Hajde sad!

Mani sad priču, ovo je ono za šta ste se spremali…

Ako je sudeći po onom što sam video šetajući gradskom plažom na Dunavu, leto je jako ozbiljna stvar. To je nešto za šta se mnogi ljudi cele godine pripremaju. Jako temeljno, naporno. Troše se pare, vreme i energija u zaista ogromnim količinama. Da se trud koji se ulaže u dobro izgledanje na plaži uloži u, recimo, srpski svemirski program, imali bismo koloniju na Neptunu. Svi oni savršeni ljudi zbog kojih ne smem da skinem majicu pa sam osunčan kao turski kamiondžija ili rumunski berač lubenica… Zašto oni to rade? Zovite me staromodnim ali, ja se ne bih toliko mučio, patio i odricao ako je to samo sebi svrha.

Da sam ja spucao onoliko love i hladne mesece proveo u paklu benča i… kako se zove ono drugo… Zumba? Ima neka Zumba, sto posto… Ja bih to itekako rabio. Naplatio bih svaku nepojedenu večeru i svaku sadističku salatu i zlikovački zgib. Zna se kako bih naplatio! E, tu meni ovi zategnuti i zategnute nisu jasni… Oni ne koriste to što su tako naporno gradili.

Pita me moj drugar Marko, predsednik Udruženja žrtava teretane za jugoistočnu Evropu kako da „priđe nekoj ribi“ jer „ja znam te fore, imam priču..“

Čoveče, pa ja i imam priču jer volim da jedem u 2:36 noću! Da sam, kao ti, propustio sve na svetu jer sam sa drugim znojavim tipovima cepao tapacirung na spravama u teretani, mnogo bi me bolelo za „priču“. Bavio bih se izgledanjem. A ciljna grupa suprotnoga pola kojoj se obraćaš ti je ista takva, tako da… Ako ti se baš priča, pričajte o belančevinama, ketaminima, aminokiselinama. Biće kao da se muvate na časovima hemije sa kojih ste oboje bežali.

Dakle, dragi savršeni momci i devojke, pomešajte se malo. Ja tu segregaciju i daljinsko odmeravanje više ne mogu da gledam! Proći će leto brzo a onda ćemo mi „sa pričom“ opet bezobrazno da drpamo asortiman dok ste vi po teretanama i spremate se za sledeće leto.