Što smo divanili, divanili smo…!
Autorka teksta: Duda Alapača
… i tako ti ja njoj kažem – srećo moja, nemaš zbog čega da se buniš, ako te i ostavi za avgust, ostaviće te zato što ništa ne učiš cele godine, a ne zato što joj nisi simpatična, da si bar jednu dvojčicu bednu dobila, nego – ništa… Izvini, slušaš li me ili samo drndaš taj telefon…?
– A…? Šta…? Slušam, naravno da slušam. – rekoh.
– Da slušaš, ostavila bi taj telefon na pet minuta i saslušala me k’o čovek.
– Slušam te.
– Ne slušaš. I stvarno si preterala s tim telefonom.
– Ja…? Preterala…? Pa samo sam pročitala poruku.
– [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Pročitala si deset poruka, dopisuješ se kako sam došla. Meni dete pada na popravni a ti se uhvatila telefona. I samo da znaš, ima stručni naziv za to tvoje. Ti si fonoholičarka![/inlinetweet]
Ok. Preterala sam. Već sam uveliko preterala. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Ne mogu bez telefona. Telefon je na vrhu liste mojih prioriteta. Moj prozor u svet. Moj najbolji drug. U šta sam se to pretvorila? Užas. [/inlinetweet]Danju je pored mene, noću je pored mene. Nikad ga ne gasim. Nosim ga svuda. Fonoholičarka. Možda je i u pravu.
Što je najgore, imala sam strašnu averziju prema mobilnim telefonima kad su se tek pojavili. Kao, šta će meni to? Šta će, uopšte, ikome to? A onda mic po mic – navukoh se najstrašnije. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Dok su bili skupi, nekako se čovek i kontrolisao, a sad – gde god kreneš wi-fi. Jedan klik i ceo svet je tvoj.[/inlinetweet]
Članak se nastavlja posle reklama
[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Ustanem ujutro i prvo što uradim je da pogledam u mobilni. Da me slučajno nije kogod zvao dok sam spavala. Jeste – svi samo čekaju pola dva ujutro pa da me zovu.[/inlinetweet] Ali ok, to i da razumem. Onda se uštekam na wi-fi, pa proverim mejlove. Čitanje spamova u sedam ujutro zna da bude jako zabavno. Onda stavim vodu za kafu i dok čekam da provri, pročitam vesti. Pa odem na fejs. Ko zna ko me je sve lajkovao u odsustvu, a valja odgovoriti i na one tristotinepedesettri poruke. Između šminkanja i ona dva zalogaja što uspem da strpam u usta, još jednom proverim poštu. Ko zna, možda se čudo danas dosađuje?
[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Što je najgore, ta opsednutost telefonima, konekcijama, mrežama, šerovanju – kod drugih me jako nervira. [/inlinetweet]Da moja Gaga bleji u mobilni dok joj ja otvaram dušu – silno bi’ se naljutila. Al’ ovako, nikom ništa. Kao, bila je to jako jako važna poruka. I da budem iskrena, uopšte ne znam kako sam dospela u klub. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Pokušala sam da se setim kada sam to poslednji put isključila telefon. I nisam uspela. Ja, i kad mi pukne baterija, osećam toliku grižu savesti da bi’ i rođenu majku prodala za punjač.[/inlinetweet]
Ako je za utehu – nisam jedina. Svi smo poludeli. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Da deseti deo vremena koje provedem na telefonu posvetim učenju bilo čega, do sad bi’ bila doktor nauka.[/inlinetweet] Ali, kao što rekoh – pukli smo svi, i to nam je što nam je. Oduzmite mi vazduh, vodu, ostavite me bez hrane, živeću kao bubašvaba, danima, uzmite mi sve, dušu, telo, samo mi mobilni ne uzimajte. Jer bez konekcije – ja sam ništa. Mislim, budimo realni, nije više dovoljno imati mobilni, sada moramo imati super-mobilne, brze protoke, megapiksele, čuda. Jer se samo život u onlajnu računa. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Što sam punila paprike, ako ne zarade bar deset lajkova na Fejsu? Istina je da nikad nismo bili više povezaniji, a opet nikad toliko sami kao danas. [/inlinetweet]Hvala ti, Tomase Edisone, zbog mene nisi morao da se trudiš. Malo li je bilo što sam se navukla na čokoladu, pa sad i ovaj jad da me snađe?! Nekad me mrzelo poruku na stikeru da napišem, a danas šibam po hiljadu smsova mesečno. Nekad sam pisala lepe pismene zadatke, znala da izrazim to što osećam, a danas samo puknem smajlija i bog da me vidi. Upoznajemo se, zaljubljujemo, ženimo i udajemo, ostavljamo jedni druge – sve preko mobilnih telefona. Nedostaje mi vreme kada smo sedele i ogovarale, onako, sočno tračarile jedna drugu. Siner – reče Gaga. Šta – siner. Siner je nova kategorija. Znaš ono kad ti neko pošalje poruku, ti vidiš, i on zna da si video a ne odgovoriš. Dobro, pa…? Pa kad vidiš poruku, ispod piše “seen“. I ako samo gledaš a ne odgovaraš, ti zapravo ignorišeš i ti si siner. Siner, sine, pa sad ti vidi…
Članak se nastavlja posle reklama
Dobro. Od sutra ću staviti mobilni u fioku onog momenta kad uđem u kuću, što će mi dati priliku da možda i progovorim koju s Vladom i Bebom. (To su oni ljudi s kojima delim WiFi, inače.) Onda, neću ga nositi u spavaću sobu. Neću ga nositi na sastanke. I neću ga držati za stolom za vreme ručka. Ne želim da ta mala stvar odlučuje umesto mene i da upravlja mojim životom. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Nisam predviđena za život u onlajnu. Vratite mi ona srećna vremena kada se za izlaz birala nula.[/inlinetweet]
Gotovo. – rekla sam i otvorila fioku. Ideš unutra i do sutra ne želim da znam za tebe. Nije me briga ko zove, ko me traži, mogu valjda i ja jednom da budem nedostupna. Ionako mi je muka od “senzacija“ s Fejsa. “Žestoko iznenađenje za učesnike a i gledaoce… Ovom se niko nije nadao…Ćerka naše poznatog para pokazala telo u bikiniju… Odavno jedna vest nije toliko izludela naše građane… Nezapamćeni haos… Preti nam teška katastrofa…“ Mislim, neka digne ruku onaj kome je dosta umobolnih naslova. Ja ne mogu više. Mobilni – zdraaaavo, pomislim i zatvorim fioku. Beba se nešto muvala po kuhinji.
Članak se nastavlja posle reklama
– Mama, mama, je l’ smem princes krofnu…?
– Možeš, dušo, naravno. Jelda da su lepe…?
– Mmmm, super su. – reče i stade da lizuće šećer s vrha.
– Nemoj puno, da ne pokvariš ručak… Ček’, stani, zaboravila sam nešto… pomeri se… tako… da ne smetaš… e, sad je dobro. Tako. Škljoc. Uredi. Sačuvaj. Podeli putem… Fejsbuk… Feeling proud… hmmmm… kako se beše kaže princes krofna na engleskom…?