E znači tako, znači…?
Ponekad tako uđem u gradski prevoz, samo da se naslušam i nagledam svakojakih čuda. Svašta može da se nauči u tim našim prevozima, naša devedesetčetvorka je, recimo, prava mala putujuća enciklopedija. Od prve do poslednje stanice – bude tu svega po malo. Uvek bude jedan ozbiljan brka za volanom, koji nema sitno i mrzi ga da izdaje karte. Putnike kupi u letu, jer zna da ga na okretnici čeka pivo s kolegom iz druge smene. Brka ima svoj mali tranzistor na kome uredno trešte narodnjaci, leti nosi peškir oko vrata, a zimi teški crni kožnjak. Brka je potpuno u svom filmu i retko reaguje na ono što se iza njega događa. Jedinu vezu s putnicima održava putem retrovizora i oglašava se samo u slučaju najveće nužde, ako se kogod posvađa ili, daleko bilo, pobije. Često je dovoljno da samo drekne, pa da se svet stiša, a ako je neki opasan belaj posredi – Brka uvek može da zaustavi svoj autobus i da odbije da krene dalje dok poludeli putnici ne napuste vozilo. Brka je uglavnom kuler, debelih živaca i tankog novčanika, prestar za bilo kakve prekvalifikacije, prepošten za neko teško muvanje, vozi polako, staje na crveno, propušta pešake i čeka penziju.
Na prvom sedištu iza vozača redovno se parkira poneki penzioner. Posebno na onom sedištu skroz do prozora, jer tu zimi najbolje greje, a leti ne bije promaja, pa može lepo i da se odrema do poslednje stanice. Penzosi, inače, imaju neotuđivu tapiju na linije gradskog prevoza, naročito u jutarnjim satima, naročito u najvećem špicu, po poledici, mrazu i ostalim kijametima. Mesto u prevozu im je ustavom zagarantovano, možda čak više nego deci i trudnicama, jer mislim – ona što je trudna, trudna je sad pa nikad više, a i mlada je, može da stoji, a ono dete – šta dete ima da sedi, bole li ga noge, možda…? E, od takvih baksuza mi se diže kosa na glavi i kad vidim da bakuta ‘oće sve da nas pobije ne bi li zauzela mesto, ukopam se na ono sedište i ne mrdam, u inat. Pa, mislim se, ako si mogla da trčiš malopre za autobusom, možeš vala i malo da postojiš. (Najgora sam, je l’ da…?)
Zatim, u prevozu uvek bude i neki malo cirka lik. Ne mnogo, al’ tek kol’ko da se klati na krivini. Smrducka pomalo na rakijicu, al’ ne dovoljno da narod počne da se razilazi. One najpijanije sam viđala u najvećoj gužvi, tako da mi se čini da procenat alkohola raste, srazmerno saobraćajnom špicu. Pored lokalnog alkosa redovno se nacrta neka ženica s punim kesama, koja ne zna kud bi od muke od silnih acetatnih isparenja. Al’ ti što smrde na džibru nisu najgori. Gori od njih su oni što se ne kupaju, a da se ne lažemo, ima i takvih. I lično skaču mi po ganglijama više od onih nacvrcanih. Da se ja pitam, pored onih spravica što nam očitavaju karte na vratima, trebalo bi uvesti i neke specijalne merače PH vrednosti, pa lepo hoćeš da uđeš, a on ti kaže „dobar dan, molim vas, podignite ruku“ i onda ako ti PH nije kako valja, vrati te kući na jedno propisno sapunjanje.
Pored ovih što smrduckaju, tu su školarci svih vrsta i uzrasta. Njih obožavam. Obučeni su – sačuvaj Bože, uvek se upitam vide li ih te majke kad takvi pođu u školu, golih stomaka, farmerki koje jedva opstaju na kukovima, našminkani i namazani svim mogućim bojama. A tek kad progovore, čega se čovek ne nasluša…? „Mislim, ono, razumeš, ja joj kažem znači, kevo, znači, nisi normalna, mislim, vidi kako su ekstra, apsolutno su znači gotivne, je l’ da da su vrh, brate, pa da, taj rad, al’ znaš ti moju kevu, izlapela žena, znači da se razumemo, ona to ne kapira.“
Članak se nastavlja posle reklama
Šta pričaju oni to – pita me Gaga. Ja ih ništa ne razumem. Ni ja. Više nikog ništa ne razumem. I ja sam izlapela, načisto. Ne razumem ni ove što sede, ni ove što stoje, sve je to poludelo, kud ide ovaj svet…? Kud plovi ovaj brod…? Karte na pregled, molim. Molim…?! Karte, gospođo, na pregled. Uuuuuu, mislim se, sa’ će da pukne bruka. Gospođa se švercuje. Smisli nešto, Dragana, samo smisli brzo…! Šta da smislim, brate Dudo, ‘el sam ti lepo rekla da kupimo kartu? ‘El si me poslušala? Nisi. Žao ti da daš kintu za dve stanice, a vidi kako je dečko gotivan lik, lepo te pita ‘el si kupila kartu. Znači, mojne mene u to da mešaš, znači, sama sad smisli, ja znači izlazim na sledećoj stanici. E znači tako, znači…?