Ispovesti jedne Jovane: Deset sekundi

Marko Vidojković, pisac

Našli smo se na Kališu. Seli smo na zidine, na kojima bi uglavnom bili srednjoškolci, zagledani u svoje telefončine.

„Kao i ostalim ženama i meni je oduvek bila fantazija da spavam sa dva tipa istovremeno”, krenula je da priča Jovana. ”Mislim, uslovno rečeno dva – mogu i trojica i četvorica… dva za početak.“

„Ne znam da je baš svim ženama to fantazija.“
„Svim heteroseksualnim ženama… eto, ispravila sam se. Ako se sećaš, i ja sam svršavala uglavnom tek kada bi mi stavio prst u usta.“
Nisam se sećao.
„Da, da, sećam se“, odgovorio sam, nespreman na ovakve teme.
„E pa, vidiš, Pecin kum Đura oduvek mi je bio baš seksi, onako, baš pravi macan…“
„Pecin kum?“
„Pece, mog bivšeg muža!“
„Ah, vaš venčani kum…“
„Tako je, Kolumbo. I taj Đura nikako ni s jednom da se skrasi! Te bio je nedelju dana s onom manekenkom, te jedno veče s onom mladom glumicom, te ga je neka menadžerka iz Kanjiže vodila u Dubai, te ne znam ni ja… I jednog lepog dana, Peca dovede kod nas na večeru izvesnu Vesnu. Nikada nije svoje ribe dovodio kod nas, kad odjednom – eto te Vesne, njegove verenice ni manje, ni više! Ja spremila bezglutenske fuzile, sos bolonjeze, pa malo cimeta, pa malo meda, ma prste da poližeš, kao da sam znala da će to veče biti posebno…“, meketala je oblizujući se, a ja sam nervozno duvao kroz nos i mrštio se. „… A ta Vesna, devedeset prvo, lepa, lepa kao boginja, sise ono, dupe isto tako, lice kao Pokahontas… i negde posle treće čaše vina u meni se rodi ideja kako da konačno ispunim sebi fantaziju – da imam seks s Pecom i, ni manje ni više, s Đurom…“
„A Vesna?“
„Pa u Vesni i jeste štos! Palo mi je na pamet da kao predložim da igramo masne fote, pa ako pristanu, znači pašće seks, a ako se budu bunili – ništa, makar sam probala. Znaš, kao, imaćemo četvorku, a u stvari ću ja imati trojku s njih dvojicom, a Peca će dobiti Vesnu kao, ne znam, neku nagradu za to veče, kao…“
„Kao kusur?“
„Ha-ha-ha… e jesi romantičan. Da je vidiš kakva je, nikada je ne bi nazvao kusurom, ček, naći ću je na fejsu…“, izvadila je mobilni i krenula da brlja po njemu. Zagledana u ekran, nastavila je priču.
„I ja kao, hi-hi, deco, hoćemo da igramo fote, Đura vikne hoćemo, nevaljalac jedan, Peca odmah za njim isto vikne hoćemo, mada je zvučalo kao da ga je u stvari bilo blam da kaže nećemo, a Vesna se sva zbunila. I ja je uhvatim za mišicu i kažem joj ‘Ma, kumo, samo male bezvezne fote, nećemo se ujedati…'“
„I?“, upitao sam nervozno, pošto je najednom ućutala drndajući po telefonu.
„Evo, pogle’ Vesnu!“, poturila mi je mobilni pod nos, a tamo se našla fotografija ribetine iz snova, u crnom dvodelnom kupaćem, sa 355 lajkova u albumu Kušadasi 2012. Vesna Pokrajac.
„Bog te maz’o.“
„E tako“, zaključila je zadovoljno i stavila mobilni u torbu. „To je Vesna.“
„Pa, dobro, šta se desilo?!“, dreknuh nervozno jer ni u startu nisam bio presrećan što ću slušati ovu priču.
„Šta se desilo? Ni deset minuta od tog trenutka nije prošlo, a nas četvoro svi goli na krevetu i Đura u meni. A ja vrištim i zahvaljujem se nebesima, jer ne samo što je Đura macan nego mu je i ogroman, ono baš, čoveče…“
„A Peca?“, upitao sam, pretrnuvši kao da slušam priču strave i užasa.
„A Peca se pored preznojava iznad Vesne, neće ni da mu se digne. Gledam ga umilno i mislim se ’Peco, ne blamiraj nas, vidi kakva riba’. Međutim, on sav sluđen, a ni njoj nije ništa lepše. Leži tu kao zbunjena Barbika, a Đura udara kao bombarder! I počinjem polako da se nerviram, ne mogu ljudski ni da uživam jer me muž gleda pogledom preplašenog bambija, umesto da bambusa tu lepoticu pored… koji prokleti šonja! I kažem ja naglas: ‘Dođi, Peco, dođi, ljubavi, stavi mi ga u usta’, a on dotrči i – kako ga je stavio, tako mu se digao i za deset sekundi svršio. Deset sekundi, eto toliko je trajala moja fantazija da budem s dvojicom istovremeno“, zaključila je setno.
„A Đura?“, upitao sam, zezajući je.
„Đura upro kao sivonja, cepa kao bezglav, kao da mozga nema. I meni došlo žao mog Pece, pa kažem Đuri: ‘Idi malo kod svoje žene, šta si na mene navalio’ te zagrlim Pecu, koji je drhtao kao malo neutešno jagenjšce…“
Zastala je i nakašljala se.
„Pa, šta se desilo na kraju!?“, dreknuo sam.
„Eh, kako se ovaj našao nad njom, Vesna odlepila, počela da vrišti, svršili su istovremeno, on je stajao, a ona je leđima bila oslonjena na zid spavaće sobe. Ja sam za to vreme podgrevala fuzile, a Peca je bio u klonji, tuširao se dvadeset pet minuta. I onda smo večerali i onda su oni otišli kući.“
Ćutke sam gledao u daljinu, tačnije u jednog mučenika koji je džogirao na Donjem Kališu, dok je, na travnjaku, malo dalje, jedna devojčica bacala svom psu žutu tenisku lopticu. Kakvo predivno proleće.
„Sigurna sam da smo se zbog toga razveli. Mislim, iako smo se razveli tri godine kasnije. Sto posto je zbog toga bilo“, zabrinuto je rekla.
„Slažem se“, odgovorio sam.

U aktuelnom broju „Lepote i zdravlja“ čitajte kako su nastala najveća umetnička dela…