Šta meni guraš pod nos svoje čarape?! – krenuh u kontranapad. Nosim li ja tvoje čarape? Ne nosim. Pa onda lepo kupi pet pari graorastih, pa da ti idu uz sve… Samo ti podbadaj, Dubravka, a kako ja sad da idem na posao u različitim čarapama…? KAKO, a…?! – upita i zadiže nogavice. Vidi! Jedna siva, druga braon! Ne znam, mili moj, meni nekako vuku na drap, nema tu neke razlike. Bebo, pozva moj muž dete nam zajedničko, a sve u svojstvu zaštićenog svedoka. Bebo, kaži koje su boje tatine čarape? Braon ili sive? Beba pogleda prvo u čarape, pa u mene, pa onda opet u čarape. Ne znam, reče.

Eto ti sad, pomislih. Još jedan daltonista! Ne može ’’ne znam’’. Ne znam nije boja, reče Vlada i zadiže nogavice do kolena. Pogledaj bolje, jel’ da da su sive – stade da navodi svedoka na odgovor. Ne znam, tata, meni se čini da su to nekako…drap. Pljesnuh rukama! Eto, vidiš! Vlada spusti nogavice i ode u kupatilo. Beba se ugnezdi pored mene. Mama, upita. Kaži, sunce moje… Mama, a šta je to drap…?

Pročitajte i…Duda Alapača: “Čak štaviše, čisto sumLJam.”

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu