Duda Alapača: Oprosti im, Pepe

Već dobrih trideset godina ne čekam s nestrpljenjem crtani u sedam i petnaest i ne idem u krevet kad krene najavna špica drugog dnevnika. Mnogo toga sam zaboravila. Ali Pepe le Tvora, pamtim kao da je bilo danas.

Gledala sam ga kad mi je bilo vreme.

I nikada mi nije palo na pamet da svojim ponašanjem Pepe zapravo propagira “kulturu silovanja“.
Sve dok ga nisu optužili i dok mu nisu presudili. Onako, po kratkom postupku. Pepe – nema te, ćao, zdravo. I to sve zahvaljujući najnovijem trendu – “kulture otkazivanja“ koja se poput požara širi i preti da sprži sve ono što je u nama vredelo i bilo ljudsko, od one pećine u Altamiri pa na ovamo. A zašto? Da nam zaštite decu. Aha.

Dobro, drugari, ako ste baš hteli da štitite našu decu, zašto niste prvo uklonili mali milion gadarija koje im inače plasirate kako na teveu, tako i na društvenim mrežama..? Zašto niste ukinuli Tik-tok na kome je skoro planirano masovno samoubistvo te iste dece? Zašto niste uklonili filmove u kojima se u uvodnoj špici pobije omanja varoš…? Zar stvarno mislite da je dovoljno staviti jedan 16+ znakić u ugao ekrana i emitovati šta ti padne na um – u sedam uveče? Zar niste mogli da ostavite sirotog tvora na miru…? Ove godine bi napunio 76. Mogao je barem da umre prirodnom smrću. Niste baš morali da ga ubijete. A ubili ste ga.

I ko je sad kriv?

Televizor nije sigurno. Imali smo ga u kućama i pre pedeset godina. I mi smo rasli uz te iste televizore. Samo smo gledali neke druge stvari, znate, bili su neki Opstanci i neki Zimski bioskopi i neke emisije iz kojih smo ponešto i učili. I, da, gledali smo crtaće. I tog nesrećnog tvora, između ostalog. I nismo postali nekakvi manijaci zbog toga. Neće ni naša deca postati, ukoliko se, barem malo budemo bavili njima. Al’ stvarno – bavili.

Ako ih ne budemo uspavljivali nekakvim “šumovima“ s mobilnih telefona, ako im ne budemo gurali tablete u ruke pre nego progovore i prohodaju. Ako budemo dovoljno oprezni, pa s vremena na vreme, obratimo pažnju na to što naše dete gleda na bilo kom ekranu. Ako shvatimo da život ispod staklenog zvona pod kojim neće biti ni jednog jedinog negativca – neće rešiti problem, još manje zaštiti našu decu onog trenutka kada kupole nestane. Jer ne oblikuju nam decu crtani filmovi, već roditelji, a potom vršnjaci. Jedan tvor ne može da naudi detetu koje odrasla u normalnim okolnostima, s normalnim roditeljima i druži se s normalnom decom. Nekoj drugoj deci, deci koja nisu te sreće da imaju “redovno“ detinjstvo, ni svet u kome nema tvorova – neće pomoći.

Pročitajte i… Molim vas, usportite

Zato, pre nego krenete dalje, pa nam u nekom trenutku ukinete Duška Dugouška, Paju, Šilju, Štrumfove, Barbiku, Tarzana, dok ne isprevrćete sve i jedan kamen u potrazi za nečim što bi moglo da nas “ugrozi“, i izbrišete gumicom sve što smo ikada stvorili, kao da nas nikada nje ni bilo – zapitajte se šta nije u redu s vama, kada svakoj bogovetnoj stvari na svetu tražite mane, i šta to smrdi tamo u vašem dvorištu – a nije tvor..?