Ivanin rečnik ludih tridesetih: I kao IKAR

Piše: Ivana Jovanović

Poslednjih godina mnogo se piše i govori o asertivnosti. I mnogo sam zahvalna psiholozima na tome. Jer svi mi u „ludim godinama“ upadamo u zamke koje nam postavljaju ljudi oko nas: partneri, šefovi, deca, roditelji, slučajni prolaznici…Misliš da si zreo i svoj, kad ono – svako malo nađeš se u situaciji da se osećaš kao leptir bez krila, zapleten u mrežu loše komunikacije iz koje se izlazi sa povišenim pritiskom, knedlom u grlu, anksioznošću, nesanicom… Ma neću više tako! Hoću svoja krila!

„Ni ne zna čovek koja prava ima dok mu ne otvore oči. Ustručavamo se da kažemo da nešto ne možemo, ne razumemo, da smo promenili mišljenje, objašnjavmo svima svoje postupke, pravdamo se, pa malo lažemo…a sve da bismo delovali nesalomivo i moćno. Jer, bože moj, u našim (najboljim) godinama mora da se „zagrize“ život bez straha. I da se nikom ne zameri. E, pa ne mora.“, kažem polubesno prijateljicama, nakon posete endokrinologu. Otkazala štitna.

Nas tri se dogovorile da se konačno vidimo na kafi, malo prozborimo, nasmejemo se, a svaka, jezikom prirode – leptir bez krila. Gde nestade onaj iskreni smeh, ležernost i spontanost po kojima su nas prepoznavali? Svakodnevica je najopasnija za žene u našim godinama, rekla bih.

„Da znaš da si u pravu. I mi smo na poslu prošli kroz taj kurs „samospoznaje“ , nadovezuje se Ana, menadžerka. Troje dece, muž, kuća sa bašticom i cvećem. I leptir bez krila, naravno. „A sećate li se kako smo nekada, dobro, ima tome dvadest godina, bez ustručavanja, bez zamuckivanja, svakoga znale da postavimo na svoje mesto? Pre svega, imale smo zdrav instinkt da štitimo sebe, da se izborimo za svoje. Od profesora do umišljenih frajerčića. A onda kreće „kontaminacija“ tolerancijom na svim poljima, u svakom okruženju, među prijateljima i neprijateljima, po svaku cenu. Popuštajući svima, ispustiš sebe. Baj baj, krila. E, pa hoću i ja svoja krila!

Dve besne protiv jedne suzdržane. Gledamo je Ana i ja, čekamo šta će da kaže. A ona se smeška. Dobro, još uvek je singl, još uvek je ne razvlače deca. Ali prosto je nemoguće da joj ne fale krila, kao nama dvema.
„Reći ću vam nešto, iskreno: ne fali vama ništa! Ti si na vreme naučila koja su ti prava, ti si već sada shvatila da je tolerancija ponekad štetna. Ako Ikar ne leti ni previše visoko, ni previše nisko, bezbedno će da leti. Ako baš hoćete, i ja ovih dana imam problem sa krilima: danonoćno mi krilati leptiri vršljaju po stomaku! Mislim da sam se zaljubila.“

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje