Ispovesti jedne Jovane: Prava ljubav, uhvaćena na kameri

Marko Vidojković, pisac

„Kako stojiš s pornićima na netu?“, pitala me je Jovana, nimalo tiho. Nalazili smo se usred supermarketa. Tog trenutka, konkretno, stajali smo ispred police sa zdravom hranom.
„Ponekad odem da gledam fotke.“

„Konačno, soja sos bez pšenice“, uhvatila je bocu i spustila je u kolica, koja sam joj gurao. „Ko ima problem s glutenom u ovoj zemlji, taj je zaista u sosu. U soja sosu, u čili sosu, u vuster sosu, svi su kontaminirani.“
„Ko ima problem s glutenom? Sećam se da smo tamanili pice izuzetnih veličina.“
„Moja ćerka. Uzeću i fuzile od kukuruznog brašna, je l’ mi veruješ da su još bolje od pšeničnih. Znači, gledaš fotke?“
„Pa…“, zaustio sam, ali nisam nastavio, pošto se kraj nas stvorila promoterka, držeći poslužavnik s komadićima sušenog mesa nabijenog na čačkalice.
„Da li želite da probate naše…“ zvcvrkutala je, ali nije stigla da izgovori rečenicu do kraja.
„Vaše otrove?“, zarežala je Jovana. „Koliko ima emulgatora u tim toksičnim komadićima užasa?“
Promoterka se okrenula i podjednako ljubazno se obratila starici, koja je prebirala po flašama suncokretovog ulja.
„Okej, mogu reći da mi je jasno što gledaš fotke, a ne video-klipove, ipak si prilično mator“, uhvatila me Jovana za rukav i povukla ka maslinama, desetak metara dalje. „U vreme kada si se zainteresovao za seks, samo su fotke i bile na raspolaganju, je l’ tako? I to uglavnom one crno-bele, u polovnim časopisima, kupljenim na pijaci. Sam si o tome pisao, više puta…“
„Mogu lakše da pustim mašti na volju ako gledam zamrznuti kadar, nego kad gledam filmiće.“
Zamislila se, prebirući po maslinama.
„Samo sušene treba uzimati. U ove druge umeju da trpaju alkoholno sirće, a sirće je smrt za želudac i za creva, da li si to znao? Pazi ovo: svi naši proizvođači majoneza u svoje proizvode trpaju alkoholno sirće! Da li je zaista toliko teško zameniti ga limunovim sokom? Ili makar vinskim sirćetom? Nisam sigurna da li su bezobrazni ili su bezobzirni.“ Stavila je pakovanje sušenih crnih maslina u kolica i setno me pogledala. „Jadničak, to sa zamrznutim kadrom je, zapravo, tako romantično. Ajmo tamo, treba mi avokado!“ Čim smo se pokrenuli, osvrnula se zaverenički i nešto tiše nastavila: „Znaš, ja sam se navukla na video-klipove. Ali ne profesionalne, nego one amaterske. Zamisli, neko dvoje su se voleli, pa su snimali vrhunac svoje ljubavi, a onda su se podžapali i on je, svinja, okačio njihove najintimnije trenutke na net. Istovremeno i tužno i predivno, mislim – predivno za onog ko ih gleda. Srećom da su svi moji snimci obrisani. Mislim, makar mi je tako rečeno… E, jesi li znao da je avokado zakon za kandidu?“, promenila je temu pošto smo stigli do avokada. Bilo ih je desetak, a ona ih je sve ispipala. „Čoveče, nijedan nije zreo. Šta će mi tvrdi avokado?! Ali ne sme da bude ni previše mekan. Kod nas, nažalost, kao da samo takve imaju.“ Onda je ipak dva komada stavila u kesicu i krenula ka elektronskoj vagi. „Sačekaću da sazru kod kuće.“
Počeo sam da se znojim, najpre na čelu, a zatim i po ostatku glave, kao i uvek kad bih se unervozio. Uskoro mi je kosa bila skroz mokra.
„Šta je s tobom?“, pitao sam je. „Zašto pričamo o glutenu i pornićima?“
„Šta mi je? Nije šta mi je, nego gde sam! U supermarketu sam! Smuči mi se život kad moram da kupujem hranu u ovoj truloj državi. Zato sam te i zvala da mi praviš društvo.“
Žena za vagom je nekom žgoljavom sredovečnom brki izmerila tri krastavca. Otela je Jovani kesu s avokadom, bacila je na vagu, ukucala šifru i s dozom besa na kesu zalepila nalepnicu sa bar-kodom.
„Jako ste ljubazni, hvala“, rekla joj je Jovana, a ova je, i dalje kamenog srca, tresnula na vagu kesu punu jabuka, koje joj je pružila devojka s kikicama. Jovana me povukla za rukav. „Znaš, amaterski pornići za mene su pravo otkriće. Prava strast, prava ljubav, uhvaćena na kameri. Bolje prevaziđi te tvoje fotke i pređi na ovo.“
Odlučio sam da prećutim činjenicu da su amaterski pornići, tačnije oni kada se parovi snimaju veb-kamerom, odavno bili moja omiljena poslastica, i to iz istog razloga kao i njoj.
„Šta je, šta me gledaš tako? I ti, u stvari, gledaš klipove, nego nećeš da priznaš!“, izgovorila je držeći u ruci plastičnu flašu s izvorskom vodom, a, pre nego što sam uspeo da se snađem, nastavila je: „Kad bi znao u kakvoj plastici drže ovu vodu, zabrinuo bi se za sve koji je piju. Ali, opet, bolje i to nego voda iz česme. Ajmo na kasu!“

U aktuelnom broju „Lepote i zdravlja“ čitajte kako je Jovana jedne godine, umesto s mužem, na letovanje išla sa drugaricom…