Znaš da ništa ne znaš
Šta kažeš, a…? Priznaj da su sjajne. – rekla je Gaga i zatreptala. Vidiš koliko mi je ovo desno oko veće..? Vidim. Al’ ovo su prirodna vlakna, nema iritacije, nema alegija… Pa, mislim se, sestro slatka, za trideset evra i da ide kozmetičarka za mnom da mi svako veče skida maskaru – malo bi bilo. U životu svom nisam dala tol’ke pare za maskaru. Bilo je – deset evrića – plafon. To mi je nekako predstavljalo gornju granicu. Al’ dobro – bilo je kako je bilo. Više nije. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Dok sam u svađi s Vladom – može mi se. Posle ću reći da nisam bila pri sebi.[/inlinetweet]
S divljenjem sam gledala u crnu kutijicu. Vidiš kako je dobra – reče Gaga. Kad si videla da maskara ima svoju rođenu futrolu? Otvori, otvori slobodno, šta si se stisla, neće te ujesti. Bojažljivo otvaram kutiju. Unutra su dve maskare. Upakovane kao što su se nekad pakovala zlatna penkala. Dobijem dve…? – upitala sam. Da, dobiješ dve, al’ nisu to dve maskare. Jedno je taj neki transparentni gel, a drugo su vlakna. Prvo staviš jedno, pa drugo. Imaš na jutjubu tutorijal, sve lepo objašnjeno. Ok, kupujem, imaš li još šta…? Imam hijaluronsku ali puno je pa… Puno para…? Otvaraj tu torbu dok ti je ja nisam otvorila. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Ovo srce mora nekako da se zakrpi.[/inlinetweet]
Ne treba banalizovati stvari – nije to samo šoping. Nije to kao “posvađali smo se i mnogo mi je teško, idem sad da potrošim sve pare što imam, i onda će sve da bude ok“. Neće da bude ok. Nema te maskare koja će da sakrije neprospavanu noć, ali ako već moram da plačem – daj da plačem bar u svom najboljem izdanju.
Jer, mogu da pričam okolo kako sam oguglala nakon tolikih godina – ali nisam. I dalje ume da me povredi i da gađa tamo gde sam najtanja. Da mi na kvarno da do znanja da nisam više tako posebna. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]A meni je potrebno da budem posebna. I zato moram da kupim tu posebnu maskaru.[/inlinetweet] I ovu posebnu kremu. Šta kažeš, podmlađuje preko noći…? Pa što ne reče pre…? Koliko…? Šezde…?! ‘Oćeš načisto da me upropastiš, jel’ da…? Na prosjački štap ću ja zbog tebe… I ako.- reče Dragana. Kad tako doterana sedneš na trotoar, ima svako da ti udeli.
Krema i maskara – devedeset evrića. Zlo mi je. Neka je. Jednom se živi. Uostalom – nisam ja kriva. Da me nije izazivao i da se nismo posvađali – platila bi električara od ovih para. Ovako, možda mi utičnica za aspirator ne radi, ali ja zato mogu da trepćem do prekosutra. I nije me briga. Može se reći da je dobro prošao. Svašta sam mogla da uradim da mu se osvetim. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Pa znaš li šta su sve žene u stanju da urade, samo da napakoste muževima…?[/inlinetweet] Na takve su gadosti spremne da je moja maskara – ništa. To što samo potrošila malo parica – skoro da dođe kao usluga.
Članak se nastavlja posle reklama
Mogla sam… Svašta sam mogla. Da se spakujem i da odem kod mame. Pa bi morao da me moli da se vratim. A to nije jednostavno. Morao bi da potroši mnogo kredita na mobilnom da bi me prvo nagovorio da se vidi. Pa da kupi cveće meni, pa kafu i kilo kocke, a morao bi da se istrese za bar jedan vikend u spa centru ili bar parfem i to ne neki buđavi tester bez poklopca i kutije nego pravi, eau de parfem – u originalnom pakovanju.
[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Uostalom, svašta su žene radile da se osvete muževima.[/inlinetweet] Moj teča je jednom posred supermarketa napravio ljubomornu scenu jer je, tetka, kako je tvrdio, očijukala s mesarom. Pukla je neviđena bruka da je čak i pokojni deda morao da interveniše. Kada se prašina slegla a mesar po direktivi bio premešten na pijacu u Vinči, tetka je danima sipala teči po kap deterdženta u kafu. Malu malecku kap tek koliko da mu se ogadi život. Prevara je u poređenju s tim bila samurajski čin časti. Ova je kafa nešto čudna – govorio bi. Stvarno? Biće da sam je opet prepržila. Šta imamo za ručak danas…? Ribu. Opet? Opet. Šta si očekivao..? Posle one sramote, neće niko ni kilo čvaraka da mi proda.
Vlado…? Mmmm…? Spusti te glupave novine, dosta smo ćutali. Ovo ne vodi nikuda. A šta veliš da ja nama pristavim po jednu kaficu, da popijemo, onako – k’o ljudi…? Napomeni me da kupim deterdžent, ponestalo nam je.
Članak se nastavlja posle reklama