Gde da odem da se zaljubim?!

Foto: Aleksandar Ostojić, www.linea.bz

Potpuno neočekivano, prošlonedeljna saga se nastavlja! Kad jednom pošaljemo poruku u svemir moramo biti spremni za odgovor koji sledi. Ovoga puta odgovor nije mogao biti jasniji! Zapanjena sam odzivom, sa svih strana stižu dojave. Čak je i Eurosong neočekivano bio skrajnut sa liste prioriteta. Očigledno da je pitanje bilo pravo. Egzaktno pitanje – egzaktan odgovor. Čista matematika. Mada, otkud sad to?! Mislila sam da ljubav nema nikakve veze sa računicom.

Kad ono – međutim!

Lepo sam sve bila osmislila da zajedno sa prijateljicama odgledamo Eurosong, uz salve komentara, navijanja, smeha i podsmeha. Spremila sam pitu sa sirom, belo vino rashladila, navukla strapless haljinu sa šljokicama, dodatno zasjajila oči čudesnom Collistar maskarom i zakucala na vrata moje prijateljice. Veselo društvo se već bilo okupilo i palačinke su bile zgotovljene. Samo se čekala moja pita pa da krenemo sa opštenarodnim veseljem. Ali još jednom se pokazalo da u životu ništa nije kao što očekuješ. Sve zajedno smo odmah prešle na temu koju sam otvorila prošle nedelje – gde da odem da se zaljubim.

Njujork, Njujork

Seka Jeka, koja se upravo vratila iz Njujorka, kaže da je to pravo mesto za zaljubljivanje. Svojim primerom to može da potvrdi. Krenula je na odmor, puna turističkog entuzijazma. Vratila se zaljubljenija nego ikad! Umorna od puta, još uvek ošamućena jet-legom, bez šminke i apa-trapa obučena ušla je u prvi džez klub na koji su naišli. Od kada joj se pogled susreo sa zgodnim saksofonistom na sceni, više se nisu razdvajali. Budući zet sa Kariba uskoro dolazi u Beograd i ako Bog da, već sledeće leto može biti da imamo male meleze među nama. Klasičan kliše „Crnac i Plavuša“. Drugo, kaže da je sve ono što pričaju za crnce – istina, sem da smrde.

Montenegro, zove mene

Doktorka među nama, Olivera, tvrdi da je Crna Gora prava destinacija za zaljubljivanje. Još prošlog leta me je nagovarala da odem tamo na letovanje. I to sama! Kaže, samo prvo piće bih bila sama. Već drugo stiže sa strane. Na meni bi bilo samo da odlučim sa koje želim da ga prihvatim.

Nagoveštaj da bi mogla biti u pravu dobila sam pre neki dan kad sam se videla sa Jelenom. Uz čašicu razgovora, počele su da stižu druga, treća sa stola pored za kojim su sedeli kršni Crnogorci. Direktan pristup, muška odlučnost i kavaljerstvo bi mogli biti dovoljan podsticaj za produženje planiranog boravka na Budvanskoj rivijeri.

„Od kad sletiš na aerodrom, čeka te prevoz i sve ti je obezbeđeno. Nema ništa da brineš. Jedina žena koja je mene nešto u životu platila je bila moja majka. Pošljednji put kad mi je kupila sladoled …“, i tako dalje, u tom fazonu, ide priča. Možda bi to moglo da bude primer ‘letovanja bez novčanika’.

Moj galebe

Ipak, najveći kliše od svih meni znanih je definitivno Beograđanka i Dalmatinac. Šta je tu presudno – šum talasa, miris borove šume ili milozvučni naglasak, đavo bi ga znao. Svako mesto u Dalmaciji ima svoje istorijske znamenitosti, po kojima se prepoznaje i po jednog frajera, kao stub muškosti i odbrane časti grada. Ko to nije overio, neizostavno bi morao da ponavlja gradivo. Jedna moja prijateljica se tako i udala!

A kojim putem krenuti, valjalo bi razmisliti. Ili možda sačekati sledeći znak? Odlučiću se za ovo drugo. Svaka odluka je prava kad dolazi iz stomaka.

Poenta je samo se maknuti iz kotla učmale beogradske blejačke isfoliranosti.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations