Te dir’o neko?
[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Hvala dragom bogu te prođe i taj Dan zaljubljenih[/inlinetweet]…
Mrvica Gagina nas je sve izula iz cipela. Ulazim kod njih, a ono – armagedon. Borba dobra i zla.
Mama…? Mama, da li me je zvao? Nije. Nije te zvao od pre sat vremena. Jel’ nešto hitno…? Nije, pitam onako… – kaže i krenu sva pokisla u sobu. A zašto nije zvao…? – zastade na vratima i pogleda u mobilni. Možda je zvao, dok sam bila u liftu…? Moj glupi mobilni nema signal u liftu… Svi imaju bolji telefon od mene, samo ja nosim ovu kanturinu. Za tu kanturinu sam dala trećinu plate – reče Gaga. Onda je valjala, a sad ne valja. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Pa, nisam ja kriva što svi imaju bolji telefon!!![/inlinetweet] – krenu da sikće mala. Ne bi te zvao ni da satelit posred kuće imamo. – nastavi Gaga da doliva ulje na vatru.
Stvarno je debil – mogao je pustiti bar poruku. A izvini, kakvu bi ti konkretno poruku…? Pa, ono, teta Dudo, volim te i tako to… mislim, Dan zaljubljenih je, helou…
O sunce moje, pa ona se baš zaljubiška…?! – primećujem.
Mani me, molim te, ima svi na nervnom da završimo. Kao da niko nikada nije bio zaljubljen – samo ona…? Kao da mi ne znamo šta je ljubav? Sve se, moja Dudo, stavilo u drugi plan – i majka i otac i škola i sve – sad ti je samo bitno da se njih dvoje vole. I još kad mi reče kako im je danas i godišnjica veze – e tačno me tu nešto žignu – reče Gaga i pokaza na srce.
Članak se nastavlja posle reklama
Godišnjica.. – zar ima već toliko kako su zajedno? Ma kakvi, zajedno nešto manje od pola godine ali sve ti se to računa, draga moja. Svaki minut je bitan. On je njoj poklonio onog plišanog monstruma, pa je ona njemu kupila košulju, pa je onda on nju vodio kod nekakve ujne koja ima salon da joj uradi nokte, pa je onda ona njemu poklonila mašinicu za brijanje, uzela onu što sam ja Bogdanu kupila, ubio bi me da zna, Braunova, nova, al’ ionako se nije brijao, probala ja za noge – ne ide, i onda velim – ajd’ bar neke koristi od nje, nek’ se dečko obraduje. Mislim, Braun je Braun, nije neka Kina. Pa jel’ se obradovao…? Pa jeste, obradovao se, nije da nije, sad još samo da sačekamo da krene da mu raste ta brada…
Mama, samo da znaš da si grozna. On IMA bradu! – reče Mrvica i odmaršira u kuhinju. Šta sad jedeš, nema ni pola sata kako smo ručali. Ne jedem, pravim masku. Opet masku…? Pa sinoć si stavljala masku…! Jesam, al’ sinoć je bilo za lice, a ovo je za kosu. ‘El si potrošila maslinovo ulje…? Nisam, i ne kaže se EL SI.. Je-si li pot-ro-ši-la…
‘Oće srce da me strefi… – ponovi Gaga i stavi ruku na prsa. Otkako se zaljubila, zapadosmo u tešku nemaštinu. Sakrila sam maslinovo ulje, ja ga čuvam k’o suvo zlato, da imam za salatu i kad mi kogod dođe, a ona maže kosu. Pa treba pola litra onolika griva da se namaže. Pa onda mi umasti i peškire i jastuke… sve zeleno ujutro, k’o da je elijen spavao u njenom krevetu. Aj’ to bi’ nekako i svarila – ali drskost – ne mogu nikako. Fleke i nekako, ali tu drskost ne mo’š oprati na devedeset ni sa predpranjem.
“… i samo da znaš da sam te sve čula…“ – dobaci Mrvica na putu ka kupatilu. “[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]On mene voli, ja njega volim i ti tu ništa ne možeš. Niko ne može stati na put našoj ljubavi.[/inlinetweet]“ Kad te toliko voli, što te nije zvao…? – odape Gaga otrovnu strelu. Mrvica se ukopa u mestu.
Članak se nastavlja posle reklama
Vidiš, teta Dudo, o tome ti pričam, vidiš kako se ponaša, to nema nigde…!? Nemaš ti pojma ni o čemu… Ne, nego eto ti imaš – reče Gaga i prevrnu očima. “ Videćete vi, svi ćete vi videti…!“ – frknu Mrvica i tresnu vratima.
Ovde mi se to njeno treskanje popelo – reče Gaga i pokaza na teme. Štokove mi razvali, kuća se trese, ma mislim se – idi napolje pa treskaj. Ne znam više živa šta da radim. Ti uživaj dok ti je Beba mala. Kad dođeš do puberteta – onda ću te pitati. Bogdan, kad vidi da nema kud, pokupi se i ode na onaj svoj plac, kosi travu, orezuje voćke, popravlja krov, uvek se nešto nađe – a ja…? Šta ja da radim…? Mora neko da ostane i da čuva dete.
Članak se nastavlja posle reklama
Koje dete? –upitam. Moje dete, kako koje? I juče i danas i za sto godina – to je moje dete. Pa smej se ti koliko hoćeš. Mrvica izađe iz sobe sva uplakana. Šta je bilo, srećo majkina, te diro neko…? Raskinuli..? Opet…? Reci tom dripcu malom da vrati Braun da mu ja tamo ne dolazim, EL SI čula?