Duda Alapača: Je l’ ima još puno Veliki Štrumfe?

Autorka teksta: Duda Alapača

Bile Gaga i ja skoro na nekoj svadbi, udavala nam se neka drugarica iz srednje škole, pa ajde – red je da odemo. Skockale se, sele, taman što dođe predjelo, kad eto ti ga matičar. Idi, bre, mislim se, ni sela nisam sad opet ustaj. Dedicu s lentom masa pozdravi gromkim aplauzom. Stig’o Veliki štrumf, rekoh. Gaga prevrnu očima. Pa šta ću kad liči…? Seda kosa, seda brada, i on pomalo plav u licu, pritisak, šta li…

Dubravka, polazi, reče i povuče me sa stolice. Stani, nesrećo, makar dva zalogaja u usta da stavim, pozliće mi kol’ko sam gladna. Džaba, ne da ona nego me sve vuče u prvi red. Ko veli – da obnovimo gradivo, nema smisla – nismo dugo.
Elem, ni počeo čovek nije, a ja već krenuh da cupkam s noge na nogu. Malo malo pa pogledam prema onom stolu, ako mi odnesu ono malo čajne i projicu – ugasila sam. Ručak neće pre tri. Želimo da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom… – reče čovečuljak s lentom. Zevnuh. Sram te bilo, reče Gaga. Ne zevaj..! Pa gladna sam…! Strpi se. Neće dugo.

Hoće dugo. Vidim ga, poznam takve. Ovi pred penzijom su najgori. Oni mlađani pročitaju šta imaju i voz. A ovaj ima da otegne – k’o da je ženidba Milića barjaktara. Da se ja pitam, ja bi’ to po kratkom postupku. Da li vi, ta i ta uzimate ovde prisutnog, tog i tog…? Da. Da li vi, taj i taj…? Da. Možete poljubiti mladu i aj’ zdravo.

Dobro, eventualno bi dodala možda dve tri, onako iz iskustva. Da zna žena šta je čeka. Da je meni neko rekao na kakve ću sve gadosti naići, nego “…želimo da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugome…“ Nije nego.
Sestro slatka, da znaš kako sam se radovala jutros kad sam ušla posle Vlade u kupatilo, pa mislila sam tačno da nam je nešto uginulo unutra. Ne veruješ mi…? Bolje da ti ne pričam u šta se pretvore – ne bi se sekunde jedne premišljala. Ja bi’ da sam na tvom mestu pobegla glavom bez obzira.

A ona reče da joj je muž lep – šapnuh Gagi. Možda je lep, al’ u duši. Jer ja mu orah iz ruke ne bi’ uzela. Vidi, pustio stomačić k’o da je on u drugom stanju, šapnuh Gagi. Grozna si, kako ti sve vidiš…? Vidim. A vidi mu oca. Takav će i on da bude za koju godinu. Šta li je videla na njemu, da mi je znati…? Prestani, očepi me Gaga. Čuće nas neko. Neka čuje, pa…? Jesam rekla nešto što nije…?

Savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja… Jeste, sve se slažem. Čuvaj snagu za kasnije. Kad budeš pomagala majstoru oko veš mašine, dok se on bude gnezdio na trosedu. Vidi ga kakav je, tačno – taj tip. Metiljav, vidi se. Poznam ja takve na kilometar. Garantovano ostavlja dlake u lavabou. Hrače i iskašljava se. I ne pušta vodu za sobom. DUBRAVKA…! Šta, Dubravka?! Treba devojka da zna.

Brak ne može biti cilj. Bogami, ona izgleda kao da je upravo stigla do cilja. Pa mislim, pogle’ kako sija, srećna, nasmejana, otrčala je trku života, sad je mirna. I nije ti neki cilj, mislim se. I tek ćeš da se natrčiš, sestro slatka. Trk po pivo, trk po cigare, trk da mu uplatiš tiket u kladionici, pa onda trk po dete, trk na posao i ceo život samo trk-ovo, trk-ono. Smej se ti samo, setićeš se Dude…

Ne možete se baviti samo ljubavlju – nastavi Veliki Štrumf. Tako je. Dobro kaže. Slažem se. Ljubav je za dokone. A za pošten svet – vikendom. Subotom ili nedeljom. I na državne praznike. Pod uslovom da te ne boli glava i da nemaš užasne, strašne migrene zbog kojih ćeš s prvim mrakom ići u krevet. Sama. Doći će, rekao je. Samo da pogleda vesti. I vremensku prognozu. Kad dođe, pravićeš se da spavaš. Počeće strašno da te nervira. Mrzećeš sve na njemu, sve što ima bilo kakve veze s njim. Smetaće ti način na koji hoda, žvaće, srče, ostavlja čarape pored kreveta…
Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak. Pusti ti to, mislim se. Budite ljubomorni na svoj brak, al’ ja bih ti savetovala da za svaki slučaj već sad zapišeš brojeve njegovih bivših. Ko zna kad će ti zatrebati. A ona u ljubičastoj haljini, sumnjiva mi je odma’. Kako mi reče da je ‘’s mladoženjine strane’’, tako se, jadnica, zaplaka. A muž ti sestara, koliko znam – nema.

Neka ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života. Neka bude…! – uzviknuh i otrčah za sto. Grozna si, reče Gaga i sede pored mene. Gladna sam..! Šta je ovo…? Ovo im predjelo..? Ovo..? Kol’ko ćeš ti da staviš u kovertu…? Ne znam. Četrdeset, pedeset… Da nije malo? Koje crno malo, pa nije nam rod. Imaš sitno nešto da mi daš…? Što, za muziku…? Ma ne, brate, da imamo za burek posle.