Duda Alapača: Red je red

Red je kad se ustane, da se zategne krevet, ne bi ti ruke otpale.
Red je da se obriješ k’o čovek, kako ćeš takav među svet…?
Red je da se javiš ako kasniš, a ne da te čekam tri sata s ručkom:
Neki red mora da se zna.
Red je da i ti nekad opereš tanjir za sobom, šta sam ja ovde – servirka..?
Red je da i ja jednom sebe počastim, zaslužila sam.
Red je da časti, žena mu se zaposlila. Pa šta ako nije za stalno…?
Red je da i ti jednom odeš na roditeljski, svi misle da nam dete nema oca.
Red je da mu se kupi taj mobilni, kad sva druga deca imaju.
Red je da ide na ekskurziju, što svi da idu a on da sedi kući..?
Red je da smanji onu muziku, pošten svet bi da spava.
Red je vala da mu progleda kroz prste, neće valjda maturanta za avgust ostavljati.
Red je da proslavimo taj osamnaesti, nije ni punoletstvo svaki dan.
Red je muško da služi vojsku.
Red je da mu se uplati vožnja, eno svi njegovi već položili.
Red je da mu se uzme neki auto, što je polagao ako ne može da vozi..?
Red je da mu daš neki dinar, kad bude zarađivao, vratiće.
Red je da plati taksi devojci, kad već nema čime da je odveze u ova doba.
Red je da joj kupi nešto lepo, zajedno su već tri meseca.
Red je da malo budu sami, i mi smo nekad bili mladi.
Red je da završi taj fakultet, kad ga je već upisao.
Red je da mu objasniš neke stvari, onako kao otac. Neću valjda ja s njim o tome pričati..?
Red je da se venčaju, kad je već dete trudno.
Red je da nam kažu, a ne da okolo saznajemo…
Red je da se napravi svadba, šta će svet reći..?
Red je da predjelo bude bogato, pa posle nek’ stave šta ‘oće.
Red zabavne, pa red narodne.
Red je da se slikamo s gostima, ustani.
Red je da se zakiti muzika, ne ženiš sina svaki dan.
Red je da staviš kravatu, jednom u životu.
Red je snajka da se daruje, šta znam odakle, uzmi kredit.
Red je da ih pozovemo, i oni su nas zvali.
Red je da cela familija dođe, naljutiće se ako kog izostavimo.
Red je da ih stavimo bliže mladencima, i oni su nas.
Red je da se odužimo, sačuvaj mi taj spisak ko je kol’ko dao, da se ne brukam sutra.
Red je da odemo, nismo videli dete otkako se rodilo: Dolaziće i oni nama, uskoro, ako bog da.
Red je da se da bar sto evra, prvi put idemo.
Red je i da se cveće kupi, i kafa – kako ću samo s kovertom k’o slepac?
Red je da se izujemo ispred vrata, ipak je dete u kući.
Red je da pojedete nešto, pa neka i niste gladni.
Red je da se nazdravi, kume, pa ako i ne smeš. Šta samo jednu, na dve si noge doš’o..!
Red je da se krene, vidiš koja su doba…
Red je da se ide u krevet, nećeš valjda u ponoć televizor gledati.
Red je da se skuva nešto, nećemo valjda sendviče jesti.
Red je da stavimo i plitke i duboke, prvi put nam dolaze u kuću.
Red je da se pojede, kome sam ja ovo spremala..?
Red je da ih dočekamo, i oni su nas.
Red je da prespavaju, neće valjda u hotel pored ovolike naše širine?
Red je da njih stavimo u spavaću, mi možemo i u dečju.
Red je da im se javimo, kad smo već tu.
Red je da mi platimo, oni su prošli put.
Red je da im pričuvamo dete, nisu otišli nigde godinu dana.
Red je da im se uzme neki stančić, nećeš valjda da ti se dete potuca po tuđim kućama.
Red je da se i mi malo stisnemo, šta će nam ‘vol’ki kvadrati..?
Red je da i njeni malo pomognu, ne možemo sve mi.
Red je da i oni nas jednom pozovu, jesmo l’ rod il’ nismo..?
Red je da odemo, ima da se naljute, kad su već zvali.
Red je da okrečimo, dve godine kako nismo.
Red je da zategnemo malo, može ko naići.
Red je da se umesi nešto, subota je.
Red je dođu, nisu bili evo drugu nedelju.
Red je da dovedu dete, valjda sam i ja nekakva baba.
Red je bar razglednicu da pošalju iz te Španije.
Red je vala, majci bar sto grama kafe da se donese, a on ništa… a od svojih sam usta odvajala…
Red je snajka, nekad malo i da se pripomogne, a ne samo nogu preko noge…
Red je da odemo da ga obiđemo, kažu bogami da nije dobro, našli mu nešto.
Red je, brat ti je, pa neka i ne govorite.
Red je, majka je, pa da je najgora.
Red je da se pomirite, nemaš sto sestara nego nju jednu.
Red je da skrati onu kosu, nije ni ona više u cvetu mladosti.
Red je da se uda, znaš li koje su joj godine.
Red je da nađe nekog, da se skrasi. Ko će mu sutra čašu vode doneti..?
Red je da se ide na groblje.
E moja ti, šta ti je život… al’ samo nek’ ide po redu.
Red je da se uzme nešto, za dušu.
Red je da ide pravo kući, ne valja s groblja nikome svraćati.
Red je da se sva odeća baci kad ko umre. Niz vodu, najbolje.
Red je da se nosi crnina. Četrdeset dana vala možeš pa da je ne znam šta.
Red je im se nađemo, i oni su nama valjali kad je trebalo.
Red je da mu pozajmiš, kum si mu.
Red je mu tražiš, kum ti je, daće.
Opet svadba…?! U, al’ nas je zaređalo… Kud baš sad kad smo u troškovima…?
Pa ništa, da krenemo redom… prvo ćemo dnevnu, a kujnu i predsoblje možete na kraju. Al’ čisto belo da bude, prođite sve u dve ruke. Red je i ova kuća jednom da sine.
Red je da ih počastiš, od jutros ne staju, mučenici.
Jesi kupio roštilj..? Kako šta će nam..? Pa red je valjda da i majstori nešto pojedu. Ti si se pogađao, nisam ja. Šta ja znam zašto..? Zato. Takav je red. Valja se.

A kako bi bilo malo da živiš?
Mislim, ne mora mnogo, bar reda radi.