Novogodišnji doček s Jovanom

Marko Vidojković, pisac

Još u decembru dogovorili smo se da ćemo zajedno dočekati Novu godinu. Tačnije, na Svetog Nikolu smo se dogovorili. Bio sam te večeri kod ćaleta na slavi, a Jovana kod njenih na slavi i slali smo jedno drugom SMS-ove. Bili smo presrećni što delimo slavu.

Onda sam oko pola jedanaest zapalio sa slave, odvezao se po nju na Novi Beograd, pa smo otišli kod mene u stan, tamo divlje vodili ljubav nekih 45 minuta, a posle čega sam je vratio na Novi Beograd a sebe odvezao na gajbu da gledam TV. E te večeri, na rastanku, dogovorili smo se da ćemo zajedno proslaviti Novu godinu.
U devet uveče, 31. decembra, odvezao sam se na Novi Beograd, ona me je čekala drhteći na beogradskoj novogodišnjoj suvomrazici, a kad me je ugledala, počela je da poskakuje kraj semafora, mašući, tačnije vitlajući, bocom šampanjca.
”Joj”, rekla je Jovana kad je ušla, ”najbolja Nova godina ikad! S mojim omiljenim piscem! Kakav li će mi tek biti ostatak života kad je ovakav ovaj doček!”

Foto: Pixabay

Na zadnjem sedištu stajale su tri kese s piticama sa sirom, rol-viršlicama, sendvičuljcima, pogačicama i svim ostalim što sam te večeri pronašao u pekari u Džordža Vašingtona, koja je svakog dana radila bez prekida, ma koji datum bio, ma kakvo vreme bilo, ma šta bilo. Kupio sam i nekoliko sokova od litar, nisam želeo da pijem alkohol te noći, jer sam znao da će svi ostali šljemati, a želeo sam da predivna kovrdžava lepooka Jovana preživi tu noć.
Zapucali smo zatim auto-putem ka Šidu, odvrnuvši muziku u kolima do daske, smejali smo se, pričali, pevali, jeli, pili sokove… na odmorištu u blizini Sremske Mitrovice zaustavilli smo se, prebacili kese s klopom na prednja sedišta, a mi se postavili pozadi, svukli se i vodili ljubav, dok je grejanje u kolima bilo na maksimumu.
Onda sam na naplatnoj rampi kod Šida okrenuo i mi smo jurnuli natrag ka Beogradu, slušajući muziku, pevajući, pričajući, smejući se. Baš kad smo ulazili u Beograd, na Geneksovoj kuli videli smo velika digitalna crvena slova 23.59.
”Gle! Sad će ponoć!”, obradovala se Jovana, kao da je to bio tajni nebeski plan, da se tokom naše novogodišnje vožnje baš u ponoć nađemo u našem gradu, a činjenica je bila da sam tih dana toliko putovao po Srbiji, promovišući novi roman, da sam mogao u minut da predvidim kad ću se i gde naći. ”Srećna nova 2007!”, ciknula je, okrenuvši se prethodno preko levog ramena da proveri na Geneksovom satu da li je u pravu. Bio je to divan prizor, njeno lice, tako blizu mom, tako predivno, tako devojačko, tako srećno. ”Srećna, srećna!”, zagrlila me je i mi smo se ljubili, a ja sam držao nogu na gasu i levo oko poluotvoreno, da slaveći slučajno ne sletimo s puta.
Auto-put je bio pust. Beograđani su bili po kafanama, po gajbama, po inostranim i domaćim hotelima, čestitali su jedni drugima novu 2007, koja je obećavala tako mnogo. Jovana je stegla butinama bocu šampanjca i počela da odvrće čep, koji je, pošto smo prošišali kraj isključenja za Dušanovac, konačno popustio. Začuo se prasak, čep se katapultirao iz boce, udario na nekoliko mesta u kolima, nekim čudom nas oboje promašivši, a Jovana je uskliknula: ”Živeli! Živeli, bre!”
”Živeli!”, odgovorio sam, posle čega smo cugnuli pomalo šampanjca i nastavili da jurimo kolima ka Nišu.
*
Uveče, na Svetog Nikolu ove godine, ležao sam u krevetu i surfovao internetom na mobilnom. Otkako je ćale umro 2010. svet se okrenuo naopačke. Upitao sam se na tren da li je možda čak i dobro što je propustio ova užasna vremena. Naravno da nije bilo dobro. Dobro je sve dok si živ, a kad umreš – svakako ti je gore nego onima koji su i dalje živi, koliko god im životi bili grozni.
Stigao mi je SMS od Jovane.
”Srećna slava!”, drečala su njena slova. Ona nije imala pojma da slavu već neko vreme nisam slavio. Nismo stigli do te teme tokom našeg ovogodišnjeg ponovnog upoznavanja.
”Hvala, i tebi”, odgovorio sam.
”Setila sam se dočeka 2007…”, glasila je sledeća poruka.
”Nezaboravno iskustvo”, odgovorio sam.
”Mislila sam možda da uradimo nešto slično ove godine. Biću free, klinci će biti kod mojih… :)”, pisalo je na ekranu, a ja sam samo duboko uzdahnuo.
”Nezaboravno i neponovljivo iskustvo”, napisao sam i dodao: ”A i imam već tri žurke na kojima moram da se pojavim”.
”Pih, kvariigro… :(”
Novu 2017. dočekao sam kod kuće, sam, slušajući muziku i špartajući po internetu. U ponoć mi je stiglo nekoliko poruka, od kojih je jedna bila i od Jovane.
”Pisac, srećna ti 2017! :*”
”Srećna i tebi :*”

U novom februarskom broju „Lepote i zdravlja“ čitajte nove dogodovštine Marka sa Jovanom.