Ispovesti jedne Jovane: Ovo lekcija o tome kako nadražiti muškarca

Marko Vidojković, pisac

Bila je to novogradnja u uličici kraj Đerma, jedna od onih zgrada koje su me, iz ko zna kog razloga, podsećale na Bugarsku. Poslednji, peti sprat. Pritisnuo sam na taster s Jovaninim prezimenom, a umesto ljudskog glasa, dočekalo me je zujanje interfona. Gurnuo sam vrata i ušao. Stao sam ispred lifta i pritisnuo dugme, iako sam na displeju video da se upravo spuštao. Kada je stigao u prizemlje, iz njega je izašla kompletno našmikana gospođa životom zašla već u osmu, možda čak i devetu, deceniju.
”Iju, vidi ga! Pisac! Obožavam vaše knjige! Jel može selfi?”, graknula je i isukala pametni telefon iz tašne.
”Može, gospođo. Hvala vam na čitanju.”
”Zanimljivo, uopšte ne govorite kao da ste iz Niša!”
”Pa i nisam iz… Da, zapravo uopšte se ne provaljuje”, izgovorio sam i zatvorio vrata lifta.

Odvezao sam se zatim na peti sprat, skrenuo u desni kraj hodnika, ali tek kad sam otišao na suprotni kraj, konačno sam pronašao prava vrata i pozvonio. Niko se nije odazvao. Pozvonio sam ponovo. Ništa. Pritisnuo sam kvaku i našao se u mračnom hodniku. Nešto mi se pribilo uz nogu.

”Ej, to je Toša! Mačak!”, uzviknula je Jovana nekud sleva i ja sam krenuo ka njenom glasu. Oglasio se i mačak Toša, mjauknuo je dvaput, sve vreme mi se trljajući o noge. Ušli smo u sobu u kojoj je gorela narandžasta lampa, pa je sve, trosed, sto, fotelje, sto, delovalo crveno. No, mnogo zanimljivija od osvetljenja i nameštaja bila je Jovana. Stajala je kraj prozora, a od pogleda spolja štitila ju je samo prozirna zavesa.

Svetla Beograda žmirkala su u daljini, a ona je bila odevena u crni korset s halterima, dok joj je oko struka bio opasan strep-on, s dildom napred. Ustuknuo sam. ”Šta ti je, dolazi ovamo”, naredila je, a kako nikada nisam bio sklon slušanju naređenja, uputio sam natrag ka hodniku.

”Za koga ti je to?”, pokazao sam ka gumenom penisu nezavidne veličine. Bilo mu je možda desetak santimetara, ali je svejedno delovao preteće.
”Kako za koga… pa za tebe, budalice”, nasmejala se Jovana.
”Šta će mi to?!”, uznemirio sam se.
”Pa za stimulaciju prostate”, nadurila se, poput devojčice. ”Nemoj mi reći da si jedan od onih primitivaca koji ne daju da im se priđe guzi?”
”Ovaj… jesam”, zbunio sam se načisto, jer je ona o tome pričala opuštenije nego, recimo, kada mi je jedanput držala predavanje o presađivanju hibiskusa.
”Daj, čoveče, pa ti ne znaš šta propuštaš! Analna stimulacija je hit, tu se krije tvoja G-tačka! Evo, ne moramo ovako“, otkačila je strep-on. ”Možda je zaista previše radikalno. To sam povukla iz braka. Peca nije poslednjih meseci hteo ni da čuje za seks, ako ga prethodno dobro… pa… ne nadražim, tako je on voleo da zove to…”
”Ne zanima me”, izdalo me je strpljenje. ”Šta me se tiče njegovo nadraživanje! Pa ni nas dvoje nismo imali analni seks, mislim ja tebi, otkud ti ideja da ćeš ti meni?!”
”Uf, izvini, nisam te prepoznala. Veliki pisac, čuveni boem, navodni razvratnik, nikada ti niko prst u dupence nije stavio? E, moj švaleru…”
”Nije to dupence”, dreknuo sam, a mačak Toša je dvaput mjauknuo.
”Au. Da li si siguran da ti se ne sviđaju dečaci?”
”Sviđaju mi se dečaci jer ne volim analni seks? Gde je tu zrno logike?”, drao sam se drndajući kvaku, ali to su bila ona vrata koja se automatski zaključavaju, pa u polumraku nisam uspevao da nabodem bravu.
U dva skoka mi se primakla i bocnula me dildom po uvetu.
”Bu!”, zakikotala se.
”Ma, puštaj me napolje!”, drmusao sam kvaku obliven znojem. Napokon, progurala je ruku između vrata i mene, nešto tu dvaput mrdnula i vrata su se otvorila. Izleteo sam na hodnik.

Dođavola, kako je dobro izgledala, zaista bedak što se više nikada nećemo videti. Mačak Toša izleteo je za mnom iz stana nastavljajući da mi se umiljava oko nogu.
”A da probamo opet?“, pitala me je iz svog zamračenog hodnika, spustivši dildo na patos. ”Uobičajeno? Konzervativno?”

Razmišljao sam nekoliko trenutaka. Grudi su joj đavolski dobro izgledale ispod crne mrežice. Lokne su joj padale preko očiju, levi deo usana bio joj je razvučen u osmeh.
”Ali ako opet probaš da me siluješ…”, rekao sam ušavši nazad u njen stan. Ali ona me je prekinula: ”Neću, ne brini”. Vrata su se zatvorila za nama i mi smo počeli da se ljubimo.

Eto erekcije. Kome dođavola treba prst u stražnjici da bi mu se digao na Jovanu? ”Možda, ipak, malo kasnije?”, promumlala je između poljubaca.

U IDUĆEM BROJU: Jovana pokazuje kako u elitnom restoranu od kelnera napraviti neprijatelja