Duda Alapača: Otvoreno pismo sebi

Autorka teksta: Duda Alapača

Svake godine u ovo doba, sednem pa napišem pismo sebi. Otvoreno pismo sebi. I tako – sedoh sinoć. I krenuh da pišem. Misli. Odluke. Ružno. Lepo. Sve. Šta god mi padne na pamet. Ono što bih rekla sebi da sam ja svoja najbolja drugarica koju ne viđam često.

Draga Dudo, napisah. Dugo se nismo videle. Dobro mi izgledaš. Ništa se nisi promenila za ovih godinu dana. Možda malo… poneka borica… ali to su bore-smejalice, lepo ti stoje. Nema te da se javiš… Pa jeste, svi smo u gužvi, znam. Ali, vidi… Napravi prioritete. Ne može baš sve biti bitno. Ne mora baš sve odma. Ne nabijaj sebi tenziju. Ne nerviraj se. Ne brini za svaku sitnicu. Ljudi ne primećuju baš sve sitnice. Ali pamte da li si se smejala.

Opusti se. Previše si zgrčena. Te tvoje glavobolje – to ti je sve od nerviranja. Ramena su ti ukočena. Ne možeš stalno stajati pravo. Diši. Duboko. Glupiraj se. Smej se. Sačuvaj dve tri blentave slike u telefonu, da te podsete da si još uvek dete. Ne nasedaj na provokacije. Čuvaj svoje živce, trebaće ti. Javi se i dalje, svakog jutra, onoj baksuznoj babi koju srećeš ispred zgrade, i koja prolazi pored tebe ćutke kao da si paramecijum. Ne, nemoj joj se samo javljati. Napravi kolače i odnesi joj. Budi bolja od nje.

Pročitajte i… Duda Alapača: Povaljaćemo se nekako

Ne boj se. Ostavi strahove po strani. Ne trzaj se na svaki šum. Propušten poziv postoji da bi se propustio. I ne odgovaraj baš na svaki poziv, na svaki mejl – samo zato što je red. Zaboravi red. Red je čudna biljka. Tera nas da hoćemo i kad nećemo. Ne druži se reda radi, ne provodi vreme s ljudima koji ti ne prijaju. Skloni hejtere od sebe. Skloni mrgude od sebe. Skloni sve one koji ti kažu “ne možeš, ne smeš, zar u tim godinama…“

Okani se gluposti. Nauči da kažeš ne. Ne, mama, ne mogu da dođem samo zato što si ti naumila da dođem. Ne, mama, ne radim ništa. Gledam film i lepo mi je. I nigde mi se ne ide. Ne, neću ići kod tvoje dosadne sestre smaračice. Zato što je smaračica. I zato što je ovo subota, moja subota, čekala sam je pet dana i ne pada mi na pamet da celo popodne slušam o diskus herniji žene koja mi čak nije ni majka, i koja me, kako se okrenem, olajava.

Kad pomisliš kako nešto ne možeš, seti se svih stvari koje si do sada uradila. Kad ti kažu da je nemoguće, nasmej se. Toliko toga je bivalo “nemoguće“, pa si izgurala. Zato nikada, nikada nemoj prestati da veruješ. Kada si umorna, toliko umorna da ti i disanje predstavlja napor – pomisli da negde, možda blizu tebe, postoje ljudi koji dišu, hodaju i govore uz pomoć aparata. Kada zaboli, stisni zube. Neko je negde jutros ostao u krevetu. Neko bi negde dao sve za tvoj bol.

Pročitajte i… Duda Alapača: Deda Mraze ne bih da smetam, ali…

Poljubi Bebu i Vladu pre spavanja. Poželi laku noć. Lepo je kad čovek ima kome da poželi laku noć. Ne ljuti se na Vladu što ustaje pre tebe i lomata po kuhinji, priča kao navijen baš kad bi ti da ćutiš i srče kafu. Nedostajaće ti jednog dana to srkanje. Budi dobra. Budi dobra kad god možeš. Lepše ćeš se osećati a ljudi oko tebe će znati da cene. Dobro se dobrim vraća, tako je. Možda ne sad, možda ne za nedelju dana, ali vrati se. Isto važi i za ono drugo, ne-dobro. Zato pazi šta radiš. Ne pričaj ružno, nikome i ni o kome, jednom rečeno – ne može se poreći. Ne ogovaraj. Drži svoja usta i svoje misli čistim što više možeš. I smej se. Smej se kao da ti od smeha život zavisi. Glasno. Od srca.

Oprosti. Svima i sve. Ne valja skupljati u sebi. Od toga čovek postane gorak, siv, ružan. I uspori. Stići ćeš. Sve ćeš stići. Ništa neće pobeći. Stvari ne beže. Prljave šerpe ne beže. Mokar veš ne beži. Ljudi da. Onog trenutka kad pomisle da ti je sve preče od njih. Znam da nije, ali često se tako ponašaš. Nemoj sad, pusti me, ne mogu, sutra ćemo. Nećemo sutra! Sad ćemo. Sve i sad. Ne dozvoli da ti kažu kako nije pravo vreme, suviše rano ili suviše kasno. Uvek je pravo vreme. Sve smeš i sve možeš. Veruj mi, znam. I javi se ponekad da pijemo tu kafu. Ti i ja, same, k’o nekad. I stavi šal. Padaće.