Hoću lepo lice posle sunčanja!

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

A sad malo o lepoti! Kakva bi ja to žena bila kad ne bih volela da budem lepa?! Glupa, jer samo glupe žele da budu pametne! Bar po mojoj teoriji. 😉

Hoću Sunce na svom licu!

Sunce je izvor života. Sunce je naš život. Sunce smo mi sami. Jedino lepše od toga je kad postanemo Sunce u nečijem životu! Volim kada me obasja nečija svetlost i kada mi ulepša dan. Lepo ga je nositi u duši. Još lepše u kosi! Volim kada se čitav spektar boja oslikava u mojoj kosi. Tada sam najlepša! A volim ga i na svom licu. Ne mogu da se odlučim da li više volim one jutarnje zrake, pune rose, koji brize po mom licu ili pak one užarene, od kojih svi beže, a ja ih upijam kao poslednje kapi života da su.

I tako sve dok ne dobijem alergiju, što je redovni slučaj već godinama. Ove godine sam se spasila Aerius tabletama, koje na sreću, za razliku od svih ostalih, ne uspavljuju. Hvala mojoj dragoj prijateljici Jeleni na preporuci!

Sunce moje, volim te!

I kako sad da se zaštitim od onoga što volim? Uostalom, ko se pametan još štiti od ljubavi?! Pa, koliko mi je to još života ostalo?! Ma, da su još tri ne bih se štitila od ljubavi! A Sunce to definitivno jeste! Od nečeg mora da se umre. A ako već mora, ja biram Sunce, pa neka se priča da sam umrla od ljubavi, a da se nisam bacila pod voz, k’o Ana Karenjina!

Međutim, kao i u svakoj ljubavi, ima tu jedno ALI koje sreću kvari. A to je činjenica da koža pamti. Bezobraznica jedna kojoj će kozmetička industrija uskoro doći glave. Šta više, mislim da se taj trenutak upravo dešava.

Volim da volim!

’’Vrati li se više sa tog mora?! Hajde, dođi da ti malo nahranim kožu!’’

Sedam u kola i odlazim put Pančeva kod Jasmine u Perlu. Volim u svom okruženju ljude koji vole svoj posao i znaju da taj svoj entuzijazam prenesu na druge. Kada sam nedavno u društvu slučajno upoznala Jasminu, videći kako izgleda, poželela sam da i meni radi sve isto što i sebi, ako ću i ja tako dobro da izgledmi nakon njenih tretmana. Takvim ljudima se prepuštam u ruke bez razmišljanja i sa punim poverenjem.

’’Ja obožavam mezoterapiju!’’, kaže mi Jasmina.

’’Pa, onda mi to i radi! Ja tebi verujem!’’

I kreće bockanje sitnim iglicama koje gotovo da i ne osećam. Čarobni koktel vitamina, minerala, amino-kiselina, kolagena, elastina, hijalurona i pitaj Boga čega sve ne, prodire u moju kožu, hrani je i hidrira, zateže i regeneriše. I ponovo taj blaženi osećaj Sunca na mom licu. Moje lice blista! Ne mogu da verujem! Sitne borice su nestale, a ona najdublja među obrvama je blago ispeglana. Lice mi je zategnuto i jedro. Izgleda zdravo i podmlađeno. A pod rukom glatko.

Vrat, takođe.

“Videćeš, ujutro kad se probudiš, sve te sitne bubuljice koje imaš će nestati!’’

I stvarno je bilo tako!

Iako sam sa podozrenjem primila tu informaciju, bila sam zadovoljna prizorom koji sam videla u ogledalu “first thing in the morning”.

Onaj osećaj kad ti dan počne sa osmehom…

Trenutak sadašnji zabeležen u depou malog mozga, zlu ne trebalo, ako neki oblačak nesmotreno pokuša da se nadvije nad Suncem na mom licu.

Da lepota lica može da ne boli i da ne traži odricanja dokaz je zaista mezoterapija.

Volim kad mogu da se oslonim na drage ljude. Volim kada mi ulepšaju dan, što Jasmina svakako jeste.

Volim da verujem. Ako nema vere, nema ljubavi, nema Sunca u mom životu.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE relations