Golovi se zabijaju i na prijateljskim utakmicama

Malo je reći da sam bila iznenađena kad mi je jedan drugar nedavno rekao da bi voleo da se vidimo kad dođe uskoro u Beograd jer sam mu još samo ja ostala na listi ’željenih Beograđanki’. Pravo je reći da sam ostala zabezeknuta i zbunjena. Pored toga, osetila sam veliko razočaranje jer sam ga sve do sada smatrala pravim drugarom, sa kojim mogu spontano i opušteno da se zabavljam.

S druge strane, odmah sam počela da preispitujem sebe da li sam možda slala dvostruke signale i čime sam ja to izazvala njegovu reakciju. Po ko zna koji put, zapitala sam se da li je prijateljstvo između žene i muškarca moguće. Da li uvek jedno želi nešto više?

Mišljenja o muško-ženskom prijateljstvu su podeljena. Dok su jedni izričitog stava da je to nemoguće, drugi argumentovano potvrđuju suprotno. Moje mišljenje je da su muško-ženska prijateljstva retka, ali izuzetno vredna i kada postoje vrlo su jaka. Posebno su značajna jer nam daju uvid sa druge strane, do kog vrlo teško možemo doći sami ili kroz odnos sa pripadnicima istog pola. Jednostavno, drugačiji smo fizički i mentalni sklopovi i sasvim je normalno da do određenih saznanja ne možemo uvek da dođemo razumno. A prihvatanje različitosti jedna je od najlepših odlika prijateljstva.

Muškaraca, koje smatram svojim pravim prijateljima je vrlo malo. Moj najbolji prijatelj je moj kum, sa kojim se znam od najranijeg detinjstva. Istovremeno, on mi je i najbliži prijatelj, bliži od bilo koje prijateljice jer sa njim delim najintimnije detalje iz svog života. Dolazimo iz sličnog okruženja, naše porodice su bliske tako da se od najranijih dana među nama stvorio odnos koji je najpribližniji bratsko-sestrinskom odnosu.

Nekad se viđamo iz dana u dan, a nekad prođe i po koja godina da se ne vidimo. Jedan od onih odnosa gde ne moramo da se čujemo i viđamo redovno, niti uvek da se slažemo i razumemo, ali kad god se vidimo odnos je blizak i nastavljamo tačno tamo gde smo prekinuli, kao da je bilo juče. Možda je naš odnos tako čvrst upravo zbog toga što smo spojeni kao dve samostalne ljudske jedinke, a ne školom, zajedničkim interesovanjem, poslom ili simpatijom.

Često prepričavamo anegdotu sa zajedničkog letovanja, od pre dvadesetak godina, kada nas ljudi pitaju za naš odnos. Desilo se da je jedno jutro njegov drugar upao u našu sobu i zatekao nas zajedno u bračnom krevetu kako spavamo. Uveren da je zatečenim prizorom dobio potvrdu svoje sumnje u naš prijateljski odnos, raširio je ruke i prodrao se na sav glas: ’Ma koga ti za*ebavaš?!’, dok smo se mi samo zgledali, ne videći ništa čudno u tome da na putovanju spavamo zajedno. Tako je od malena.

Samo još jedna potvrda da u životu ljudi misle ono što žele da misle i vide ono što žele da vide. Ubeđivanje u suprotno njihovom stavu predstavlja čisto gubljenje vremena i energije.

Mada, kad se setim kako sam reagovala kada sam nenadano banula u stan svog tadašnjeg dečka i zatekla njegovu prijateljicu, kako sklupčanih, podignutih nogu, u šorciću vrste – vršimo ginekološke preglede bez skidanja istog – sedi preko puta njega, na fotelji, dok kroz ruke nežno propušta i mazi svoju belu pudlicu, jasno je što je bez reči nestala iz stana i iz njegovog života i nikad se više njeno postojanje nije pomenulo. Bio je to školski primer tihog agresivnog napada, bez izgovorene reči, sa snajperski uperenim prostrelnim pogledom.

Krug muškaraca koje nazivam drugarima je dosta širok. Tu spadaju svi oni sa kojima mi je prijatno da provodim vreme u njihovom društvu, dobro se razumemo, lepo zabavljamo, mnogo smejemo i imamo zajednička interesovanja, koja nas okupljaju, bilo da je to fudbal, astrologija ili jednostavno blejanje u kafiću.

Za mene su to muškarci prema kojima, od samog početka, imam vrlo jasan odnos, koji se ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje. Nikada mi se nije desilo da prema nekom od njih imam romantičnih pretenzija, što ne mogu reći da je slučaj i sa njihove strane. Šta više, često mi se dešavalo da se u nekom trenutku neko od njih povampiri i objavi da prema meni gaji romantično-emotivno-seksualne pretenzije. Obično se takve situacije moraju rešiti prekidanjem odnosa jer druga strana se oseti izneverenom. Doduše, moj primer ne mora da bude pravilo jer nije redak slučaj da se iz prijateljstva rađaju i ljubavni odnosi, sa potpisom i pečatom.

Za ljubavne veze kažu da je čak i dobro da se rađaju iz prijateljske jer su takve veze najstabilnije i dugoročnije jer, posle nekog vremena, svi shvatimo da su prijateljstva ipak naši najduži ljubavni odnosi i da je to, u suštini, najbitnije između dvoje ljudi. Seksualna privlačnost, iz koje se rađa strast, jedino je što razlikuje ljubavni od prijateljskog odnosa, dok je osnova ista. Ljubav, poštovanje, podrška, poverenje i saosećanje čine matricu pravog prijateljskog odnosa, a to predstavlja sve što tražimo i od ljubavnog.

Smeh i orgazam su najbolji prijatelji u krevetu. Iz ljubavnog odnosa zna da se rodi divno prijateljstvo ali tek kada ljubavnici uspeju da prevaziđu romantični odnos. Od strasne jednogodišnje ljubavne veze do bliskog prijateljstva sa mojim dragim Matijom, trebalo je da prođe nekoliko godina. Da se uzajamno odreknemo očekivanja, sazrimo, oprostimo jedno drugom i prihvatimo ljubav, koja je ostala među nama, kao čisto prijateljsku.
U ’prijatelje sa beneficijama’ ne verujem jer osnovu takvog odnosa uvek čine lažni i prikriveni afiniteti. Muškarce na seks nagoni čista fiziologija, dok se žene emotivno vezuju za svakog seksualnog partnera, bez obzira da li odnos sa njim bio ekstatičan do neba ili očajan, toliko da se ribaš ribaćom četkom po povratku kući. Potpisujem!

Prijatelji postajemo sa osobom sa kojom se dobro razumemo i prijatno nam je društvu. Takav odnos neminovno stvara emocionalnu bliskost, iz koje se lako rađa erotska privlačnost. Neki to vide kao mač sa dve oštrice mada ja ne mislim tako. Svako od nas vrlo lako i brzo dođe do saznanja šta želi od druge strane i može da očekuje ako su odnosi čisti i iskreni. Samo je pitanje koliko smo svesni toga i da li hoćemo da to sebi priznamo.
Problem nastaje kada ljudi glume da su prijatelji u nadi da će na taj način lakše prići drugoj strani i ostvariti svoje romantične namere. To uvek dolazi iz osećaja straha ’nisam dovoljno dobar/ra’.

Tako vam se može desiti da se vaša najbolja prijateljica smrtno naljuti na vas zato što ste se svideli, a onda i ostvarili ljubavnu vezu, sa muškarcem, koji je njena tajna simpatija. Samo zato što ste vi bili onakvi kakvi jeste, otvoreno pokazivali svoje pravo lice i želje, dok se ona trudila da stvori konfuziju, u vidu ortačkog prijateljstva sa dotičnim. Glumeći da želi nešto drugo od onoga što stvarno želi i skrivajući svoje pravo lice, bez ikakve potrebe.

Nažalost, ljubomora je taj nemili osećaj koji će uvek nagnati ženu da se naljuti na drugu. A upravo odsustvo ljubomore među muško-ženskim prijateljima je ono što takvom odnosu daje posebnu čar i lakoću postojanja.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru.